Lep, a glup

Naslov originala: Александр. Невская битва
Scenario: Vladimir Vardunas
Uloge: Anton Pampušnjij, Svetlana Bakulina, Igor Botvin, Julia Galkina, Pavel Trubiner, Sergej Lisov, Bogdan Stupka, Andrej Fedortsov, Aleksander Orlov, Dmitrij Bikovski
Žanr: istorijski spektakl
Trajanje: 110 minuta
Produkcija: Rusija, 2008.

Aleksandar Nevski je jedna od najpopularnijih ličnosti u ruskoj istoriji. Istraživanje za TV emisiju Ime Rusije iz 2008. godine pokazalo je da ga ruski narod smatra svojim najvećim herojem. O njemu je već snimljen legendarni Aleksandar Nevski iz 1938, koji bi, valjda, autorima ovog i bilo kog budućeg filma na tu temu trebalo da služi kao neki reper. Kako se onda uopšte desilo da neko snimi i na međunarodne festivale pusti ovakav užas?

Aleksandar Nevski kakvog nam Vardunas i Kalenov predstavljaju je lep, mlad i zabrinut za svoju kneževinu uklještenu između katolika na zapadu i Mongola na istoku. On uz to mora da se nosi i sa stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima koji mu rade o glavi, mada u nekom trenutku pogrešno za to optuži najboljeg prijatelja, koji je, gle čuda, zaljubljen u njegovu ženu. Međutim, sve to mnogo interesantnije zvuči nego što je realizovano.

Svi ti silni konflikti ne predstavljaju nikakav problem za Aleksandra, koji ih sve rešava kao od šale, tako da ni u jednom trenutku nema napetosti. Likovi su jednodimenzionalni, naivno napisani (Šveđani imaju ožiljke po licu, čisto da se zna ko su „loši momci“) i začinjeni patetičnim pokušajima glume, a pošto su ih autori previše umešali, i svi imaju neku svoju agendu, tok radnje se, usled nefokusiranosti, svodi na nabacavanje loše povezanih scena.

Ono što je u tom mnoštvu mana najgore jeste nevešto zakamuflirana kritika „zlog“ katoličkog zapada naspram čiste i pravoslavne majčice Rusije, a upadljivo je ironično to što je ovakva poenta isporučena u formi najgoreg holivudskog „all american“ spektakla, samo sa obrnutim ulogama. Pri tome im ne pomaže činjenica da je za potrebe snimanja projekta tog kalibra ipak potreban za nijansu veći budžet (bolji efekti, više statista...), tako da umesto grandioznog epa (što je autorima, pretpostavljam, bio cilj) dobijamo nešto što više liči na televizijski film rađen za potrebe obrazovnog programa.

Kalenovljev Aleksandar, dakle, prati tradiciju svog holivudskog imenjaka iz Troje: oba filma si pompezni pseudoistorijski epovi prožeti političkim intrigama i romansom, koji ne uspevaju da dorastu predlošku na osnovu koga su nastali. Spolja nalickano i lepo – iznutra prazno i glupo. Kako se ovakav film našao na repertoaru Festa, ostaje misterija.

Povezani tekstovi – Fest 09:

• TRENUCI ZA VEČNOST – Ptičica!
• RVAČ – Tvrdi pali anđeo
• PEJZAŽ BR. 2 – Isprskano krvlju
• ŠULJTES – Znaćeš ko si ako vodu nosiš
• SLUČAJ BADER-MAJNHOF – Wendersov anđeo nad Nemačkom
• POVRATAK BLUDNOG SINA – Grimasa i tišina
• SREDA - U sred srede (ili tu negde)
• PRELAZ – Potpetice kuckaju
• HORTEN – Čovek koji je voleo vozove
• IŠČEZLA IMPERIJA – Moja adresa
• MODERAN ŽIVOT - Kroz šljivike i livade
• VREME KOMETE – Slike poznatih događaja
• RAZUMEĆEŠ JEDNOG DANA – Kad porastes kašće ti se samo
• ZAMENA - Prazan papir
• HLADNI RUČAK – Taština praznine
• ČETIRI NOĆI SA ANOM – Sami u tami
• FROST/NIXON – Pitanja/odgovori
• REVOLUCIONARNI PUT –  Mladi i lepi
• ČITAČ – Presipanje
• Vodič kroz Fest 09 - preporuke
• Istorija Festa kroz slogane