Negde na sredini Festa filmovi počnu da se dele u dve vrste: oni koji su vam jasni na početku, a onda postanu potpuno sumanuti (Mleko) i oni koji su sumanuti na početku, a onda vas, ako u međuvremenu ne izađete, „nagrade“ kakvim takvim objašnjenjem. Da možete s ponosom da otkrijete onima što su izašli iz sale na pitanje: ko je ubica? (nažalost, uglavnom je teško to reći u dve reči). Ima i trećih koji su vam nejasni sve vreme (npr. Polje strašila)
Originalni naziv: Шультес
Scenario: Bakur Bakuradze
Uloge: Gela Chitava, Rusian Grebenkin, Lubov Firsova, Cecile Plege, Vadim Suslov
Žanr: drama
Proizvodnja: Rusija, 2008.
Trajanje: 100 min
Prvi igrani film ruskog reditelja Bakura Bakuradzea, Šuljtes jedan je od retkih koji uspeva da oko gledaoca suzi ovu festivalsku širinu. Da se izdvoji kao film koji će i kasnije iskrsnuti u sećanju. A, opet, problem glavnog junaka je slabo pamćenje.
Osim beležnice od koje se ne odvaja kao Karenjina od svog mufa na koricama lektire, Aljoša ni na koji način ne odaje svoj problem. Dok zavlači ruku u tuđe džepove i, potom, svaki put, baca porodične slike iz novčanika, akcentovanje tog svakodnevnog procesa stvara utisak da se Aljoša svaki dan iznova nalazi pred zidom od zimskih jakni što ispod miške kriju priče, uspomene koje on nema. A, kad hemijska presuši i ne uspe da zapiše adresu auto-servisa gde se nudi posao, on se oslanja na taksiste. Etikete na proizvodima, putokazi i reklame, natpisi i grafiti na zidovima i autobuskim stanicama postaju Aljošina mapa.
Aljoša liči na one ljude koji se muvaju po bifeima železničkih stanica ili po kladionicama – deo ulice, inventar života koji vas okružuje. Danonoćni ritam džeparenja, vešto je rediteljski izveden tako da podražava život nesvestan sebe - kao Rakićev dolap i Čehovljev sneg koji pada po kočijašu. To što ga sve vreme vidimo spolja, nije za naše dobro, već za dobro Aljoše. On bi da ostane na tom sedištu u autobusu gde će čuti koja je njegova stanica i, sledeći beleške u svojoj sveščici, pronaći svoj cilj.
Kako reditelju dobro polazi za rukom da prikuje oči gledaoca za ovu enigmatičnu figuru, zavodeći gledaoca na put neke dobro snimljene svakodnevice običnog džeparoša, ni ne primećuje se da, tokom vremena, dodaje teret na Aljošina pleća otvarajući ga kao tvrdoglavi orah.
Ne da je po sredi zavođenje na krivi trag, te da mlada strankinja i njen privatni snimak dovodi do otkrivanja da Aljoša ipak ima dušu. Svojim rediteljskim postupkom i otkrićem do kog nas postepeno dovodi, reditelj upravo stvara čaroban utisak da svaki taj običan čovek koji doručkuje s nogu krije priču, tajnu i smisao.
Sposobnost da se u običnom i svakodnevnom, bez ikakvog oneobičavanja i velikih hirurških zahvata, otkrije odliv u snove i smisao, a da se on ne otuđi od tog svakodnevnog mogu samo veliki majstori.
Povezani tekstovi – Fest 09:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
pedja (gost)
| 03.03.2009. 11.35.49
film ne mora imati objasnjenje,u bajkama se maloj deci na kraju objasni sta se desilo princezi i princu...da li je ponovo zaba ili je prelepi princ!
-
Džezi (gost)
| 04.03.2009. 11.28.42
Ne mora imati objašnjenje, ali mora biti jasan. :)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.