Indijski film u kome em baš niko ne zapeva, em se pokrenu, i to filmski efektno, neka od gorućih pitanja koja muče svako savremeno društvo
Originalni naziv: A Wednesday
Scenario: Neeray Pandey
Uloge: Naseeruddin Shah, Anupam Kher, Jimmy Shergill, Deepal Shaw, Aamir Bashir
Žanr: triler
Trajanje: 100 minuta
Proizvodnja: Indija, 2008
Baš kao što u srpskom filmu znate da će se sve manje-više svesti na priču o malenom čoveku koji grca pod teretom neprolazne tranzicije, tako i u indijskom filmu u samom startu znate na čemu ste – motiv zabranjene ljubavi, ne preterano zakrvljene porodice, pevanje i igranje do granice iznemoglosti, podeljeni ekran sa raspevanim/uplakanim zaljubljenima i sve to u trajanju od oko 180 minuta.
Legenda kaže da su u Indiji napravljena tek dva neraspevana filma: Kama Sutra Mire Nair i jedan opskurni arethouse naslov bez reči. A onda je osvanula Sreda.
Sreda Neeraya Pandeya uspeva u gotovo nemogućem: da krupnim zamasima redefiniše zakonitosti savremenog indijskog filma, a da istovremeno zadrži jasan lokalni kolorit i kontekst. Naime, Sreda donosi priču o tajanstvenom malom čoveku koji obaveštava komesara policije da je širom Mumbaija postavio pet razornih bombi i da će ih aktivirati do kraja dana ukoliko se njegovim instrukcijama ne izađe u susret.
Sve miriše na nešto smirenijeg i tehnološki začuđujuće pismenog Osaminog sledbenika, što može, a i ne mora da bude tačno.
Pandeya uspeva da uspostavi pipavu, a neophodnu ravnotežu između repertoarskog naslova i filma koji bi da se nametne i kao (za to podneblje) ne toliko uobičajena socijalna drama. U samo 100 minuta on uspeva da predoči dosta toga o junacima koje je stavio u središte svoje priče – komesra na ivici neuspeha, nasilni detektiv, smireni inspektor koji krije zabrinutost za svoje bližnje, TV zvezda u usponu sa moralnom dilemom i terorista koji to možda i nije.
Na sve to treba dodati i dosta vešto baratanje pozajmicama iz uvek nadahnjujuće američke kinematografije, a koje se kreću u širokom rasponu od Lumetovog Pasjeg popodneva, preko Hopkinsovog Razneto, pa sve do skorašnje Tačke prekida.
Za savremenu bolivudsku kinematografiju tako karakteristično prepisivanje Pandey svodi na razumnu meru nadahnuća od kog se da krenuti u vlastitom pravcu i vlastitim ritmom. Sreda ima dosta toga da ponudi jer uspeva i kao trilerska slagalica i kao društvena drama koja bi da predoči da se i u strogo postavljenom sistemu tolerancija ponekad mora zameniti (društvenim) proaktivizmom. Pa kud puklo da puklo.
Povezani tekstovi – Fest 09:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.