Blomkamp protiv bogatih

Naslov originala: Elysium
Scenario: Neill Blomkamp
Uloge: Matt Damon, Jodie Foster, Sharlto Copley, Alice Braga, Diego Luna, William Fichtner
Žanr: SF
Trajanje: 109 min.
Proizvodnja: SAD, 2013

 

Distopija i utopija. To su glavne okosnice filma Elizijum, reditelja Neilla Blomkampa. Bogati žive na satelitu, bezbedno udaljenom od pakla bolesti, siromaštva i smrti koji vladaju na zemlji, dok je grad glavnog junaka Maxa (uvek pouzdani Matt Damon), sušta suprotnost Elizijumu. Los Anđeles druge polovine narednog veka izgleda ogoljeno kao i čitava planeta. Korporacije iskorišćavaju radnike, medicinska nega je loša, a nada da će jednog dana, legalno ili ilegalno, doseći bogataške visine jedino je što ljude drži u nadi. Kada Max pretrpi smrtonosnu dozu radijacije pokušaće da se domogne Elizijuma na sve načine i spase sebi život. Putovanje će mu se zakomplikovati i promeniti ga više nego što je očekivao.

Kao i u kultnom filmu Distrikt 9, Blomkamp se ponovo hvata u koštac sa socijalnom nejednakošću i drugim vidovima nepravde u svetu. Elizijum, na kom se potpisao i kao scenarista, jeste veoma polarizovan i, kao takav, lak za osudu. U njemu gotovo da nema sivih likova u pravom smislu te reči - ako bogataši pokažu emocije to više deluje kao reakcija zaostala iz neke prekrojene, prve verzije scenarija. Međutim, Blomkamp je sve podredio poruci, koja nije bitnije narušena ni teško razumljivim akcentom Sharlto Copleya, ni nedovoljno opravdanom motivacijom Delacourt, glavnog negativca odlične Jodie Foster. Dodatna realističnost mogla je biti postignuta detaljnijim objašnjavanjem izmaštanog političkog poretka, ali istina je da Blomkampu nije trebalo više od nekolicine likova da poentira. Njegova drmusava kamera i fantastični efekti stvorili su veoma napet, emotivan, vredan i, za holivudske standarde, hrabar film.

U skupom Elizijumu mogu se videti visoko podignuti srednji prsti, krv koja kaplje sa glavnog junaka i završnica koja nije lepršava koliko bi se to očekivalo. Hrabrost se skriva i u drugim sferama. Podela na crno i belo u filmu snažan je osvrt na sadašnje stanje u svetu, što se od svakog punokrvnog SF izdanka i očekuje. Uprkos tome, Elizijum je uplašio mnoge pa se u esejima južnoafrički reditelj već optužuje za demonizaciju bogataša i napad na kapitalizam. Ti eseji napisani su u svetu u kom naftni moguli žive u kućama optočenim zlatom, dok deca širom sveta umiru od bolesti i gladi.