Kada se kroz nekoliko decenija budu sastavljale liste filmskih klasika SF žanra na njima će se gotovo sigurno naći Distrikt 9
Naslov originala: District 9
Scenario: Neill Blomkamp, Terri Tatchell
Uloge: Sharlto Copley, David James, Louis Minnaar, Vanessa Haywood
Žanr: SF
Trajanje: 112 min.
Proizvodnja: SAD / Novi Zeland, 2009
Distrikt 9 opisuje dešavanja dvadeset godina pošto se vanzemaljski brod prinudno zaustavio iznad Johanesburga. Sam koncept nije u potpunosti originalan. Suživot ljudi i tuđinaca integrisanih u ljudsku zajednicu mogli smo da vidimo u filmu i seriji Alien Nation, ali razrada premise je ono po čemu se Distrikt 9 izdvaja od sličnih pokušaja.
Neill Blomkamp je zagrebao po kompleksnim temama i potegao pitanja koja su relevantna i u svetu bez vanzemaljaca. Umesto budućnosti u pitanju je alternativna sadašnjost koja se ne razlikuje previše od naše stvarnosti.
Idejno-simbolički nivo čitave priče nije detaljno razrađen već je gledaocima ostavljen trag od mrvica koji se povremeno prekida, ali tako da nedorečenosti postaju smišljene elipse koje zahtevaju čitanje između redova.
Puno se prašine podiglo oko premise u kojoj se kroz tretman vanzemaljaca zapravo govori o Aparthejdu (vanzemaljci žive u getu, po gradu su znaci: zabranjeno za neljude...), međutim Blomkamp se ne zadržava na površnoj metafori i stavlja akcenat na konkretne likove - ljudske i vanzemaljske.
Vanzemaljci su, uz dva bitna izuzetka, kolektivan lik marginalaca; zaposleni u MNU korporaciji su bezlični šrafovi mehanizma koji radi isključivo u svoju korist, a članovi nigerijske bande su krvoločni kriminalci.
U pretežno crnoj zoni tračak sivila predstavlja Wikus Van de Merwe, službenik MNU korporacije – običan čovek sa brojnim manama koje su svakog trenutka vidljive u liku birokrate i ljigavog oportuniste koji je poziciju u firmi dobio kao miraz.
Međutim, usred akcije preseljenja vanzemanjaca Wikus od nebitne osobe postaje izuzetno bitna stvar čime se ukazuje na činjenicu da je dehumanizacija pojedinca od strane društva ili neke njene istance po sebi jeziva. Nakon što progonjeni Wikus krene u očajnički obračun sa Korporacijom, imamo zanimljivu situaciju u kojoj se završni čin filma može posmatrati kao produžena scena katarze. Balans između akcije i drame u ovom segmentu je savršen.
Ključ uverljivosti Distrikta 9 je u režiji, glumi, scenariju i efektima, i to tim redom.
Blomkampov rediteljski pristup je na tragu Alfonsa Cuarona i njegovog remek-dela Potomci, uz primese Paula Verhoevena (MNU i OCP bi mogle biti bratske korporacije). Lokacije su u dobroj meri autentične, a gluma je ubedljiva čak i kada je reč o epizodistima sa svega par replika. Dokumentaristička forma je iskorišćena da se doziraju informacije i prelazak na nešto standardniju rediteljsku vizuru u drugoj polovini filma je prirodan i gotovo neprimetan.
Distrikt 9 je jedan od retkih filmova u kome navijate za glavnog junaka ne zato što vam je simpatičan već zato što je „čovek“ – neko sa kime možete da saosećate. Homo sapiens je tek formalna odrednica.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari