Od babuna do pijavice

Naslov originala: After Earth
Scenario: Gary Whitta i M. Night Shyamalan
Uloge: Jaden Smith, Will Smith, Sophie Okonedo, Zoë Kravitz, Glenn Morshower, Kristofer Hivju, Sacha Dhawan
Žanr: Akciona misterija
Trajanje: 100 minuta
Produkcija: SAD, 2013.

Nije prošlo mnogo otkako je reditelj Joseph Kosinski iskoristio prikaze razorenog Njujorka da uputi reč, dve o neuništivoj ljubavi i podari filmu Zaborav kakav-takav smisao, a reditelj M. Night Shyamalan već nudi drugačiju i besmisleniju apokaliptičnu priču.

Na putu od kolonije u svemiru do poligona za vežbanje, brod s opasnim vanzemaljcem srušio se na Zemlju koju su ljudi odavno napustili. Pad letelice preživeli su samo narednik Cypher i mladi Kitai, koje tumače Will i Jaden Smith, otac i sin kako na filmu tako i u stvarnom životu. Da bi poslao signal za pomoć, Kitai mora da pronađe drugu polovinu olupine broda i prihvati savete ranjenog i emocionalno suzdržanog oca.

Ako se ne uračuna uvodna sekvenca, nekoliko flešbekova i niz divljih zveri, film Nakon Zemlje sveden je isključivo na ova dva krajnje površno osmišljena lika. Scenario, koji je Shyamalan u jeku posustale karijere (The Happening, The Last Airbender) napisao sa Garyjem Whittom, više liči na studentsku vežbu nego iole ozbiljni pokušaj seciranja odnosa oca i sina. Štaviše, gomilom kompjuterski generisanih agresivnih životinja priziva se u sećanje fijasko kakav je bio film 10.000 p.n.e. Rolanda Emericha.

Pozamašne avanturističke glorifikacije sjajnih efekata i akcije bilo je i ranije, ali su autori takvih filmova često imali dovoljno samokontrole da ih ni sami ne uzimaju previše ozbiljno. Shyamalanova režija odaje drugačija stremljenja i uporno pokušava da od filma Nakon Zemlje napravi inteligentnu porodičnu dramu, koja ima šta da kaže i o strahu i njegovom pokoravanju.

Da su Smithovi u kostimima koji vape da postanu deo univerzuma novih Zvezdanih staza ponudili malo više emocija od onih sa planete Vulkan možda bi ovaj SF imao više duše. Međutim, oni su se izgubili u Shyamalanovoj prašumi u kojoj je, u inat zdravom razumu, „sve evoluiralo da ubije ljude“ dok je planeta bila nenastanjena ljudima. O suludim klimatskim kolebanjima temperature, vanzemaljcima koji su genetičkim inženjeringom stvoreni da istrebe ljudsku rasu, ali su tvorci zaboravili da im podare čulo vida, i mnogo čemu drugom ne treba trošiti dodatne reči. Sreća te u ovoj naivnosti bar dizajn blista, ali ko se već nije navikao na dobar dizajn u besnoj produkciji?