Juergen Seidler, skript doktor iz Nemačke, pre nekoliko dana radio je u FCS-u sa dobitnicima prošlogodišnjeg Fonda za razvoj scenarija. Tom prilikom objašnjavao je kako nas svet opaža kao jedinstvenu celinu sa drugim balkanskim zemljama
Naslov originala: Koha e Kometes
Scenario: Fatmir Koci
Uloge: Blerim Destani, Masiela Lusha, Toimas Heinze, Vlado Jovanovski
Žanr: istorijska melodrama
Trajanje: 104 min.
Proizvodnja: Albanija, Nemačka
U ovogodišnjem takmičarskom progaramu Festa „Evropa van Evrope“, pored Kocijevog Vremena komete ima još osam filmova: Druga obala Giorgia Ovashvilija, Život i smrt porno bande Mladena Đorđevića, Mleko Semiha Kopalanoglua, Ničiji sin Arsena Antona Ostojića, Povratak bludnog sina Narine Mkrtchyan i Arsena Azatyana, Poklon Staljinu Rustema Abdrasheva, Čuvari noći Namika Kabila i Šuljtes Bakura Bakuradzea.
Već po imenima reditelja i zemljama iz kojih filmovi dolaze, nema zabune da je „fudbal“ o kojem je ovde reč (bez obzira na golgetere, požrtvovanost i srčanost igrača ili mlade nade pred kojima je svetska karijera) – zonski. I naravno, kad gledate prijateljsku utakmicu FK Tamiš iz Farkaždina protiv FK Bak iz Bele Crkve, ne možete da očekujete Maradonu. Možete samo da uživate u onom čega tu ima, a bez žaljenja za onim čega tu nema. Možete, doduše i da uporedite „goste“ sa „domaćima“.
Gledajući Vreme komete dobronarenom posmatraču pada koješta domaće na pamet: televizijski profesionalizam Zdravka Šotre, nerazgovatno upotrebljena koloritna poetika Čarlstona za Ognjenku, neki istorijski filmski i TV sadržaji.
Takođe, srpskom filmu i albanskom Vremenu komete zajedničko je i čudo da u vremenu koegzistiraju sa, recimo, Piratima sa Kariba (i mnogim drugim filmovima, naravno, ali Vreme komete i fizički liči na Pirate!), a da se, npr, još davno pojavio magični realizam kao jedan od umetničkih načina prevladavanja (uslovno rečeno) niskog porekla umetničih dela. Takođe, ignoriše se i Prašina Milča Mančevskog kao da je nikad nije ni bilo.
U filmu se, međutim, ne propušta napomena o kojekakvim važnim stvarima koje su autora izgleda nervirale, pa nije hteo da gubi vreme na njihovo pažljivo inkorporiranje u film, nego ih je naprosto tresnuo u replikama tipa „s neba pa u rebra“: Albanci, Grci, Makedonci i Srbi jedni drugim stalno kradu teritoriju; s Makedoncima se može pregovarati jer oni i Albanci imaju čak i istu muziku, samo toga nisu svesni (a Čija je ovo pesma ???); Albanija je deo Evrope; Kosovo je zasebna država na mapi 1912.; najzad, duga je i za svaku evropsku pohvalu gej tradicija u Albanaca!
Sve se to koproducentima Nemcima, kanda, svidelo. Nije loše za prikazivanje na TV-u: šareno, a objašnjava nejasne stvari koje se sporadično pojavljuju na vestima u terminu pre filma.
I, tako svet nas opaža kao da smo svi iz istog koša, kaže učeni i dobronamerni Nemac Seidler. On misli na geografiju i etnologiju. A mi znamo da je reč i o načinu mišljenja, o strategiji i taktici, o kondiciji i nesvesti da smo baš zbog svega navedenog, a takvog kakvo nam je – zonska liga.
Povezani tekstovi – Fest 09:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari