Da bi se u Americi snimali tzv. evropski filmovi, potrebno je toliko para i umeća da napori reditelja i scenariste nisu dovoljni, nego treba i tuce svakovrsnih producenata svestrano pedigriranih, npr. kao Minghella i Polack!
Naslov originala: The Reader
Scenario: David Hare po istoimenom romanu Benrharda Schlinka
Uloge: David Kross, Kate Winslet, Ralph Fiennes, Bruno Ganz
Žanr: drama
Trajanje: 124 min.
Proizvodnja: SAD, Nemačka
Bernhard Schlink je savremeni nemački pisac, po primarnom zanimanju pravnik (sudija i profesor prava), talentovan, delikatan i inteligentan. Njegova „ozbiljna“ dela - priče Bekstva od ljubavi i romani Čitač, Povratak kući i Vikend prevedene su i na srpski, ali „neozbiljni“ krimi romani koji mora da su i bolji – nažalost nisu. I, bilo je samo pitanje vremena kad će nešto Schlinkovo osvanuti u filmskom obliku. Posle uspešnog i relativno jeftinog prvenca Floriana Henckela von Donnersmarcka Životi drugih, bilo je logično na tom mestu se nadati istovrsnom novom nemačkom filmu.
No, „prekom preče, naokolo bliže“ – po Schlinkovom romanu američki scenario napisao je David Hare pisac predstave Pogled u nebo koja se igra u Zvezdara Teatru i, između ostalog, scenarista Kobne veze Louisa Mallea. Iskusan tandem Hare-Daldry (Sati) uradio je veliki posao. Takoreći, Hare i Daldry uradili su posao čitača za svu onu nepismenu bioskopsku publiku kojoj knjige ne padaju na pamet, a filmovi se, srećom, još podrazumevaju. Precizno i pažljivo, pročitan nam je Čitač, bez preskakanja, bez ulepšavanja i bez objašnjavanja. Koliko pismeni imaju od romana, toliko nepismeni imaju od filma.
A o čemu nam se u romanu zapravo pripoveda? Osim o glavnoj temi uništene generacije nemačke dece čiji su roditelji učestvovali u Drugom svetskom ratu ili u vezi sa njim žmirili, predočava nam se i kako su nepismenost i njene metafore opasni jer dovode čoveka pred svršene činove loših izbora, zgodnih za ustoličavanje totalitarizma na vlasti. Obe ove teme, na svoj način, a u naše vreme, značajne su za ceo svet. A nama, može biti, i nešto više zbog bliske ratne prošlosti i još bliže sadašnje nepismenosti.
U romanu i filmu eksplicitno se pominje alfa i omega promišljanja zločinačkog ratnog delanja i dejstva tog delanja na buduće generacije – Pitanje krivice Karla Jaspersa. Jaspers razlikuju četiri vrste odgovornosti i krivica proizašlih iz njih: krivična, politička, moralna i metafizička. Schlink, pa sa njim i Daldry, raspravlja o sve četiri na beletristički način. Ne brinite, neće vam biti dosadno jer se i ovde, kao često kroz istoriju ove vrste književnosti i filma, pribegava oprobanom lukavstvu da se intelektualni delovi kombinuju sa seksom ne bi li se lakše progutali.
I dok se Daldry priprema da ne napusti uspešni okvir Drugog svetskog rata i njegovih odjeka, te da opet snima po takvom romanu (Neverovatne avanture Kavaliera i Kleja, Michaela Chabona), Čitač, nominovan za pet glavnih Oskara, eto, otvorio je i naš Fest. U tome je puno pomogao i Festov ovogodišnji glavni (engleski) pacijent Ralph Fiennes koji se, kanda, pojavljuje u ulozi svojevrsnog lekara da svojom nepreglednom svetskom slavom poleči ovu domaću neslavno naherenu filmsku manifestaciju.
Povezani tekstovi:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari