Posle prezasićenja latinoameričkim sapunicama i njihovim neuspešnim domaćim (i hrvatskim) remiksovanjem, prosečni TV gledalac je sa zadovoljstvom prigrlio Ranjenog orla, romantizovani osvrt na Srbiju između dva svetska rata
Scenario: Zdravko Šotra, po motivima romana Mir Jam
Glavne uloge: Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić
Broj sezona: 1
Ukupan broj epizoda: 17
Žanr: melodrama
Pojedinačno trajanje epizode: oko 45 min.
Originalni kanal: RTS
Proizvodnja: Srbija, 2008.
Domaća TV produkcija je tokom prošle godine doživela renesansu. Snima se, tačnije štanca se punom parom, sve u veri da kvantitet nužno mora izroditi kvalitet. Među najgledanije se, sa impozantna tri miliona redovnih gledalaca, nedavno izlakatao Ranjeni orao.
Posle ogromnog uspeha Zone Zamfirove i umerenije prihvaćena naredna dva filma (Pljačka Trećeg rajha, Ivkova slava), Zdravko Šotra je izgleda odlučio da pri izboru sledećeg projekta obrati posebnu pažnju na sastojke koji su njegovu prvu adaptaciju romana Stevana Sremca učinili toliko popularnom. Koristeći se još jednim pitkim, populističkim literarnim predloškom iz domaće baštine (nepravedno zapostavljena a jedinstvena Mir Jam), Šotra je gledalištu ponudio novu kostimiranu ljubavnu priču, ovog puta smeštenu u (mahom) gradski milje srpskog belle epoquea.
Romani Mir Jam su do sada nekolicinu puta adaptirani za razne medije, ali ti pokušaji isticali su u prvi plan komični potencijal nastao kao rezultat promene društveno-socijalne klime. Opsesivni problem u romanima Mir Jam – gubljenje nevinosti pre ulaska u brak –još je iz prespektive poznih sedamdesetih izgledao deplasirano i anahrono, prosto stvoren za ismevanje. Zdravko Šotra se držao revizionizma kao puta ka uspehu, ne pokazujući ni najmanju gadljivost prema sentimentalnoj, herz biti predloška, uglavnom zadržavajući ozbiljnost izvornika, a ukupni razultat je začuđujuće nagrađujući.
Sloboda Mićalović glumi Anđelku, „lepu brinetu crnih očiju“ koja je prerano i nesmotreno pružila „dokaz ljubavi“ pogrešnom muškarcu. Kada njen novopečeni suprug Tomo (Vojin Ćetković, suprug glavne glumice i u privatnom životu) otkrije da u brak nije ušla nevina, odbacuje je. Mlada raspuštenica postaje meta brojnih udvarača: avijatičara Nenada (Bosiljčić), trgovca Safeta (Marinko Madžgalj), usamljenog veleposednika Uglješe (Dragan Nikolić) i dijaboličnog Gojka Marića (Nenad Jezdić), koji je i započeo sve probleme oduzevši joj nevinost.
Adaptacija romana je dosta precizna, mudro naglašavajući publici ono najdraže iz opusa voljene autorke – od Jane Austen preuzet motiv ljubavne vrteške, gde su svakakve konstrukcije i kombinacije moguće i opravdane, i srećan kraj kao nagradu za smerne, strpljive i za iskrenu ljubav rade.
Ako po strani ostavimo određenu dozu usporenosti (čitaj razvlačenja scena), nedostatak novca i brojne naivnosti koje se (jednim delom) mogu opravdati i konvencijama žanra i krštenicom predloška, kao i nepostojane akcente i produkcione gafove, Ranjeni orao pruža sasvim zadovoljavajuće gledalačko iskustvo namenjeno najširem auditorijumu. TV klasik? To svakako ne, ali Šotrin projekat uspeva da zadovolji ukus populusa ne posežući za toliko odomaćenim psovkama, i da sa zavidnom dozom dostojanstva prikaže beogradsku srednju klasu u vreme njenog procvata.
Zapravo, Ranjeni orao pruža dobru osnovu za polemiku s doživljajem stvari kolenovićevske prestonice – junaci Mir Jam ne kriju svoj sveži prestonički status, rado biraju samoizgon u selo, službom odlaze u unutrašnjost, ostaju u kontaktu sa srodnicima iz virova unutrašnjosti. Osim toga, iako smatran najokorelijim rutinerom, Šotra ovde uspeva da drži razgranatu mrežu pod kontrolom, dok je za posebnu pohvalu njegov odnos poštovanja prema često preziranoj autorki.
Bez obzira na to da li je reč o senitimentalnoj konstrukciji ili dokumentu jednog vremena (istina je, najverovatnije, negde na sredini), Ranjeni orao je dostojanstvena TV romansa, sasvim svesna svoje prirode, svrhe, medija u kome se javlja i potreba publike kojoj se prvenstveno obraća. Uz to, on ispod svojih krila čuva sistem davno zaboravljenih vrednosti koji u današnjem vremenu grabljivica, splavova i tranzicione mahnitosti deluje kao melem na ranu društva koje je (još jednom) izgubilo tačke moralnog uporišta..
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari