Leto je u Oslu. Vrućina, čak 28 stepeni. Ljudi se dosađuju. Ali, koga briga?
Naslov originala: Lønsj
Scenario: Per Schreiner
Uloge: Ane Dahl Torp, Aksel Hennie, Pia Tjelta, Bjørn Floberg, Anneke von der Lippe
Žanr: Drama
Trajanje: 90 minuta
Produkcija: Norveška, 2008.
Ko je pročitao kratak sadržaj ovog filma na Festovom sajtu, video je da tamo piše kako jedan od likova „pokreće lavinu nepredviđenih događaja“. Reći da je ovo neumerena hiperbola je previše blago. Ne samo da u ovom filmu nema nikakve lavine, tu nema ničega što bi se mirne savesti moglo nazvati događajem.
Likovi koje nam Eva Sørhaug predstavlja žive svoj zaštićeni život srednje klase na zapadnom (fensi) kraju Osla. Pošto ih je podigla i razmazila država socijalne sigurnosti, oni su, svako na svoj način, nesnađeni i nesposobni za život. Neki su lenji i sebični, neki stidljivi do autizma, neki mazohisti a neki nedozreli. U nekom drugačijem i surovijem društvu (ili boljem filmu), oni bi se promenili ili propali i njihova bedna egzistencija bi možda poslužila kao primer drugima. U Norveškoj mogu na miru da životare.
Ali, ko želi to da gleda u direktnom prenosu?
U Hladnom ručku postoji (slovom i brojem) jedan (1) lik koji pokazuje bilo kakve naznake razvoja (Leni), i za njenu priču bi se moglo reći da je na neki način zaokružena. Svi ostali se vrte u vrzinom kolu iz koga u stvari i ne žele da izađu, pri tom ne radeći i ne govoreći mnogo toga interesantnog.
I sama rediteljka se postavila prema njima s tolikom distancom da je nemoguće saosećati s bilo kim ili razumeti bilo koga. Ona se, nasuprot tome, zaista angažuje kad je u pitanju audio-vizuelni efekat: blistave letnje pejzaže, svetle i savršeno sređene enterijere i idiličnu klavirsku muziku suprotstavlja praznini likova.
Skandinavski filmovi (i knjige, i drame...) su poznati po tome što se tu često mnogo više dešava unutra nego spolja. To znači da ako već treba 20 minuta da gledamo ljude koji sede i piju čaj, trebalo bi da tu ima nečeg dubljeg, što dotičnu monotoniju opravdava. Sigurna sam da je mlada umetnica svoj rediteljski debi zamislila kao otrovno razgolićivanje malograđanštine i otuđenosti ljudi u naizgled savršenoj socijaldemokratiji.
Na žalost, u nordijskoj kinematografiji i umetnosti uopšte, otuđenost je toliko opšte mesto da je potrebno uložiti malo veći kreativni napor kako bi se ovaj otrcani motiv pomalo oneobičio. Nije dovoljno samo neprekidno podvlačiti jednu te istu poentu jeftinim simbolizmom i ubaciti par „kontroverznih“ scena.
Povezani tekstovi – Fest 09:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
ghoul (gost)
| 26.02.2009. 16.15.27
"Ne samo da u ovom filmu nema nikakve lavine, tu nema ničega što bi se mirne savesti moglo nazvati događajem."
he he, sviđa mi se ovo.
zvuči kao tipičan festovski film.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.