U jednom starom intervjuu Eastwood je rekao kako zna da radi sve u vezi sa filmom osim da napiše scenario, i da je prazan papir (reč je o vremenu pre praznih monitora) jedina stvar pred kojom oseća strah
Naslov originala: Changeling
Scenario: J. Michael Straczynski
Uloge: Angelina Jolie, Michael Kelly, John Malkovich, Colm Feore
Žanr: triler
Trajanje: 141 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.
Scenarista Zamene J. Michael Strazynski najiskusniji je u pisanju, pa i režiranju i glumi u seriji Vavilon 5. Što je dobro za seriju, nije dobro i za film, čime se može objasniti preduga, razvučena i nefokusirana radnja jednog od dva Eastwoodova poslednja filma.
Za razliku od Gran Torina koji nije nominovan ni za jednog Oskara jer, navodno, nema potrebnu veličinu i značaj, Zamena je, kao navodno značajna, nominovana za art-direction (na srpski još uvek neprevodiv izraz za scenografiju i celokupan vizuelni izraz), kameru i glavnu žensku ulogu.
Art direction i kamera potencijalno su fenomenalni, a bili bi to i kinetički kad bi se njima izražavalo i slikalo nešto fenomenalno; ovako, isti su kao i Angelina Jolie – lepi, prazni i pretenciozni. Mada, treba naglasiti, prve dve kategorije nikako ne podsećaju na nacrtano podmorje, a Jolieva toliko asocira na ribu Lolu iz Shark Tala da samo što ne zapliva!
U Gran Torinu Eastwood govori o tzv. poslednjim stvarima; u Zameni takve se stvari pojavljuju kao vatromet: puknu vam pred očima i nestanu, pa onda malo bude mrak, pa opet nešto pukne, ali drugačije, pa opet mrak...
Tako se kritikuje korumpirana policija, pa se dodiruje škakljiva tema nezaštićene ili satanizovane dece, pa duševne bolnice i njihova zloupotreba, pa je tu i smrtna kazna, i pitanje nade, a u pauzama čak i teza da je Frank Capra bolji reditelj od Cecilea B. DeMillea. I sve je to u redu i divno je i krasno i pametno i inspirativno, samo što nekako nema ni glavu, ni rep, a ima otvoren kraj.
Kao što je teza Gran Torina „Kad smo već smrtni, dajte da se ne ugasimo kao sveće - neka naša smrt ima smisla za one koji ostaju.“, teza Zamene mogla je biti „Ne dajte da vas lični gubitak ugasi kao sveću – upotrebite svoj bol kao prevenciju i zaštitu za druge ljude.“
Međutim, sa ribolikom glavnom junakinjom koja leluja na rolšuama i sa mozaički tj. serijski narihtanim scenaristom, nije se moglo bog zna šta. Ono što se moglo, pak, izvedeno je, i to dobro. Izbor Johna Malkovicha i njegova uloga takoreći patološkog pozitivca, tema je za dugo razmatranje.
Ali, zašto je Eastwoodu bio potreban baš ovaj film, saznaćemo jednog dana od nekog upornog i inventivnog biografa. Možda će se ispostaviti da je Jolieva nastavak Sondre Locke - Eastwoodovog ličnog shvatanja žene kao ranjivog, upornog i ne sasvim dokučivog bića, a možda će se utvrditi nešto mnogo prostije, kao npr. da je Jolievu morao da uzme za glavnu ulogu u Zameni da bi zatim mogao da snimi Gran Torino i neke druge, zaista dobre filmove po sopstvenom izboru.
Nadajmo se da će imati vremena.
Povezani tekstovi – Fest 09:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari