Posle kratkog izleta u bizarni svet Charlesa Bukowskog (Factotum, 2005), Bent Hamer se vraća onome što najbolje zna: slikanju svakodnevnog života pomalo čudnih, starijih ljudi u Norveškoj
Naslov originala: O’Horten
Scenario: Bent Hamer
Uloge: Baard Owe, Espen Skjønberg, Ghita Nørby, Henny Moan
Žanr: Drama
Trajanje: 90 minuta
Produkcija: Norveška, 2007.
Odd Horten (Owe) je 67-godišnji mašinovođa čiji je ceo život usklađen prema redu vožnje voza na liniji Oslo-Bergen. Od trenutka kad ustane i pedantno složi svoju pidžamu do večeri kad se čekira uvek u isti pansion u Bergenu, svaki njegov dan je do detalja isplanirana rutina u kojoj nema mesta za bilo šta nepredviđeno.
To je čovek koji se ne usuđuje da skoči sa skijaške skakaonice, iako mu je majka bila profesionalna skijašica. Najrevolucionarnija misao koja se u njegovoj glavi rađa je da se posle svoje poslednje vožnje pred penziju vrati kući avionom. Međutim, kada baš tog završnog dana po prvi put u svom životu zakasni na posao, Horten će biti prinuđen da revidira izbore koje je napravio i otvori se za nove stvari.
Svaka od naizgled besmislenih (i ponekad presporih) epizoda koje pratimo, otvara novi prozor za zakopčanog i povučenog Hortena. Najbitniji je svakako susret sa ekscentričnim Sissenerom (Skjønberg), čiji dionizijski život predstavlja suštu suprotnost svemu što je Horten do tada radio. Glavni lik do samog kraja tu nije preterano aktivni učesnik, koliko reaktant sa neobičnim i često apsurdnim situacijama kojima je izložen, i koje ga odvode sve dalje od jednoobraznog i bezbednog sveta lokomotiva i sređenih polica u kome se dotad kretao.
Hamer nas vešto uvlači u kožu svog junaka, čineći da osetimo svu usamljenost i strah od nepoznatog koje mu je odlazak u penziju doneo. Reditelj pri tome nikada ne gubi svoj uvrnut smisao za humor, ali ni naklonost prema svojim likovima. Kada Horten izgubi cipele na javnom bazenu i biva prinuđen da izađe na ulicu u crvenim čizmicama na visoku štiklu, mi se ne smejemo toliko njemu koliko sa njim. Jer, iz njegovog ironičnog izraza jasno je da je uvek svestan komičnosti situacije u kojoj se našao.
Simpatičnosti glavnog lika nemalo doprinosi izbor glavnog glumca, a to važi i za ostatak postave. Glumačka ekipa se sastoji od u Skandinaviji izuzetno cenjenih veterana pozorišta, televizije i filma, kod nas praktično nepoznatih. Ipak, za nas je bolje to što ih ne znamo, jer onda možemo na miru da uživamo u njihovim iskusnim, odmerenim izvedbama, neopterećeni poznatim imenima i licima. Svi oni uspevaju da sa jako malo reči više nego jasno prenesu pravu, dirljivu emociju.
Od dugometražnog debija Eggs (1995), preko sjajne kamerne parodije Hladnog rata Priče iz kuhinje (2005), do evo najnovijeg filma, Bent Hamer je uvek uspevao da uverljivo prikaže probleme onih koje moderno društvo često zaboravlja i baca u zapećak. Ipak, u Hortenu nema mesta mračnjaštvu i pesimizmu. Hamer nam kroz ovu toplu priču poručuje da nikad nije kasno početi život ispočetka. Treba se samo usuditi da skočimo.
Povezani tekstovi – Fest 09:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari