Isprskano krvlju

Naslov originala: Pokrajina Št. 2
Scenario: Vinko Möderndorfer
Uloge: Marko Mandić, Slobodan Ćustić, Barbara Cerar, Maja Martina Merljak
Žanr: triler, horor
Trajanje: 90 minuta
Produkcija: Slovenija, Srbija , 2008.

Nema spora da je Slovenija dospela u Evropu, no što se filma tiče, Slovenci sa ex-SFRJ braćom dele mahom opštu bezidejnost. Naime, slovenački film, mada izdašno potpomognut od tamošnjih fondova, ne uspeva da umakne iz začaranog kruga beskrvnih, ispraznih i jalovih priča o monotoniji života u urbanom okruženju, gde antipatični junaci u okruženju hi-tec stanova preispituju krajnje granice dosade.

A Pejsaž br. 2 pokazuje koliko je malo zapravo dovoljno za daleko bolje. Zaplet filma počinje kada Sergej (Marko Mandić) i Polde (Janez Hocaver), dvojica sitnih lopova, ukradu sliku iz rezidencije penzionisanog komunističkog generala (Janez Skof). Pokradeni je čovek starog kova, navikao da probleme rešava po kratkom postupku, pa u pomoć zove misterioznog pomoćnika (raspoloženi Slobodan Ćustić), koji dobija zadatak da povrati umetninu, pejzaž iz naslova, ali i poverljivi dokument koji je greškom završio u rukama lopova.

Krenulo se od jednostavne premise, toliko česte u anglosaksonskim ostvarenjima – povraćaja kompromitujućeg dokaza i uklanjanja neželjenih svedoka. Promišljeno i znalački, Möderndorfer na to dodaje i lokalnu boju; naime, očigledno je da je nadahnuće za segment priče o partizanskim zločinima nad neprijateljima revolucije pronađeno u nedavnim otkrićima čiji je junak slovenački komunistički barjaktar Mitja Ribičič.

Ovo priču obogaćuje i čini osobenijom u odnosu na okean sličnih ostvarenja; daje joj dobrodošao lokalni kolorit. Möderndorferova Slovenija naprosto beži iz okvira idilične slike koja joj je nametnuta – ovo je Slovenija od krvi i mesa, zemlja sitnih prevaranata i krupnih tajni, nagojenog proleterijata i dekadentne vlastele (autor ovde vešto kontrastira scene sitnih porodično-komšijskih radosti siromašnijh i udarničkog seksa uvek i svugde imućnijih). Za sličnim zahvatom je, recimo, posegnuo Nicolas Winding Refn slikajući manje poznati polusvet svoje Danske u okviru trilogije Pusher.

Premda za najiskreniju preporuku, Pejsaž br. 2 očitava i nekoliko upadljivih mana – glavni junak je tipčno balkanski pasivizirani pion, mnogo vremena se troši na pojašnjavanje dovoljno jasnih odnosa, dok je previše dramaturškog lobiranja (tako, recimo, junaci osećaju goruću potrebu da neznancu bez ikakve prisile saopšte sve neophodne informacije).

Te manjkavosti, na sreću, Pejzaž br. 2 nadomešćuje atmosferičnošću, ritmičnošću, doslednim verizmom, obiljem scena seksa i nasilja, te sveukupnom tehničkom kompetentnoću (fotografija Dušana Joksimovića je bolja nego u njegovim ovdašnjim postignućima).

Pejzaž br. 2 nije revolucionarno ostvarenje (iako se dotiče revolucionarno-evolucionih tema), ali jeste umešan i zdrav naslov koji uspeva da pomiri silovitost žanrovskog i suptilnost autorskog sveta, tj. snagu severa i toplinu juga.

Povezani tekstovi – Fest 09:

• ŠULJTES – Znaćeš ko si ako vodu nosiš
• SLUČAJ BADER-MAJNHOF – Wendersov anđeo nad Nemačkom
• POVRATAK BLUDNOG SINA – Grimasa i tišina
• SREDA - U sred srede (ili tu negde)
• PRELAZ – Potpetice kuckaju
• HORTEN – Čovek koji je voleo vozove
• IŠČEZLA IMPERIJA – Moja adresa
• MODERAN ŽIVOT - Kroz šljivike i livade
• VREME KOMETE – Slike poznatih događaja
• RAZUMEĆEŠ JEDNOG DANA – Kad porastes kašće ti se samo
• ZAMENA - Prazan papir
• HLADNI RUČAK – Taština praznine
• ČETIRI NOĆI SA ANOM – Sami u tami
• FROST/NIXON – Pitanja/odgovori
• REVOLUCIONARNI PUT –  Mladi i lepi
• ČITAČ – Presipanje
• Vodič kroz Fest 09 - preporuke
• Istorija Festa kroz slogane