Antony and The Johnsons, KKN i Mercury Rev

Odavno nam neko u svetu stereo stihova tako nešto nije ponudio. Izuzetne reči. Izuzetan album. Izuzetna produkcija druge violine DCfC orkestra, producenta prvog pomena vrednog dela Decembrista, vlasnika Nirvana – Bleach studija Chrisa Wallae.

Hrabar i nenametljiv, Z je ne samo prekretnica u karijeri My Morning Jacketa, već i, sasvim neočekivano, u modernoj američkoj rock muzici. I posle svega ostaje tako puno tajni skrivenih iza poslednjeg slova alfabeta. Među njima i ona šta posle Završetka nosi ovo Začeće novog.

Njegove pesme su prave pop-simfonije u kojima ćete prepoznati i Bacharacha i Wildea i Ravela. Ono što ovog modernog trubadura čini istinski genijalnim jeste neverovatna lepršavost, čak i u dubokoj ljubavnoj melanholiji. On je pompezan, ali nikad kičast. To mogu samo majstori.

Muzički, ovaj album bi mogao biti posveta jednom od najkultnijih britanskih bendova u Americi poslednjih desetak godina – Belle and Sebastian. Njihova melanholična radost udomila se među mnogim američkim muzičarima koji su joj, kao ovde Sufjan Stevens, darovali američku larger than life širinu.

Možda je sve ovo staromodno, ali je vraški dobro i, ako je tako, kakve veze ima ako bi ovakva muzika bila podjednako dobra i pre pola veka, ali i kroz sledećih pedeset godina takođe. Bruce Springsteen je Gazda. Legenda. Pravi Amerikanac u značenju koje se izgubilo pod naletom vremena.

Najuzbudljiviji album sezone, a jedan od svakako najbitnijih u godini. Njegova raskoš i bogatstvo otvaraju gomilu mogućnosti, te ne može nikako ostaviti ravnodušnim. Nasuprot globalizaciji svega i najgrubljeg zadiranja u čovekovu intimu, a sve pod etiketom “moderno”, Aerial slavi individualizam, posebnost i kreativnost.

Samim tim što se ne slikaju, retko daju intervjue, a na koncertima sviraju iza velikog platna, Gorillaz su na neki način apsolutno oslobođeni od tržišnih i pritisaka bilo koje druge vrste, te je taj čuveni sindrom drugog albuma vešto izbegnut.

Svaki novi korak na ovom albumu, sve do pred sam kraj, vodi do nove lepote i nove nade. Od prvih tonova pred slušaocem se otvara pažljivo građena, koherentna, veoma dosledna i dovršena zemlja – ne država – puna optimizma.

U pokušaju da snove empirijski pretvore u pop muziku, Arcade Fire dotiču savršenstvo. Hipnotički ritmovi, zvonke gitare i pažljivo složeni vokali nošeni prigušenom energijom benda stvaraju verovatno najfascinantniji pop zvuk trenutka. Lepota pop muzike je u tome što kad mislite da je sve otpevano i odsvirano – doživite veličanstveno iznenađenje.

“Moja si i sebe gleda dok se pretvara. On bi želeo biti ta devojka. On bi želeo da ga vole drugovi“ – siže je verovatno najneobičnije recenzije do sada objavljene na Popboksu. I dalje: “Jednom, ne tako davno, u dalekoj i velikoj zemlji živeo je jedan nesrećni dečak. Iako je bio povučen i miran, jako ga je opsedala smrt. Često je mogao da oseti strah i nemoć zaglavljene u ostarelom telu, i to ga je uznemiravalo. Nadao se da će neko brinuti o njemu nakon što umre, plašio se odlaska u krevet i zlih duhova koji bi se mogli pojaviti u snu”.

Ne vredi tugovati nad sudbinom domaćeg izdavaštva, pa ni nad sudbinom šačice bendova koji se usuđuju da nešto objave. Stari znanci sa top-lista 90-ih su skoro pa zaboravljeni. O apsurdnosti situacije govori činjenica da povratak nekim izdanjima iz tog perioda sada predstavlja melem na ranu.

Jedan čovek, jedna rezolucija ponajbolje funkcioniše kao hiroviti pokazatelj koncertne atraktivnosti šarmantnog, osobenog benda, benda koji će svoje ispunjenje možda tek ostvariti.

Odavno nismo imali muški bend koji ovako energično tretira adolescentske probleme i adolescentski tretira ostale, sa velikom samosvešću da moraju da se bore, samo još ne znaju protiv koga. Iako postoji konfuzija i u njihovom liričkom izrazu, oni su je u priličnoj meri svesni i u nekoliko navrata je naglašavaju.

Jutros sam preslušavao Oprem dobro u podzemnoj železnici. Plastik fantastik plavuša ulazi na "zadnja vrata". Seda preko puta mene. Noge prekrstila do gaća. Disk se vrti u diskmenu, ali mozak je već na pause. I tako buljim sledećih devet stanica. Plavuša izlazi, mozak je opet na play i prvo što čujem: “...triceps pobedio...”

Kroz armaturu od basa i stroboskopskih ritmova Damjana Dašića (bubnjevi) i prekaljenog Marka Milivojevića (mašina) pršti odlučna gitara i sevaju space klavijature, ovoga puta uglavnom pod rukama popularnog gosta Saše Loknera.

Pojava AutoParka na našoj sceni je, ipak, nešto ne baš tako obično. Barem za mene i još najmanje tuce i po ljudi iz moje okoline. Iz mnogo razloga. Zbog prepoznavanja koje nanosi lične nemire. Polusaborskog čekanja pored radio-aparata zarad grubog miksa nove pesme (poslednji put se to radilo ranih 80-ih). Osećaja da je deljenje esencija svega (a ovaj album je nesumnjivo to), radovanja koje me obuzme svaki put kada preslušavam 10+1 i zadovoljstva da opet otkrivam nešto novo i da je, u stvari, još i bolje.

U moru savremene muzike kojom smo svakodnevno na svetskom nivou zatrpani teško je precizno definisati stil/pravac grupe Vrooom (ako se svi načelno složimo da rock'n'roll danas znači bukvalno sve). Ukoliko baš zahtevate odgovor, onda bi «glam rock experiment» morao da vas zadovolji. Barem dok ne čujete ploču, a onda sami pronađite svoj bar kod koji će vas direktno odvesti do rešenja.

Jedan od važnijih domaćih bendova ovim albumom završava svoj dugi put od N do D, put na kojem su opevani delikatni mladalački jadi, pravednički angst kreativca u prljavoj i teškoj zemlji, i mnoge male i velike ljubavi svakodnevice.

Trideset godina bez Hendrixa, 25 bez Lennona i isto toliko od Divljanovih/Šaperovih Maljčika, 20 posle prve ploče Partibrejkersa..., Veliki Prezir su svojih (prvih!) deset godina obeležili Velikim Školskim časom sopstvene karijere.

Kao i svako drugi, i ja fantaziram o tome da ću jednog dana čuti savršen album na našem jeziku. Mereno tim očekivanjima, ujednačenost i višeslojnost ove inače stilski uspešno raznovrsne ploče pokazatelji su kvaliteta bliskog antologijskom. Mada je puno toga u okolnostima nastanka govorilo protiv ove ploče, ona predstavlja još jedno veliko izdanje u već sad jedinstvenom KKN katalogu: ovo je ponekad muzika za tiho plakanje i gledanje u ogledalo pri tom, često muzika za oslobađanje nakupljenog jada u grudima, a stalno muzika od koje nas nikad neće biti sramota.

Ako se za neki bend može reći da je veoma energičan, onda je ovo prava eksplozija! Pevač jede mikrofon i čupa ga, baca se, ruši sve oko sebe, obara i rastura, kablom davi bubnjara...

Hej, jesi video, četiri puta su me zvali na bis! – rekao je Steve Wynn novinaru Popboksa. Ako je nastup iz 1996. bio urbani mit, svirka iz 2003. antologijski povratak među prijatelje, onda je poslednja beogradska svirka bila jednom rečju – kruna ljubavi Beograđana i Stevea Wynna.

Ako ovako treba da izgledaju velike r'n'r prevare, onda amin! Jer, kako zameriti jednom bleskastom i originalnom adolescentu zarobljenom u telu čoveka u ozbiljnim godinama dok onako mrda kukovima?!

Underworld poseduju nepogrešivu vrstu senzibiliteta kada je komunikacija sa publikom u pitanju, sasvim neobičan pristup muzici, jer reč je o elektronskom odgovoru na savremeni zvuk i jedan sasvim jedinstveni scenski nastup, koji je i ovog puta oblikovao Karl Hyde lično.

Domaća publika pamtiće ovaj nastup po mnogo čemu, najviše zbog činjenice da je imala priliku da oseti onaj famozni Underworld trenutak.

Koncert u DOB-u je bio jedna od najboljih rock 'n' roll predstava koje je Beograd video, što nije DÄLEKO od istine, pa makar rekli za Jona Spencera da je pozer.

Po intenzitetu rokanja po glavi člana benda, The White Stripes su bez premca. Hiljade i hiljade ljudi u publici, pred njima dvoje ljudi i tri boje. To i ne deluje baš kao opis veličanstvenog rock događaja ako se nema u vidu da su u pitanju Meg i Jack White. Ovaj bend je najneobičnija pojava u današnjem, i to ne samo gitarskom, mainstreamu. Nije poenta u tome što su Meg i Jack ponikli u alternativnim krugovima, niti u tome što ih je, eto, dvoje. Stvar je u tome što je njihova verzija rock'n'rolla u isto vreme tradicionalna i avangardna, i to tako da taj spoj daje rezultat bez presedana.

To nije velika nauka: samo rock muzika čestitih ljudi, živih legendi rocka, koji vole da – sviraju. Ljudi sa stavom koji jasno definišu pojam žive rock predstave u njenom izvornom obliku: njihov bes nije arogancija već posvećenost, urlanje nije haos već poruka. Energija. Čista energija.

Uopšte se više ne bojim za mentalno stanje omladine u ovom gradu. Onolika histerija i dosledno urlanje svakog stiha u One I Love, Losing My Religion i Orange Crush (hitovi, pa šta!) pokazuje da smo daleko iskreniji, srećniji i rehabilitovaniji nego što se o nama misli ili što smo sami skloni da poverujemo.

Ničeg suvišnog: četiri čoveka, četiri kompjutera i jedan zid. Veština i uticajnost Kraftwerka nisu jedine lepe stvari koje je ovaj koncert efektno pokazao. Pohvalne poruke nisu se kretale samo sa bine ka okupljenom građanstvu: čitav ovaj događaj, sa pripadajućim umetnicima, publikom i organizacijom, pokazao je i sposobnost Beograda da elegantno upije jedan veliki koncert.

Mercury Rev nisu ni zabavljači ni glumci. Poruke koje bi kod drugih delovale patetično ili kičasto oni prenose sa takvim intenzitetom i iskrenim osmesima da ne ostavljaju ni trenutak sumnje. Bila je to magična noć u kojoj kao da vreme staje, snovi oživljavaju i sve postaje beskrajno uzvišeno. Noć kada postajete začarani, oplemenjeni, zaljubljeni u umetnost i sve oko vas. Noć u kojoj romantika i osmesi guše ironiju. A najbolje je što znate da ste sve vreme budni.

1 GORILLAZ - Demon Days
2 CHEMICAL BROTHERS - Push The Button
3 JAGA JAZZIST - What We Must
4 ARCADE FIRE - Funeral
5 BRUCE SPRINGSTEEN - Devils & Dust
6 ROOTS MANUVA - Awfully Deep
7 THE KILLS - No Wow
8 SUPERGRASS - Road to Rouen
9 SIGUR RÓS - Takk...
10 COMMON - Be
Van konkurencije: Evil 9 Essential Mix 20. 0 2005, jer nije izdat kao album

1 DECA LOŠIH MUZIČARA - Gde cveta Samsung žut
2 EUFORIA – EUFORIA
3 WEIRD COP - Punktrakk: Underconstruction:Metabolism
4 NUP - 20 godina, pa šta
5 TUBACHIN - Panonian Sea Diver
6 KANDA KODŽA I NEBOJŠA - Prekidi stvarnosti
7 BEOGRADSKI SINDIKAT - Svi zajedno

1 The Jon Spencer Blues Explosion - Dom Omladine
2 The White Stripes – Exit
3 Underworld - Exit
4 Disciplin A Kitschme – Exit
5 Prodigy - Hala 14 Beogradskog sajma
6 DLM - Akademija, novembar
7 Darkwood Dub - Sava centar

1 EDITORS – The Back Room
2 LOW – The Great Destroyer
3 M83 – Before The Dawn Heals Us
4 IVY – In The Clear
5 CLAP YOUR HANDS SAY YEAH – S/T
6 SIGUR RÓS – Takk...
7 EXPLOSIONS IN THE SKY – The Rescue (Travels In Constants Vol. 21)
8 GALAX FIFTYFOUR – The Thursday Machine
9 MOGWAI – Government Commissions: Bbc Sessions 1996 – 2004
10 MOST SERENE REPUBLIC – Underwater Cinematographer

1 VELIKI PREZIR – Ruka bez povratka
2 VIRVEL – Sa dna
3 HULJE – S/T
4 AUTOPARK – 10 + 1
5 VIRVEL – Brzi svemir/Ian Fleming
(napomena: u ovoj kategoriji zbilja nisam u stanju da napravim top Činjenica da na petom mestu liste stoji singl dodatano govori o 200 godini u domaćoj muzici)

1 MERCURY REV - Dom omladine
2 CARIBOU - Dis-patch, Dom omladine
3 XIU XIU - Dom omladine
4 TENA NOVAK/ZEMLJA BROJ DEVET – Akademija
5 VELIKI PREZIR– Plastic

1 NASHVILLE PUSSY - Get Some
2 ARCADE FIRE – Funeral
3 RY COODER - Chavez Ravine
4 BOB MOULD- Body of Song
5 BRUCE SPRINGSTEEN - Devils & Dust
6 THE ROLLING STONES - A Bigger Bang
7 STEVE WYNN & THE MIRACLE 3 - ...tick... tick... tick
8 RYAN ADAMS & THE CARDINALS - Jacksonville City Nights
9 THE GO BETWEENS - Oceans Apart
10 FRANY FERDINAND - You Could Have It So Much Better

1 E-PLAY - Crime
2 KANDA KODŽA I NEBOJŠA - Prekidi stvarnosti
3 DECA LOŠIH MUZIČARA - Gde cveta Samsung žut
4 OBOJENI PROGRAM - Da li je to čovek ili je mašina
5 VROOOM - Evolucija
6 NEGATIVE – Tango

1 THE WRENS – The Meadowlands (BB*ISLAND)
2 NADA SURF - The Weight is a Gift (City Slang – Rough Trade)
3 RUFUS WAINWRIGHT - Want Two (Dreamworks)
4 ARCADE FIRE - Funeral (Rough Trade)
5 SPOON – Gimme Fiction (MATADOR)
6 DEATH CAB FOR CUTIE – Plans (ATLANTIC)
7 BART DAVENPORT – Maroon Cocoon (BB*ISLAND)
8 MAXIMO PARK – A Certain Trigger (WARP)
9 BABYSHAMBLES – Down in Albion (Rough Trade)
10 VASHTI BUNYAN - Lookaftering (Fatcat)

1 OBOJENI PROGRAM – Da li je to čovek, ili je mašina
2 RAMBO AMADEUS – Oprem dobro (B92)
3 VELIKI PREZIR– Ruka bez povratka(B92)
4 KANDA KODŽA I NEBOJŠA – Prekidi stvarnosti (PGP RTB)
5 JARBOLI – Jedan čovek jedna rezolucija (Odlican Hrčak)
6 BEOGRADSKI SINDIKAT – Svi zajedno (Prohibicija)
7 KULIN BAN - Kulin Ban (HEAHIKA)
8 AUTOPARK - 10 + 1 (download at)
9 BORIS KOVAČ & LA CAMPANELLA - World After History - a Pannonia (Piranha)
10 VIRVEL - Brzi Svemir/Ian Fleming (Rapanelli)

1 Obojeni Program
2 Rambo Amadeus
3 Ladytron
4 Vrooom
5 Arhangel

1 ANTONY AND THE JOHNSONS - I am A Bird Now
2 GORILLAZ - Damon Days
3 THE WHITE STRIPES - Get Behind Me Satan
4 FRANZ FERDINAND - You Could Have It So Much Better With...
5 FEIST - Let It Die
6 DEVENDRA BANHART - Cripple Crow
7 SUFJAN STEVENS - Illinois
8 BLACK MOUNTAIN - Black Mountain
9 KATE BUSH - Aerial
10 DAFT PUNK - Human After All

11-20
KONONO NO1 - Congotronics
LCD SOUNDSYSTEM - LCD Soundsystem
MIA - Arular
CAT POWER - The Greatest
OKKERVIL RIVER - Black Sheep Boy
ARCADE FIRE - Funeral
ANIMAL COLLECTIVE - Feels
KAISER CHIEFS - Employment
COLDPLAY - X&Y
GARBAGE - Bleed Like Me

21-30
THE FIERY FURNACES - EP
ART BRUT - Bang Bang Rock N` Roll
EDITORS - The Editors
M83 - Before The Dawn Heals Us
THE KILLS - No Wow
BLUES EXPLOSION - Damage
ROBERT PLANT - Mighty Rearranger
VASHTI BUNYAN - Lookaftering
VINICIUS CANTUARIA - Silva
AMADOU & MARIAM - Dimanche a Bamako

31-40
SMOG - A River Ain't Too Much To Love
RICHARD HAWLEY - Coles Corner
VAN MORRISON – The Magic Time
SLEATER KINNEY - The Woods
MAXIMO PARK - A Certain Trigger
LADYTRON - Witching Hour
DEPECHE MODE - Playing The Angel
CHEMICAL BROTHERS - Push The Button
BLACK EYED PEAS - Monkey Business
GANG GANG DANCE - God's Money

41-50
BECK - Guero
THE CARDIGANS - Super Extra Gravity
MADONNA - Confessions On A Dancefloor
NINE INCH NAILS - With Teeth
QUEENS OF THE STONE AGE - Lullabies to Paralyze
DIZZEE RASCAL - Showtime
COCOROSIE - Noah Ark
CARIBOU - Milk of Human Kindness
DEERHOOF - The Runners Four
NEW ORDER - Waiting For The Siren's Call

1 KANDA KODŽA I NEBOJŠA – Prekid stvarnosti (PGP RTB)
(sve ostalo je manje ili više nedorečeno, tako da je izuzetno teško poređati ih, pa ako nije baš pod moranje - ne bih)

1 The White Stripes
2 MC5
3 Krafwerk
4 REM
5 Tinariwen
6 Jonathan Richman
7 Xiu Xiu
8 Jon Spencer Blues Explosion
9 Bill Wyman
10 Garbage
(kao organizator koncerta autor se iz razumljivih razloga ograđuje od svake subjektivnosti koja se potkrala)

1 SAINT ETIENNE - Tales From The Turnpike House
2 BRUCE SPRINGSTEEN - Devils & Dust
3 SUFJAN STEVENS - Illionis
4 ROYKSOPP - The Understanding
5 THE CAESARS - Paper Tigers
6 ART BRUT - Bang Bang Rock N` Roll
7 KAISER CHIEFS - Employment
8 SUPERGRASS - Road To Rouen
9 GORILLAZ - Demon Days
10 ARCADE FIRE – Funeral

1 ATHEIST RAP - Osveta Crnog Gonzalesa
2 SUPER SA KARAMELOM - Super sa karamelom
3 EUFORIA - EUFORIA
4 BEOGRADSKI SINDIKAT - Svi zajedno
5 E-PLAY - Crime
6 VROOOM - Evolucija
7 KANDA KODŽA I NEBOJŠA - Prekidi stvarnosti
8 OBOJENI PROGRAM - Da li je to čovek ili je mašina
9 JARBOLI - Jedan čovek jedna rezolucija
10 STRIP – Strip

1 REM
2 Mercury Rev
3 Kraftwerk
4 Bill Wyman
5 Garbage

1 ARCADE FIRE - Funeral
2 SAINT ETIENNE - Tales From The Turnpike House
3 ANTONY AND THE JOHNSONS – I am A Bird Now
4 BRUCE SPRINGSTEEN - Devils & Dust
5 DEATH CAB FOR CUTIE – Plans
6 SIGUR RÓS – Takk...
7 ANIMAL COLLECTIVE - Feels
8 MY MORNING JACKET – Z
9 SUPERGRASS - Road To Rouen
10 LADYTRON - Witching Hour

1 KKN – Prekidi stvarnost
2
3 VELIKI PRE