JARBOLI
Jedan čovek, jedna rezolucija
„Jedan čovek, jedna rezolucija“ ponajbolje funkcioniše kao hiroviti pokazatelj koncertne atraktivnosti šarmantnog, osobenog benda, benda koji će svoje ispunjenje možda tek ostvariti
Kao što se da primetiti i u
nedavnom intervjuu ko-frontmena Daniela Kovača
Popboksu,
Jarboli sebe shvataju veoma ozbiljno. Kako iz njihove muzike, tako i iz njegovih reči isijava specifičan spoj nonšalantnosti i ozbiljnosti, spoj koji je, zapravo, najvažnija osobina ovog benda. Taj spoj je često šarmantan, a šarm je, naravno, osobina veoma poželjna u svakodnevici. No, da li je takav spoj postao teret za Jarbole kao umetničku skupinu, urbani orkestar koji često želi nešto važno da nam poruči?
Njihov novi EP – već drugi nakon LP-ja Suvišna sloboda (2001), što je gotovo eksces u kontekstu domaće produkcije – pokazuje Jarbole na čvornovatom razmeđu između onoga-što-je-bilo i onoga-što-će-biti. Jedna podrumsko-kućno-studijska numera – Rezolucija UN ($) i pet živih (među kojima je i koncertna verzija Rezolucije) pokazuju da su Jarboli postali toliko eklektični da im malo nedostaje da zazvuče suviše rastrzano. Istina, njihovu muziku retko je krasila stamena usredsređenost, ali ono što na mladalačkim izdanjima funkcioniše kao umesna nonšalantnost, na izdanju benda koji bi, s obzirom na godine koje su iza njega (desetak) trebalo da bude zreo, ili bar u poodmakloj fazi puta ka zrelosti, lako može da deluje kao insistiranje na maniru u nedostatku boljih ideja.
Rezolucija UN – šarlovska pesmica nevelike melodijske sadržajnosti, jeste pozitivna, pa i ubedljiva u svojoj angažovanosti, ali nakon zdravog pop-rock potencijala pokazanog na ranijim izdanjima – naročito na Suvišnoj slobodi (2001) – čitav LP na njenom tragu bio bi antiklimaks. Stare numere, ovde zastupljene u razigranim, energičnim koncertnim obličjima, ljubiteljima Jarbola koji su bili na bar jednom koncertu grupe neće reći puno toga novog, dok je kao eventualni uvod u Jarbole ovaj EP tek jedva preporučljiv, jer ni diskografski (Suvišna sloboda nije zastupljena nijednom numerom) ni stilski (nema nijedne od sporih, himničnih pesama kojima su Jarboli dosegli neke od svojih vrhova) ne nudi izrazito reprezentat ivan presek stvaralaštva Jarbola.
Prema tekstu koji prati album, osnovni cilj ovog izdanja jeste ukaz ivan je na razliku između studijskih i koncertnih Jarbola. Ova skromna ambicija sprovedena je uspešno. Jedan čovek, jedna rezolucija ponajbolje funkcioniše kao hiroviti pokazatelj koncertne atraktivnosti šarmantnog, osobenog benda, benda koji će svoje ispunjenje možda tek ostvariti. S obzirom na potencijal koji Jarboli odavno poseduju, takav ishod bio bi dragocen.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Sale (gost)
| 30.09.2007. 00.22.31
Upravo sam se vratio sa koncerta Jarbola u Jagodini i sjajno se proveo. Voleo bih da je vise takvih koncerata.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.