Radost! jede svoju djecu

(Samizdat)



"netko ce doći/ netko sve zna/ netko brine/ i pazi na nas/ čuva prekidač/ za cijeli grad/ čuva upravljač/ za noć i dan" - Zeleni ljudi/Radost!
 

Radost! su, pardon maj ingliš, povijest i zemljopis popa, roka i bluza. Prvog albuma Radost! oslobađa, objavljenog u izdanju Kornet Recordings/Slušaj najglasnije 2007. godine, retki (srećnici) se sećaju po citatima R. Daviesa i J. Hendrixa, prilično slobodnoj "obradi" evergrina Arsena Dedića: Sve što znaš o meni - Sve što znam o sebi.

Radost! si i u radost ćeš se pretvoriti (2010) zbunjuje celom dužinom i širinom. Taman krenu rad(ost!) i akcija! na tragu specijalno za ovu recenziju iz malog mozga iskopanog kolektiva Elephant 6, a ono odnekle sevne citat disko hita Funky Town - Lipps Inc. Potom sledi bluz Ja to mogu, al' ne mogu, sa tekstom kao sa tinejdžerskih žurki i ekskurzija s kraja osamdesetih. Vešto izrežirani raspad sistema uz logorsku vatru, vino, gljivice, lekovite trave i po sličnim šavovima. Radost! iznenađuje. I to neprestano.

Treći pokušaj da se s prethodnika često disonantni vatromet originalnih i pozajmljenih ideja uveže u funkcionalnu celinu, ujedno i najuspešniji Radost! jede svoju djecu možete besplatno da skinete sa bandcampa. Recenzijski je prilično dobro pokriven u komšijskim medijima, tako da tu malo šta ima novo da se doda. Iako ne treba suditi o ljudima na osnovu njihovog muzičkog ukusa, reda radi neka na ovom slučajno odabranom mestu budu pomenuta imena: Beefheart, Zappa, Funkadelic, Gang of Four, The Fall, Pere Ubu, Residents.

Nestrpljivima koji bi rado na osnovu nekog zvučnog uzorka ili literarnog traga da odluče da li da poklone svoje pažnju, simpatije i radost Radost!-i, mogli bi za degustaciju da predložimo dve top spin dijagonale: Evolucija (da li i evolucija jede svoju decu?) i Čekajući Božu ("ne može bez Bože... bezbožno"). Radost! na Titaniku.

Igrom reči(ma) kakav je recimo hit Nenanišanivši, teško da će da osvoje simpatije nekoga od pripadnika "hipnotisane gomile" koja je izrekla oslobađajuću presudu i masovno išla da se pokloni fenomenalnim opusima Dine Dervišhalilovića, Prljavog kazališta i (da se prekrstimo) ko li će još sledeći da dođe na red. "Neukusu treba reći ne!".

Radost! su intelektualna s(a)vest, sudnji dan i elita i to sigurno ne dobrovoljno i s namerom, pre u krugu male, ali odabrane porodice. "Organizirajmo se/velika Radost! bliži se/ ogromna Radost! širi se/nenormalna Radost! smiješi se" - ispaljeni su kao viskokokalorični vapaj/apel i prva balkanska interkontinentalna raketa u XXI veku. Iz reči u muziku, iz muzike u uši, iz uši direktno u mozak, iz mozga u delo?

Pre nego što se neko seti i snimi album sa prevodima kineskih poslovica slušajte Radost!. Jer Radost! je Mudrost!

Radost! zaslužuju i vašu i našu pažnju.