Avalanche

(Epic Records)


U pravoj poplavi (mahom britanskog) modifikovanog osvrta na postulate otrvskog soula (tu su, da pomenemo tek naprobitačnije i najkvalitetnije, Emeli Sande, Jamie Woon, Michael Kinawuka, Rumer, Jessie Ware, Laura Mvula) danski dvojac Quadron se izdvaja po tome što nadahnuće traži na prekoatlantskim adresama. Osim toga, dok neki od pomenutih osobenost iznalaze u sadejstvu sa savremenijim notnim tekovinama (u slučaju Jessie Ware, Emeli Sande, Jamieja Woona ispomoć stiže u vidu ukrasa iz domena dubstep, neo-trip hopa i sličnog, dok se Hinawuka i Mvula koriste stilemama osavremenjenog britanskog folka, odnosno calypso/afro zvuka), Quadron inspiraciju uglavnom u pronalaze u zvučnom nasleđu značajne američke autorke i izvođačice Teene Marie (i eventualno Phyllis Hyman kao njenog naistaknutijeg derivata).

Već ovde se mora ukazati na dva važna, možda i ključna sastojka na kojima počiva uspeh formule za kojom na Avalanche posežu Coco O i Robin Hannibal – doslednost i konsekventnost. Ako bismo nekim čudom uspeli da apstrahujemo očigledno friško producentsko ruho i efektnu i leksički zanimljivu spoken word deonicu Kendricka Lamara u Better Off, zvuk koji Quadron nude na svom novom albumu lako bi mogao biti pomešan sa udarnim radovima pomenutih preteča. To je najočiglednije u Sea Salt, početnoj LFT i svako najsuperiornijoj od sve tri ovde pomenute valjane pesme, naslovnoj Avalanche.

Sa druge strane, Favourite Star donosi i pomalo učinkovitog diskretnog funk vajba, dok se ogoljena i donekle jezovita Befriend pozicionira negde između trip hop nespokoja i nagoveštaja tanga. Na Favourite Star je mudro slonjena donekle slična, prilično poletna umereno upbeat numera Hey Love, dok Crush možda i najbolje svedoči o specifičnom zvuku do kog su Quadron stigli na svom dosadašnjem razvojnom putu. Neverland i It's Gonna Get You, elegantno i inteligentno produkcijski zaokružene, samo dopunjuju povoljan i prilično pouzdan utisak o ovom izdanju bez očitijih falinki.

U tom smislu, albumu Avalanche cepidlake i/ili oni u startu nenakolonjeni ovom zvuku i ovako jednostavnoj smeši uticaja koje je zbilja lako detektovati mogu da zamere tek onu gotovo nepremostivu boljku koja se da staviti na dušu svih izdanja na kojima se insistira na žanrovskoj preciznosti i sttilskoj čistoti, a to je upadljiva uniformnost zvuka. Koja, sa druge strane, pak, lako može biti iščitana i kao udarni dokaz u korist teze o pominjanoj doslednosti i srodnoj konsekventnosti po pitanju pristupa autora.