Odlično za ples!

Diskretno i zapanjujuće uporno delovanje Jarbola nedavno je kulminiralo mini albumom Jedan čovek, jedna rezolucija , izdanjem sa koncertnim snimcima sa nastupa u Novom Malom Klubu SKC-a održanom marta prošle godine. Pored toga, na CD-u koji je objavio Odličan Hrčak, nalazi se i studijski snimak pesme Rezolucija UN.

Tim albumom je ponuđena daleko najbolja formula eventualnog daljeg razvoja srpskog rock ‘n' rolla. Intervencijom čija inventivnost daleko nadilazi granice ovog područja i završava u svetskim okvirima, Jarboli su stvorili vrhunski živi album kome ništa ne nedostaje: ni spontanost, ni melodija, ni energija.

Da ne dužimo, treba biti posebno gluv da bi se olako prešlo preko nečega što predstavlja jedno od najsnažnijih koncertnih ostvarenja u novijoj istoriji domaće popularne muzike.

E-mail prepiska na ovu temu vođena je u pauzama Danielovog moderatorstva čuvene radio emisije Lepi ritam srca (B92, svakog utorka od osam do deset uveče). Odgovore za pitanjima ispisali smo ovako...

DANIEL: Ima jedna tajna koju poznaju samo oni koji dolaze na koncerte naše grupe – Jarboli su uživo jedan ultraenergičan rasturački rock ‘n' roll bend. Čak bih se usudio da kažem – jedno vreme u Beogradu nismo imali konkurente u rasturanju bine.

Na snimcima su nam neke druge stvari bile interesantnije, atmosfera, karakter pesme, njeno značenje, ponegde produkcija. Tako svaka pesma ima svoja dva lica – jedno sa CD-a i drugo, veoma ekspresivno, sa koncerta. Intelektualizam, nam je, s druge strane, oduvek bio potpuno stran i neprivlačan, kao i intelektualci koji su u našoj sredini mahom bezvezni likovi, ali ljudi su nas oduvek doživljavali kao fine, načitane likove (što verovatno i jesmo, šta ćeš).

Svejedno, u pravu si da ljudi mogu da steknu veoma različite utiske i o nama i o našoj muzici, često nepravilne, ali šta da se radi? Mi nemamo nameru da ih ispravljamo. Ima tu jedan veći problem. Grupa našeg profila, koja ne pripada nekom od postojećih (a naročito danas popularnih) muzičkih žanrova, ima uvek problema da stekne publiku.

Jedan čovek, jedna rezolucija je samo prikaz stanja, fotografija, i to gotovo bez ikakvog ulepšavanja. To je jedan naš koncert, čak ni po čemu izuzetan, naprotiv. Koncerti u DŽKC-u koji su usledili odmah posle snimljenog su, po mom mišljenju, bili mnogo luđi. Ne mogu da predvidim posledice koju će ovo izdanje da ima na sliku o Jarbolima, ali verovatno će biti kao i do sada: kome prija – slušaće, ostali neće. Nadam se da će nekome da znači nešto ta „konzervirana“ koncertna energičnost sa diska ili će se makar lepo zabaviti slušajući ga. Osloni se traje skoro 11 minuta, pa je odlična za ples.

Nimalo. Jarboli i popularnost se vešto mimoilaze. Naprosto, ne ide nam. Mislim da Jarboli nisu uspeli da postanu "sledeća veliku stvar" na sceni, a možda je to i dobro – ne za scenu, ali za Jarbole svakako jeste. Imam utisak da mi možemo još dugo bez velikih pretenzija da pravimo pesme i sviramo koncerte, pa makar na njima bilo i pet ljudi. Da smo bili “velika stvar”, verovatno više ne bismo postojali. Sada i ja nestrpljivo očekujem šta bi to moglo da bude novo i interesantno u gradu. Žao mi je što se ništa nije afirmisalo da mu možemo dati takav epitet.

Da, izbor je sasvim lični. Isto kao što je lični izbor da pravimo i izvodimo pesme na srpskom jeziku. To je veoma teško. Danas se niko ne bavi pesmama. I to onim jednostavnim, prostim pesmama koje je i najteže napraviti. Bez efekta na prvu loptu. Da pravimo domaću muziku u najboljem smislu te reči. Da bismo očuvali kredibilitet (uuu, kakva reč!), moramo da vodimo računa kako prilazimo publici. Ne želimo da vređamo publiku nekim glupostima koje bi neko sa strane mogao da nam nametne. Ovako, oni koji žele uvek mogu da dopru do nas, a stvar se poboljšava širenjem Interneta. Stvarno smo blizu svima. Pokušavamo da organizujemo prodaju diskova pouzećem. Produkciona limitiranost je stvar dobrog ukusa – raskoš sada i ovde mi se čini nemoralnom. Odličan Hrčak je zapravo naš izum da bismo postigli potpunu kreativnu slobodu.

Ne znam za svetsku produkciju, ali ovde zaista nema puno koncertnih izdanja. Šteta, jer neki ljudi stvarno umeju da sviraju. Eto, neka 1 č, 1 r pokrene lavinu. Voleo bih, na primer, da slušam Darka Džambasova uživo. Ili Krš. Ili Kralja Čačka.

Dobro si to primetio, nisam bio svestan toga. Eto kako vreme leti. Za deset godina smo zaista svašta probali. Ipak, mislim da su Jarboli takav tip grupe da stalno menjaju sebe i svoju muziku, pa je maltene svaki koncert nova faza. Dobro je što u ovom trenutku možemo da radimo gotovo sve što poželimo, a da nam to stoji i ima smisao i težinu. Ali, vala, vreme opasno protiče, a mi starimo, nema šta. Zanima me kako ćemo izgledati za deset godina. Ne znam, ima nešto u tom trajanju.

Dobro, šta da kažem – neku karijeru baš i nismo napravili, što je odlično! Hahaha!!! Studijski album snimamo koliko nam vreme i ostale obaveze dozvole, jer treba zaraditi za stan i hranu. U početku mi se činilo da će to biti vrlo eksperimentalan album, jer smo u kompozicionom smislu potpuno razbili strukturu pesama (kao, na primer, u Rezoluciji UN ), a samim tim su se i stihovi oslobodili, međutim, sada vidim da gitare postaju sve dominantnije tako da mi se utisak menja – sve više ide ka rock zvuku. Ipak, sačekaj da se remiks završi, tek tada ćemo imati pravu zvučnu sliku. Mislim da će ovo biti muzički najmoćniji album Jarbola. Nemanja i Žolt su fenomenalna ritam sekcija, a Sonja svira svemirski kreativno. Tematski pesme opet fotografski preslikavaju svakodnevicu i emocije koje ona nosi.

Planovi i ishodište – ne znamo, nismo dovoljno racionalni da bismo o tome tako razmišljali. Realno, bio bih srećan da svakog meseca jednom odsviramo koncert i svi – i publika i mi svirači – odemo kući srećni i zadovoljni. Dakle, ništa naročito.