Količina potpuno različitih, ali jako zanimljivih stilova i pesama ovih triju grupa (čije ploče očekujemo) je ono što drži veru u budućnost autentičnog beogradskog undergrounda
mesto: Bašta SKC-a
vreme: 24. jun 2005
produkcija: SKC
Nezavidnu situaciju nastalu posle raspada kako-tako razvijene jugoslovenske rock scene u kojoj se danas - zajedno sa svojim, inače malobrojnim predstavnicima - nalazi domaći urbani r'n'r izraz, najbolje smo mogli osetiti prošlog petka u bašti SKC-a na izuzetnom koncertu Bo, Zerkman Big Bang tria i Darka Džambasova.
Nekada bi ovaj koncert - esencija alternativne, moderne, samim tim progresivne r'n'r ideje - bio dobro posećen. No, usled medijsko-političke konfuzije koja vlada Beogradom, u kome svaki drugi dan gostuju strani i domaći sponzorisani bendovi i DJ-evi, te potpuno, po zakonu jačeg (tj. sa više novca) zauzimaju ionako skučen prostor beogradskih rock dešavanja i kad se za običan rock događaj mora animirati stotine (!?!) besmislenih medija, nastupu ovih nadasve zanimljivih beogradskih grupa je prisustvovalo stotinjak vernika. To je otprilike broj sličan onom koji možemo primetiti na koncertima manjih američkih garažnih bendova u Domu omladine.
Ono što je instantno uočljivo kod sva tri benda je pročišćenost izraza kojim se bave:
Darko Džambasov (vokal, gitara), potpuno izoštrivši svoj "rebel without pause" (P.E.) stav, uz drugog gitaristu i bubnjara mlađe generacije, ponosno nastavlja tradiciju dobrog beogradskog underground autora skoro potpuno zaboravljene, a pod upravo opisanim okolnostima i skoro nestale institucije domaće rock muzike.
Zerkman, koji je sa svojim instrumentalnim Big Bang triom (truba, bas, bubanj) definitivno i potpuno pronašao sebe u kolaboraciji sa odličnom pumpajućom ritam sekcijom (KKN), zvuči upravo onako kako moderni crossover trubač danas treba da zvuči: svestan svih cut&paste-dj-fussion kombinacija, u opuštenom jamming maniru. No to nije ni čudno s obzirom na njegov muzički pedigre.
Bo (Bojana Bulatović - vokal, akustična gitara) je naš jedini kantautor koji se drznuo da uđe u vode neočekivanog i uzbudljivog spoja akustike i elektronike. Njen nastup, uz CD Ministra zaduženog za emitovanje lupova i gruvova, naterao je prisutne na cupkanje i pevanje par poznatih hitova sa prve ploče Bo. Za razliku od većine današnjih pesama kojim smo (nepravedno) obasuti sa svih strana, njene pesme imaju sadržaj, ona čuva tradiciju ljudi sa gitarom koji komentarišu svet oko sebe i ono što im se dešava, a istovremeno je unapređujući modernim digitalnim DJ-zvucima. Drugi album na kome Bo radi će zasigurno doneti nove uzbudljive momente i dalji napredak ovog jedinstvenog muzičkog izraza.
Količina potpuno različitih, ali jako zanimljivih stilova i pesama ovih triju grupa (čije ploče očekujemo) je ono što drži veru u budućnost, kao što je na plakatu za ovaj koncert pisalo, autentičnog beogradskog undergrounda...koji moramo negovati ako ne želimo da nas zaista, konačno, na kraju, opet, sve ne prekrije paprat i šaš.
P. S. Na koncertu se sve vreme muvao i Crni Zub.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.