Exit festival poslednja dva dana na glavnom Tesla stejdžu je bio daleko od ponude na koju smo navikli prethodnih godina.
Ako uzmemo samo strane izvođače u obzir, subota je od nastupa imala samo Atoms for Peace, dok nedeljna bogatija ponuda je bila osakaćena za gostovanje veoma aktuelnih Rudimental iza ponoći, jer su u poslednjem momentu otkazali svoje gostovanje. Samim tim ta subota, kao udarno veče je izgledala pomalo neudarno, osim ako niste bili na Dance areni, koja je vrvela od velikih DJ imena gde su se redom smenjivali David Guetta, Mark Knight, Steve Angello (ex-Swedish House Mafia) i Ame. Takođe dodati stejdž Riffs’n’Beats je pored standardne Fusion bine, kao i nastupa Vrelo i Darkwood Dub na glavnoj bini, ugostio neka domaća imena kao Lollobrigida, Sajsi MC i E-Play u subotu uveče, čime je i domaća ponuda bila malo ojačana.
Ali da se vratimo na nastup Atoms for Peace. U najnovijem intervjuu za Interview Magazine koji je radio poznati Bond-glumac Daniel Craig Thom Yorke objašnjava kako je celo iskustvo sa izvođenjem Atoms For Peace uživo čudno, jer ljudi ne vezuju nužno ovaj projekat za Radiohead, tako da postoji osećaj kao da su bend na početku karijere. Iako to nije baš skroz tako, jer nekako znate da je ispred vas originalni član Radiohead, energija koju su uložili u svoj nastup je bila na nivou entuzijasta koji su željni dokazivanja. Dinamika tzv. super-benda kojeg između ostalog čine i producent Nigel Godrich i Flea (iz RHCP) je odlična, dok Thom Yorke čak deluje poletnije i luđe na sceni nego u svom originalnom bendu.
Svega ima, osim realnih hitova koje publika obično iščekuje na koncertu. Nastup je zapravo mešavina materijala Atoms For Peace (album Amok) sa onim sa solo albuma Thoma Yorkea (Eraser) iz 2006. godine. Zbog malo veće lične naklonosti prema Eraser albumu, utisak mi je da su najbolji deo koncerta bili blokovi od po dve pesme sa Thomovog solo izdanja And It Rained All Night i Harrowdown Hill na polovini koncerta i pesme Atoms For Peace i Black Swan koji je spadao u blok drugog bisa kojim je zatvoren koncert. Najprijatnije iznenađenje je ipak Rabbit In Your Headlights (originalno Unkle feat. Thom Yorke, singl iz 1998. godine) koji je išao u paketu sa jedinom Radiohead pesmom na koncertu Paperbag Writer. Lično mi je najneverovatnije da od čak 17 pesama koje su izveli, na set listu nisu uvrstili poslednji AFP singl Judge, Jury and Executioner, ali i pored toga nastup je delovao kao jedna smislena celina koja je imala sasvim pristojnu reakciju publike.
Malo drugačija problematika je bila sa bendom Bloc Party, kao drugim indie-favoritima na ovogodišnjem festivalu. Ništa posebno nije falilo nastupu Bloc Party, osim možda njegovog tajminga. Kele Okereke i njegov bend su bili hvaljeni miljenici londonske indie scene sa prva dva albuma Silent Alarm i A Weekend in the City, pa je i sam Okereke na početku izvođenja This Modern Love pomenuo kako je trebalo da dođu ovde pre 8 godina. Činjenica da je na ovom nastupu čak 9 od 13 pesama sa prva dva albuma ide u prilog tome da je ipak taj bend u pomenutom period od 2005-7. bio na vrhuncu.
Nastup tako nije bila promocija poslednjeg albuma Four iz prošle godine, jer su sa njega svirali samo dve pesme (među kojima i odlični singl Octopus), već više festivalski izbor boljih pesama iz njihove karijere. Reakcija publike nije izostala i postala je najjača negde ne polovini koncerta, što je i sam pevač primetio, kada su izvodili blok energičnih Song For Clay (Disappear Here) sa drugog albuma i prvog hit singla Banquet. Za fanove poslastica je bila i nova pesma Ratchet, kao i momenat kada je Okereke odličnim falsetom zapevao refren We Found Love (In a Hopeless Place) od Rihanne, kojim je uveo u pesmu Flux. Koncert su završili energično, sa drugim velikim hit singlom Helicopter sa debi ostvarenja.
Za mnoge prisutne nastup Bloc Party bio je samo zagrevanje za zvezde večeri Nick Cave & the Bad Seeds, koji je bio vidno posećeniji. Skoro tačno 5 godina od izvanrednog koncerta u Areni, i isto toliko od prethodnog albuma Dig Lazarus Dig!!!, Cave & Bad Seeds su nastup na Exitu otvorili sa dva odlična singla (We No Who U R, Jubilee Street) sa novog izdanja Push the Sky Away. Već u Jubilee Street se naziralo kakvu atmosferu nam sprema legenda australijske scene, red veoma dirljivih balada u kombinaciji sa neukroćenim ranim radovima u punk/post-rock maniru. Tako su se ređale From Her to Eternity, Tupelo i Deanna u sendviču sa The Weeping Song i pesmama sa novog ostvarenja. Cave je u svemu tome i dalje neverovatan šoumen koji se dobro zabavlja, čas silazi u publiku, čas odlazi do svog benda sa kojim komunicira na izvanredan način. Negde na polovini koncerta, u posveti albumu The Boatman’s Call (1997) seda za klavir i zajedno sa publikom peva People Ain’t No Good i Into My Arms.
Međutim, nastup se do samog kraja ne vraća na preterano brže pesme, već ostaje u znaku veoma elegične note novog albuma sa koga do kraja peva još tri pesme. One u paketu sa mračnim Stagger Lee i Red Right Hand stvaraju jednu notu egzistencijalne anksioznosti i napetosti koju je razbilo tek završno gitarsko krljanje Jack the Knife. Cave se tada već narodski rečeno ‘opustio’, raskopčao je košulju i generalno prikazao mnogo energije za nekoga ko je u šestoj deceniji svog života. Posle otprilike sat i 45 minuta, završilo se uvek novo iskustvo sa jednim od poslednjih velikih pripovedača iz redova savremene muzike.
Nick Cave set lista
1. We No Who U R
2. Jubilee Street
3. From Her to Eternity
4. The Weeping Song
5. Tupelo
6. Mermaids
7. Deanna
8. People Ain’t No Good
9. Into My Arms
10. Higgs Boson Blues
11. The Mercy Seat
12. Stagger Lee
13. Push the Sky Away
Bis
14. We Real Cool
15. Red Right Hand
16. Jack the Ripper
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari