Uzalud bi bila savršena tehnička izvedba, sjajni vremenski uslovi i optimalna popunjenost prostora da nema onako iskrene emocije između benda iz Sinsinatija i njihove zagrebačke publike.
Mesto: Šalata, Zagreb
Datum: 02.07.2013.
Posle 14 godina aktivnog rada i 6 studijskih albuma, američka indie-rock petorka The National se napokon izborila za to da ih možemo nazvati velikim alternativnim bendom. Pisanjem jedne pesme za saundtrek globalne TV senzacije Igra prestola je verovatno (i nadajmo se) najbliže mejnstrimu što će oni ikada doći, a i sinoćnji koncert na zagrebačkoj Šalati potvrđuje činjenicu da su trenutno na vrhuncu karijere. Njihov prvi nastup u Hrvatskoj bio je pre skoro celu deceniju, 2004, u Klubu studenata elektrotehnike, kada ih je slušalo svega osamdesetak ljudi. Šalata prima oko 4500 ljudi, a sinoć joj je kapacitet bio skoro maksimalno iskorišćen, što dovoljno govori o tome koliki je put ovaj bend prevalio od tada. Neizvesno je kada će i da li će uopšte zasvirati u Beogradu, a nisam sigurna ni koliko bi ovde bilo publike za njih. U Zagrebu je već sasvim druga priča.
Koncert je inače počeo pola sata pre najavljenog vremena (dakle u 19:30 umesto u 20:00h), kako bi The National mogli da nastupe tačno u 21:00h, a ovo je objavljeno tek dan ranije, usled čega su mnogi ljudi možda propustili početak. Kao predgrupa zvezdama večeri, nastupili su mlađe kolege i puleni iz Kalifornije, Local Natives. Njihova muzika očito prati nasleđe Cold War Kids i ranih radova Kings of Leon – mešavina folka, rocka šezdesetih, dozirane elektronike i melanholije koja svakog obuzima pred kraj druge decenije života. Local Natives su tužnjikavi, ali nisu mlaki, svaku pesmu izvode srčano i pružili su solidnu svirku, taman za letnje predveče na terasi (sa koje ih je vaša reporterka i gledala).
Posle vrlo kratke pauze, taman da siđemo sa gorenavedene terase u gužvu, došao je red na glavnu tačku. Matt Berninger, frontmen i tekstopisac, čiji je karakteristični bariton zaštitni znak ovog sastava, na početku koncerta je rekao kako mu je Hrvatska jedna od omiljenih zemalja za svirke. Svakom ko je sinoć bio na licu mesta posle dva minuta je bilo jasno zašto. Ovo nije bio jedan od onih koncerata na kojima se svi premeštaju s noge na nogu i čekaju hitove. Ovde je publika glasnim ovacijama propratila ama baš svaku numeru, od sveže iz studija izašlih novotarija sa najnovijeg izdanja Trouble Will Find Me, do opskuriteta sa EP-jeva (kojih istini za volju nije bilo mnogo). Zapravo, ne može se reći da je ijedna od sinoć odsviranih pesama bila opskuritet, bar ne za Mattove verne obožavaoce.
Počeli su dvema sporijim pesmama sa novog albuma (I Should Live In Salt i Don't Swallow the Cap), nakon čega je odmah usledio opšti favorit Bloodbuzz Ohio. Budući da je koncert održan u okviru Trouble Will Find Me turneje, možda ne iznenađuje činjenica da su uglavnom svirane numere sa najnovijeg albuma, koji je pokriven gotovo u celosti, a sem toga su dominirale pesme sa prethodnog hit izdanja, High Violet, prilikom kojih su reakcije publike bile i najburnije. Između njih provejavale su i omiljene stvari sa 3. i 4. albuma, poput The Geese of Beverly Road (Alligator, 2005) i Squalor Victoria, Fake Empire (Boxer, 2007), ali sa izuzetkom numere About Today sa EP-ja Cherry Tree (2004) bend nije odsvirao ništa sa ranih, samostalnih izdanja. Nemam šta da kažem o tehničkom kvalitetu nastupa, u pitanju je profesionalan, kvalitetan i uvežban sastav, ozvučenje je bilo bez mane, i sem što je Mattu povremeno od napora trpeo glas, nema se šta zameriti, a i to se može razumeti i nije bitno uticalo na kvalitet doživljaja, posebno ako se uzme u obzir da je u više navrata uskakao u publiku, a tokom bisa i trčao oko stadiona, praćen euforičnim obožavaocima.
Kada su posle dva sata svirke pokušali da se povuku, publika im to naravno nije dozvolila, i na bis su izvedena još četiri velika hita, Sorrow, Mr. November. Terrible Love i akustično Vanderlyle Crybaby Geeks, zajedno sa publikom, na opšte oduševljenje. Neverovatna je ta sinergija između jednog benda sa drugog kraja planete i njihovih fanova u susednoj nam republici. Volela bih kad bih to zaista mogla rečima da dočaram. Jednostavno svaki trenutak koncerta, od uvodnih taktova i Mattovog izlaska na scenu, do prskanja konfeta prilikom izvođenja poslednje pesme bio je prožet iskrenom i dubokom emocijom. Valjda je to ta ljubav o kojoj pričaju.
Setlista
I Should Live In Salt
Don't Swallow the Cap
Bloodbuzz Ohio
Mistaken for Strangers
Sea of Love
Demons
Afraid of Everyone
Conversation 16
Squalor Victoria
I Need My Girl
This is the Last Time
The Geese of Beverly Road
Abel
Slow Show
Pink Rabbits
England
Graceless
About Today
Fake Empire
Encore:
Sorrow
Humiliation
Mr. November
Terrible Love
Vanderlyle Crybaby Geeks (Acoustic)
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari