Stray Dogg i njihove kolege sinoć su dokazali dve prosto neverovatne činjenice. Prvo, izgleda da pored srpskog celtic-punk-rocka imamo i žanr koji bismo mogli nazvati srpskom amerikanom, a drugo, u Srbiji još uvek nije izumro civilizovan narod. I što je najlepše, čini se da ga ima sve više.
Foto: Stanislav Milojković
Mesto: Dom omladine Beograda – Velika sala
Datum: 24.05.2013.
Kada čovek pogleda Dušana Strajnića, autora i frontmena benda Stray Dogg, on mu deluje kao vrlo tih, povučen tip, a takav je, uostalom i na sceni. Ipak, činjenica je da se taj bend okupio oko njega, a ostali bendovi koji su nastupali na sinoćnjem mini-festivalu u Velikoj sali Doma omladine oko Stray Dogga (što je eksplicitno i rečeno na početku), tako da tu mora biti neke nezadržive kreativne energije koja sve to vuče. Ali to onda čini veoma suptilno, a ipak izuzetno snažno. A takva je i muzika koju svi ovi muzičari stvaraju, i ona neverovatnom brzinom nalazi put do sve šire publike, jer kako inače objasniti to da su ovi bendovi za tako kratko vreme od sviranja u malim lokalima došli do organizovanja sopstvenog festivala.
Wooden Ambulance
A publike je zaista bilo. Velika sala Doma omladine zvanično ima 520 sedećih mesta, ali sinoć su stolice nagurane i u prolaze, i iza poslednjeg reda, a sa galerije su se samo videle gomile ispruženih ruku sa blistavim ekranima mobilnih telefona, tako da je okviran broj posetilaca sigurno dobacio do skoro 600. Iako je koncert počinjao prilično rano po beogradskim standardima (21:15), jer je ipak trebalo ispratiti 4 benda, već na početku sala je bila dupke puna. Godišta su varirala, od srednjoškolki u šarenim haljinicama do sredovečnih bračnih parova, ali za sve bi se moglo reći isto – sve neki fin svet.
On Tour
Koncert je zamišljen tako što su se u prvom bloku od sat (i nešto) smenjivali bendovi On Tour i Wooden Ambulance (po sistemu - svako po jednu pesmu), a u drugom su zvezde večeri, Stray Dogg, svirali naizmenično sa kantautorkom Anom Ćurčin. Ovaj koncept se zove „back-to-back“ i moram priznati da ja nisam ranije imala prilike da prisustvujem takvom koncertu. Pretpostavljam da je preduslov za to da se bendovi dobro poznaju i da imaju takoreći intimnu saradnju, što je u ovom slučaju bilo očigledno i iz njihove međusobne interakcije. Prvi su, dakle, krenuli beogradski trio On Tour, predvođen dražesnom Ivanom Smolović, mnogima poznatijom iz bendova Intruder i Ika. Počeli su sa aktuelnim singlom Arrows, do kraja svog bloka izveli gotovo ceo svoj debitantski album, a ovacije su ih pratile uz praktično svaku pesmu, posebno kada su vezali dve „brže“ (zapravo „malo manje spore“) stvari, Funny World i November Hits Hard uz daire i usnu harmoniku. On Tour se u svom nastupu poglavito oslanja na harizmatičnu ličnost i autentični glas svoje pevačice, koja sa svakom pesmom sve više osvaja. Izuzetno su nenametljivi, ali i stabilni i samouvereni. Moram da naglasim, a to važi i za sve ostale koji su sinoć nastupali, i da je pravo osveženje čuti srpske pevače koji pevaju na engleskom i zapravo ga dobro izgovaraju.
Wooden Ambulance i On Tour
Za razliku od On Tour, njihovi partneri na bini, subotički Wooden Ambulance, su se više "trudili" da osvoje publiku, a možda samo za nijansu manje u tome uspevali. Njihov frontmen, Goran Grubišić, je multitalentovani muzičar koji izgleda kao pravi Americana pevač hrapavog glasa, sa krpljenom gitarom, dugom, neurednom kosom i bradom i obučen apa-drapa (kao i ostali muški članovi njegovog benda), tako da elegantna violinistkinja Dína Brestyánszki pored njega izgleda kao da je zalutala da im pripomogne. Ipak, muzički se sasvim dobro slažu, sa Goranovom pojavom koja apsolutno dominira njihovim nastupom. Njihov stil se poprilično razlikuje od ostalih, više se oslanja na tradicionalne kantri i rok elemente, što je naročito opazivo u bržim stvarima, kakva je recimo Words of Weight. Dok nastupaju naizmenično, iako im to sigurno nije namera, ova dva benda deluju kao da se takmiče, pri čemu On Tour zauzima stav smirene dostojanstvenosti, dok je Wooden Ambulance drugačijeg temperamenta - energičniji, i muzički i scenski. Na kraju zajedno izvode Tear Stained Eye alternativnog kantri sastava Son Volt.
Stray Dogg
Ana Ćurčin, za koju sam se pitala kako će izneti nastup sa Stray Doggom, zvezdama večeri na bini, gotovo da im je ukrala šou. Imidža sličnog k.d. lang, ona počinje nadahnutom obradom I Remember Damiena Ricea, da bi, pošto je Stray Dogg požnjeo prva kliktanja publike uz She Said, prešla na svoj aktuelni singl Cut Loose. I tu su fanovi već u ekstazi. Moram priznati da je bilo zaista neobično i poprilično dirljivo pratiti burne reakcije publike na svaku sledeću pesmu, kao da smo na nekom stadionu na koncertu Metallice (recimo). I zaista, predanost ovih obožavalaca nije ništa manja nego onih koji su pre nekoliko dana kidali grla uz Depeche Mode. Kada nakon dužeg instrumentalnog uvoda postane jasno da Stray Dogg izvodi svoj prvi hit, Almost, atmosfera doseže vrhunac. Da stojimo, devojčice iza bi nas pregazile i naskočile na scenu. Stray Dogg ređa omiljene pesme, Drunk, Disappear, Fire’s Never Wrong... sa samo 2 albuma iza sebe, oni već imaju dovoljno hitova da publiku drže u konstantom oduševljenju. Ana ne zaostaje, iako njene autorske pesme većini nisu poznate, emocija i umeće sa kojima nastupa ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim. Na kraju i jedni i drugi na opšte ushićenje sviraju par obrada (Calling You, Everybody's Gotta Learn Sometime - Dušan uz Aninu pratnju), da bi (na bis) završili takođe zajedničkim izvođenjem Springsteenovim klasikom I’m on Fire, za koju skromno tvrde da je nisu uvežbali.
Stray Dogg i Ana Ćurčin
A to je i opšti utisak sinoćnjeg mini-festivala. Upečatljiv kontrast između nepretencioznosti i povučenosti autora i bučnog oduševljenja njihovih obožavalaca. Nekako ne ide jedno uz drugo, a opet greje srce. Kako li bi tek bilo da nije bilo stolica?
Foto
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari