Igrala se deca

Naslov originala: Violet & Daisy
Scenario: Geoffrey S. Fletcher
Uloge:     Saoirse Ronan, Alexis Bledel, James Gandolfini, Danny Trejo, Marianne Jean-Baptiste
Žanr: Triler
Trajanje: 88 minuta
Produkcija: SAD, 2011.


Teško da je 2010-ih godina šokantno snimiti film u kome dve tinejdžerke rade posao plaćenih ubica da bi kupovale kolače i haljine i očekivati da je sam šok efekat teme dovoljan da privuče pažnju publike i kritike. A onaj ko se upeca, kao vaša naivna kritičarka, može samo da žali što mu se se tih sat i po vremena života nikada neće vratiti. Usmeren ka ljubiteljima stilizovanog nasilja, neočekivanih obrta i nekonvencionalnih likova iz sveta kriminala (čitaj Tarantinovih ranih radova), ovaj film, na žalost, pati od bolnog nedostatka svega što ovakva dela čini uverljivim i zanimljivim.

Ne kažem da nije moguće snimiti film u kome su protagonisti sasvim vidno psihopate, a da gledalac opet uspe da oseti neku empatiju sa njima. Čak bih rekla da je u tome umeće pisca/reditelja. Vajolet i Dejzi u tom smislu ne pruža mnogo. Pre bi se moglo reći da je ovaj film neka vrsta stilske vežbe, pritom ne preterano uspele. Niko ne može da ospori šarm glavnih glumica (Ronan, Bledel), ali da li je scenario previše mršav (nema ni jedne zabavne ili inteligentne opaske u ovom filmu, a silno se trudi, a da ne pričam o nebrojenim nelogičnostima), ili je naredba reditelja bila „glumite ravno“, tek, praznina je jedino što izbija iz njihovih krupnih plavih očiju. Kada se pojavi James Gandolfini alias Toni Soprano situacija postaje nešto bolja, jer em je njegov lik temeljnije napisan, em on znatno uverljivije nosi tu ulogu. Ipak, stokholmski sindrom koji on razvija i nesuvisli obrti koji odlažu jedini mogući kraj nisu dovoljni da ispune čak ni nešto ispod sat i po trajanja, a prave napetosti nema usled nedostatka ozbiljnog antagoniste.

Dakle, sem ako ne nalazite zadovoljstvo u tome da gledate dve devojčice sa pištoljima (a scenario ostavlja utisak da su uloge pisane za još mlađe glumice, jer devojke od 18 godina ne voze tricikl i ne opsedaju se više toliko tinejdžerskim idolima kao ove dve), ili ste vatreni obožavaoci lika i dela Jamesa Gandolfinija nema nikakvog razloga da gledate ovaj film. Šteta, jer premisa je zapravo obećavala.