“Jer kakva je korist čovjeku ako zadobije sav svijet, a duši svojoj naudi?” (Mar. 8:36)
Naslov originala: Only God Forgives
Scenario: Nicolas Winding Refn
Uloge: Ryan Gosling, Kristin Scott Thomas, Vithaya Pansringarm, Ratha Phongam, Gordon Brown, Tom Burke
Žanr: Triler
Trajanje: 104 minuta
Produkcija: Francuska, Danska, Tajland, 2013.
Svojim najnovijim filmom Nicolas Winding Refn ide korak dalje u odnosu na svoje prethodno međunarodno ostvarenje, Vozač (2011.), i što se tiče fetišizacije nasilja i što se tiče opšte stilizacije. Bankok koji nam on predstavlja nije stvaran. To je Bankok iz nekog košmarnog stripa. Refn je od početka svoje karijere voleo da se bavi kriminalcima i njihovim životima, ali teško da se može otići dalje od prljave realnosti njegovog prvenca Diler (1996) nego što je to učinjeno ovim filmom. Ako su likovi trilogije o danskom podzemlju bili na dnu narkodilerskog lanca ishrane, ovi sada su u vrhu, a takvo je i njihovo okruženje. Blistavo, uglačano, luksuzno. Ali zločini koje čine nisu ništa manje grozni, naprotiv.
Samo bog prašta je film osvete, i to takav da evocira antičke tragedije. Džulijan (Gosling) mora da osveti smrt svog brata, ali ne želi, jer mu je brat bio silovatelj, psihopata i ubica, i malo je reći da je zaslužio to što je dobio. Svojim odbijanjem, on se nađe zaglavljen između dva gotovo mitska entiteta, svoje majke (Scott Thomas), koja zastupa porodični princip, i nepotkupljivog poručnika Čenga (Pansringarm), poznatijeg kao Anđeo smrti, predstavnika slepe pravde, koju strogo sprovodi na nekonvencionalne načine. Svojim ne-delanjem i odbijanjem da prihvati neminovnost situacije, Džulijan samo odlaže neizbežan kraj.
U tom smislu ne možemo reći da u filmu postoji neka napetost, kao što ne postoji ni kada čitamo Medeju. Znamo da će kraj biti krvav, pitanje je samo koliko, i na koji način će se sve razrešiti. Snaga ovog filma i nije u iščekivanju raspleta, već u načinu na koji Refn slika tu praiskonsku priču u izmaštanom savremenom okruženju. Posebno su zanimljivi dugi kadrovi, koji nekad namerno izbegavaju ključni događaj, pritom skrećući pažnju na potpuno drugu dimenziju istog. Likovi su sublimirani do nivoa personifikacije, a jedini izuzetak su Džulijan, čiji pokušaj da ostane ispravan u situaciji koja mu to ne dozvoljava je dirljiv ali uzaludan, i njegova družbenica Mai (Phongam), koja jedina zadržava neki vid dostojanstva i ljudskosti.
Na kraju da naglasim, svi koji se gnušaju krvi i nasilja neka ovaj film preskoče, da im se ne bi desilo što gledaocima na Blokbaster reviji, koji su sa indignacijom napuštali salu u velikom broju. Mada nasilje u novom Refnovom filmu obično nije direktno niti slikovito prikazano (sa par bitnih izuzetaka) i ono implicirano je toliko surovo da će mnogima biti previše mučno da to gledaju. Ipak, moram priznati da sam bila iznenađena takvom reakcijom publike. Daleko od toga da je ovo najnasilniji film koji sam gledala, a sa izuzetkom Klipa retko se dešavalo da ljudi toliko izlaze iz sale.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
VoivodBG
| 29.06.2013. 23.24.55
Only God Forgives mi je jako čudan film. Način na koji je snimljen podseća na spot, utoliko tome pripomaže i izbor muzike. Vizuelno (kadrovi, detalji u njima, boje) zaista donose pogled na veliki trud da se prenese nekakva atmosfera dotičnog grada i stanja glavnih likova. Stekao sam utisak da je ovo Refn više napravio kao nekakav omaž starim filmskim autorima. (Kubrick-a (snimtalje filma je radio na Eyes Wide Shut), Lynch-a i naravno Jodorowsk-og, kome je film posvećen)
Pokušavam i dalje da svedem utiske, ali čini mi se da će mi trebati još vremena, i još jedno gledanje filma u bioskopu kroz par nedelja...
-
IL (gost)
| 05.07.2013. 23.25.25
Predivno snimljen film, uzor za buduce studente rezije, najsavrsenija rasveta na filmu koju sam imao prilike da vidim, ali nazalost, prazna, preprazna prica i protracena tako sjajna glumacka ekipa. Steta, jer je Refn u stanju da rezira najbolji film svih vremena, ako ga neko samo bude uputio na dobrog scenaristu...
-
ksenofont (gost)
| 24.07.2013. 10.54.58
Pošto je strana kritika sahranila ovaj film, samo na jednom argumentu: priča je prazna. Gde? U kom filmu? Jer ova priča je mnogo kompleksnija i ide mnogo dublje od dve scene nasilja, savršene režije i lepog Goslinga. Suština filma se nalazi u dešifrovanju kadrova u kojima Refn prikazuje Džulijanove ruke, kao i misticizam koji se nadvija nad Čengovim ophođenjem prema grešnicima.
-
Sofija (gost)
| 24.07.2013. 11.02.45
drago mi je da se još nekom sviđa :)
-
T.I. (gost)
| 30.07.2013. 13.55.29
MA ovaj film je cisto umetnicko preseravanje. Ovo je pozorisna predstava a ne film. Nisu ljudi napustali salu zbog nasilja, nego zbog vredjanja njihove inteligencije. Svako ko poznaje rezisera je mogao da pretpostavi kakva ce atmosfera/scene biti i znao je u sta se upusta. Bez obzira na to, PRETERAO je ovaj put. Slazem se u potpunosti sa IL, protracena glumacka ekipa. Reziser je vrhunski, tu nema spora. Ali sve to sto je hteo da prikaze je moglo mnogo bolje da se uradi, kao i u njegovim prethodnim filmovima. Prica je daleko od prazne, ali neke scene su tako usiljeno i naglaseno umetnicke da je to posle izveznog vremena vrlo frustrirajuce. Jednostavno ih je previse i prosecan gledalac jednostavno ne zeli da razbija glavu sa misticizmom i desifrovanjem mnogih "porukica" koje su tako prenaporno postavljene. To je razlog sahranjivanja kritikama. Goslingov potencijal je potpuno neiskoristen, ovo bi zargonski receno "moja baba mogla da odigra". Valhalla i Drive su naprimer uzivanje, osecas se cudno i upijas atmosferu. U odredjenom trenutku se stvari razjasnjavaju. Svako sa pola mozga moze da shvati poentu, a da mu to nije natrljavano u lice konstantno. Sve u svemu, veliki pobacaj od strane rezisera. Ovim tempom ce samo postati izlizan. Dok je recimo Tarantino, bez obzira na svoj istaknuti "fazon" sve briljantniji. Refn koraca 1 korak napred 2 unazad ovim filmom. AMIN.
-
YokoOvoOno (gost)
| 05.08.2013. 13.45.17
Nicolas Winding Refn je u Only God Forgives spojio kriminalni milje Drive sa apsurdnim nasiljem Valhalla Rising. Vizuelni ugođaj je vrhunski, ovog puta smešten u jugoistočnoj Aziji, a tempo sporiji nego u dva gorepomenuta filma. Gosling reprizira ulogu iz Drive i The Place Beyond The Pines čime se, ovog puta, pokazuje kao naslabiji član glumačke ekipe. Da bi se ovako postavljen film podigao na viši nivo, Refn poseže za krvavim obračunima i snoviđenjima koja su mali ali bitan deo radnje. Šlag na tortu su eksplicitne scene nasilja koje su poslednjih godina ponovo u modi u umetničkim krugovima. Ovogodišnji Stoker (Chan-wook Park) je jedan od filmova iz tog miljea, ali ni domaća Porno banda ili Sprski film ne zaostaju. A sa svima je problem što su to filmovi koji nemaju šta da ponude osim želje da šokiraju, pod izgovorom da ne mogu svi gledaoci da razumeju poruku iza provokacije. A poruke nema...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.