Calexico na Kalemegdanu – odličan (5). Treba li uopšte naglašavati– sasvim očekivano?
Foto: Stanislav Milojković
Mesto: teniski tereni Odbojkaškog kluba Partizan, Kalemegdan, Beograd
Vreme: 07.08.2013.
Za početak ovog raporta jedna zgodna analogija – lik koji je u nezaboravnoj komediji Venčanje bez mladoženje glumila Toni Collette svoju opsesiju muzikom četvorke Abbe kroz suze pojašnjava svojom željom da joj život jednog dana bude lep kao pesme legendarnih Šveđana. Sudeći po reakcijama i ozareno-ozarenim licima po zavreštku sinoćnjeg nastupa Calexico, na sličnu definiciju i dijagnozu pristala bi većina okupljenih (njih oko 2000) na teniskim terenima Odbojkaškog kluba Partizan.
A za sam početak glavnine ovog izveštaja malo neizostavne faktografije – predgrupe, srećom, nije bilo (uostalom, ko bi od lokalnih vedeta i smeo da pristane na izazov da testira strpljenje okupljenih, koji su predugo čekali na susret sa svojim favoritima ovog kalibra i značaja?), nastup je počeo sa zadravorazumsko-prihvatljivih 45 minuta kašnjenja, na planu zvuka zasmetalo je jedino preambiciozno ozvučenje Joeyja Burnsa, koje je činilo da njegova nadahnuta vokalna interpretacija na mahove bude teže razaznatljiva, repertoar je predstavljao izvrstan presek postojećeg sa primetnim i sasvim očekivanim naglaskom na Algiers (koji se , kako vreme odmiče, nameće kao sve kvalitetniji i značajniji rad), a koncert su pohodili pristojni i neizgredni civili sa tek ponekim modnim ispadom.
Za početak ovog koncerta, a zapravo dugo i uporno snevanog sna, odbaran je ljupki i setni mid-tempo dragulj All The Pretty Horses, da bi se nastavilo sa Epic, koja je u ovom kratkom međuvremenu potvrdila svoj hitoidni potencijal, kao što je sada već potpuno dokazano da ’oohoo’ ukras koji prati refren ove izvrsne pesme predstavlja primer moćnog hook up-a kakav umeju da izvedu samo najveći. Burnsov poziv na zabavu bio je protraćen dodatno razigranom Across The Wire, standardnom, ali još jednom sjajnom Calexico varijacijom na mexicana teme, koja je očekivano razmrdala prisutne.
Nastavljeno je u donekle sličnom maniru, mada znatno elegičnijom i mračnijom numerom Roka (Danza de la Muerte), koja je pužila priliku za prve u dugom nizu sviračkih bravuroza znalaca na bini (Calexico se, inače, Beogradu sinoć predstavio u izvanrednoj borbenoj formaciji od sedam virtuoznih multinstrumentalista koji su svakako malo neusiljeno dokazivali svoje zbilja osobene darove). Na pomenutu numeru skladno se nadovezala naredna pesma Dead Moon kao primer ponajboljeg što pop-depresija (poslužimo se tom zgodnom kovanicom) u izvođenju darovitih ume da iznedri. Poentirano je jednako mračnom, višeslojnom i nadahnjujuće uznimirujućom pesmom Para, u kojoj su brzopleti recenzenti, iz samo nima znanih pobuda, prepoznali uticaj Radioheada (!!!).
Da ne bude zabune, sinoćnji kalemegdanski trijumf Calexica bio je većim delom satkan od upbeat trenutaka, te je kao zgodna karika da poveže prethodni elegični segment poslužila efektno jednostavna Grip Tape, posle koje usledila pritajeno eksplozivna Minas De Cobre, na koju se savršeno naslonila gotovo eterična alt-mexicana Inspiracion. Kucnuo je čas za vrhunski svedeno blago nešto srditije melanholije, numeru Maybe On Monday sa jezivom poentom pri kraju referena (’say a little goodbye to your love’), a nakon ove usledile su i dalje efektna Dub Latina, te tex-mex dragulj i dalje nepomućenog sjaja Two Silver Trees i srodna, mada nešto dinamičnija Crystal Frontier.
Negde u ovom trenutku, a, reklo bi se, i ranije, deo publike je krenuo da pokazuje nešto nestrpljenja, te se u par navrata čuo povik All Systems Red kao očigledne želje svih želja; Burns je reagovao i obećao da će možda doći red i na tu pesmu, a obećanje je ispunjeno tokom drugog bisa i to je, sva je prilika, bio i emotivni vrhunac čitavog koncerta, a do tog velikog trenutka publika je imala šansu da uživa uz gotovo eterično setno-snenu Fortune Teller, kao i Sinner In The Sea, te energičnu i neodoljivu Alone Again Or i Puerto, tu zadivljujuće zaokruženu numeru koja još uvek čeka nekog dovoljno odvažnog i talentovanog da je pretoči u film, recimo, neo-spaghetti western usmerenja.
Očekivani bis je otvoren gotovo oratorijumski raznovrsnom Not Even Stevie Nicks (naravno, sa sve ’you can go your own way, go your own way’ uvodom). Gotovo do orgazmičke ushićenosti vidno razgaljenu publiku je dovela elegantno-euforična tex-mexicana Corona, a već pominjana All Systems Red je, uz podosta post-rockovske širine i distorzije pokazala kako odlična pesma ostaje izvanredna i kada se izmene okolnosti koje su autore nadahnule da je baš takvu i stvore. Konac koji (ovo sjajno) delo krasi stigao je u vidu Guero Canalo u nešto dužem aranžmanu i The Vanishing Mind, te tihe majstorije koji je još jednom potcrtao silnu veštinu kojom Calexico, evo, već par decenija melanholiji i pitanju usloženih identiteta kroji istinski neprevaziđeno i neodoljivo ruho.
Za kraj još malo analogija – ovo je ipak Popboks, ovde se popularna kultura razmatra na drugu, pa i treću decimalu, zato sada i podsećanje na sada već mumblecore filmski klasik Medicine For Melancholy. Calexico se potvrdili da se, sva je prilika, melanholija upravo melanholijom izbija, te da narečeno osećanje (pa i životno ubeđenje) ne mora nužno da bude balast, posebno ako ide, kao što je to u slučaju Calexica reč, ruku pod ruku sa jedinstvenim darim i kompozitorski-izvođačkim umeće prve klase. Otud i citat nesuđenog hita Ane Stanić u naslovu ovog teksta – sinoć je bila retka prilika da se u Srbiji ljubav ne skriva, te je stoga nisu pokušavali da sakriju ni oni srećnici na ni oni srećnici ispred bine. A možda ponajmanje razneženi Joey Burns koji je nakon puna dva sata svirke našao snage i vremena da izgrli i da se fotografišem sa najmanje stidljivim posetiocima ove majstorije od koncerta.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Tanja (gost)
| 08.08.2013. 14.34.50
Preeeeviše prideva i priloga u tekstu.
-
slazem se (gost)
| 08.08.2013. 15.53.33
s Tanjom. uvek me iznenadi u kojoj meri gospodinu Jankovicu nedostaje osecaja za jezik.
-
Jaa (gost)
| 08.08.2013. 18.41.56
Sve je ok u tekstu, sem potpuno nesuvislog i besmislenog pominjanja Ane Stanic. Tu osobu na bilo kakav nacin dosvesti u vezu sa Calexico je blasfemija... No, to i nije puno bitno. Stvarno bitno je da je koncert uopste odrzan, i da je bio odlican... Veliki plus za Srbiju i Beograd.
-
sergio (gost)
| 13.08.2013. 09.46.05
http://nightlife.24sata.rs/single/bitef-art-cafe-summer-stage/1375/calexico/42924#imageTop
-
Tarik Jarić (gost)
| 08.08.2013. 18.48.23
Jankovicevi tektovi su uvek dobri, a ovaj je odlican. Ovi negativni komentari mirisu na Vlajsinu kujnu. Tuzno cime se ljudi bave.
-
Tanja (gost)
| 08.08.2013. 19.44.31
Šta je tužno, baviti se maternjim jezikom? Sreća pa je koncert od sinoć jedna od najlepših stvari koja se desila u ovom gradu u proteklih nekoliko godina, inače bih svašta rekla na ovako maliciozne komentare koje ne mogu ni da dešifrujem do kraja. Pozdravljam autora teksta, moje mišljenje o njegovom pisanju krajnje je objektivno. Na kraju krajeva, nosimo iste utiske sa koncerta, samo smatram da ih on nije najveštije izrazio.
-
Slovo ljubve (gost)
| 08.08.2013. 20.13.34
Stvari se slažu, a ljudi su saglasni. Ako već hoćete da jezikoslovčite. Dakle, ‘saglasan sam sa Tanjom‘, a ne ‘slažem se sa Tanjom‘. I rest my case.
-
Barabara (gost)
| 08.08.2013. 21.02.50
Mišljenje o tome da li u nekom tekstu prideva ima malo, dovoljno ili previše može biti samo subjektivno.
-
Tanja (gost)
| 09.08.2013. 08.26.58
E pa nije baš tako jednostavno. "Da li u nekom tekstu prideva ima malo, dovoljno ili previše", tiče se i stilske usklađenosti, a ona nije ni prosto, niti proizvoljno pitanje.
-
@Slovo ljubve (gost)
| 08.08.2013. 22.16.59
u kojem to jeziku? u srpskom su obe upotrebe em dozovljene em uobicajene. ako trazis bukvalno u glagolu, sto je po sebi jezicka ludost, ljudi ne bi bili saglasni vec bi glasovi bili saglasni.
-
Ton (gost)
| 09.08.2013. 02.36.04
Calexico odlican 5, Jankovic kao i obicno jedva dovoljan. Nije mi jasno cemu ovoliko gomilanje tekstova...
-
Membrana (gost)
| 09.08.2013. 12.22.14
Ovaj tekst je informativan i pregledan. Ne znam gde su se turili ti suvišni pridevi, nijesam ih primetila. Čovjek očigledno zna o čemu piše i to radi dobro. Meni je Janković od svih Popboks saradnika najdraži. Uvek se poskočim od srijeće kad kliknem i vidim da je on potpisan. Ko može da mu parira? Zaista mi nitko ne pada na pamet. Samo naprijed Zorane!
-
dr (gost)
| 09.08.2013. 13.56.27
A znaci ovde su oni mrsomudi sto su pretorokali ceo koncert koji im je "najbolji koji su u zivotu gledali" nastavili da naglabaju? Jedan od najvecih paradoksa Univerzuma je beogradska urbana hipster seljanija koja ne zatvara usta dok ljudi sviraju, a posle okrvavi dlanove zovuci na bis one koje nisu ni culi ni videli od sopstvene logoreje. Koncert bio super, mada ja vise volim kad mrace nego kad opletu kolce, tako da su mogli malo i da skrate etno momente, no, neka su svrnuli u Belu palanku, u svakom slucaju.
-
logorejčina (gost)
| 10.08.2013. 18.04.32
hahaaa napokon da neko i ovo kaže...tautologija.
-
stojke zajecarac (gost)
| 10.08.2013. 23.24.35
Pozdravljam koment DR...Isto sam osetio ushicenje disko beogradjana na koncertu Shellac od pre par ljeta ka dje bila sacica nas iz unutrasnjosti citaj Zajecar i Kladovo=20 od 100 i kusur gledalaca pa John Paul Keith pa...posebno mo VIP ergela na Calexicu mi nije jasna...jel to rnr postaje grand-pink pa kao mi glumimo ludilo i tako to...nama i nislijama je sve bilo potaman dobro veselje i dobar kontakt sa publikom...mada zvuk osim ispred bine mogo bi Voja da ozvuci bolje posto ka i na Laneganu nema izgleda razglasa kako treba u belome gradu?! Sva pohvala organizatorima koji su se osmelili da ih dovedu posle toliko vremena i jedino je falilo jos hitova od starne armile iz pustinje...a mraka imamo na pretek i ovako he he.... Adorables de Zajecar viva de Calexico!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.