Algiers gubi u poređenju sa dosadašnjim studijskim vrhuncima Calexica (recimo, Feast Of Wire i Carried To Dust), ali brzo i lako ostavlja postojano povoljan utisak o aktuelnoj formi Joeyja Burnsa i Johna Covertina, a to već dosta govori o kvalitetu ovog albuma
Glavnina mogućih zamerki na dušu ovog izdanja potiče iz puke faktografije i izneverenih očekivanja za koja smo ionako jedino sami odgovorni. Naime, nasuprot običaju, Calexico su ovaj album izvoleli snimiti van Arizone, rodne im grude i večite inspiracije. Algiers je sniman i snimljen u zlosrećnom New Orleansu, ali promena adrese se ne oseća preterano u zvuku ponuđenom na ovom izdanju.
Dakle, nema očiglednijih posledica po zvuk, nema tonova i instrumenata koje većina nas u trenu povezuje sa New Orleansom i pratećom mitologijom, ali čega onda ima? Vrlo prosto, na ovoj ploči udomljeno je nekoliko odličnih pesama.
Pre osvrta na neke od pojedinačnih numera sa ovog albuma, mora se primetiti lako opažljivo - Calexico su se ovom studijskom epizodom za nekoliko jota približili glavntokovskom country zvuku. To je lako uočiti već na uzorku diskretne, a efektne uvodne Epic, odličnog izbora za otvaranje albuma, a odličan utisak ostavljaju i pritajeno silovito emotivna Para, tradicionalistički postavljena, ali pipava i veoma hitična Fortune Teller, kao i iznenađujući tango u Sinner in The Sea, te još malo vrhunski pogođenog i tempiranog spaghetti-western (obiljem perkusija garniranog) ugođaja u Spiritoso i završna iskreno melanholična The Vanishing Mind u čijia četiri minuta stane širok dijapazon počesto oprečnih emocija sa kojima nam svako malo dopadne da se nosimo.
Čak i pesme koje bi mogle da ponesu stigmu tipičnih i podosta puta ranije viđenih Calexico radova (npr., Better and Better, Hush, Splitter, Puerto i Maybe On Monday) zvuče zadovoljavajuće i posve dostojanstveno. I samo to dosta govori u prilog oceni o uspelosti ovog izdanja – Algiers, premda lišen primetnijeg uznosa, slovi kao primer zrelog izdanja autora koji su nas davnih dana na dobro navikli i retko kada nas zbilja razočarali.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
A DERIVA (gost)
| 18.10.2012. 03.56.44
Jako prijatan,emotivan,nezan,dirljiv album u sustini iskren .
Eh ,jos da je sve ko PARA koja apsolutno proganja i hipnotise na prvo slusanje ...
-
Remp (gost)
| 18.10.2012. 14.12.12
Ajte vi iz Popboksa se malo potrudite da ih vidimo uživo u Beogradu. Ako su Tinderstiksi mogli sa se iscimaju iz Poljske, može i Calexico iz Slovenije ili gde već u regionu imaju zakazane svirke.
-
djole (gost)
| 23.10.2012. 00.39.29
očigledno živimo u vrijeme prosječnih albuma,kad ste zadnji put nekom dali desetku,mislim da je to bio Goribor :)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.