Bankrupt!

(Glassnote/Atlantic)

Tako su od indie/dance benda koji peva If I Ever Feel Better dogurali do Grammy nagrade za najbolji alternativni album Wolfgang Amadeus Phoenix u 2009. godini i tiraža većeg od sva tri prva albuma zajedno. Dalji skok u gornji ešelon pop-rock zvezda Phoenix su potvrdili ove godine i kao headlineri na najvećim američkim festivalima Coachella i Lollapolooza, kad su stali rame uz rame sa mnogo poznatijim i starijim bendovima kao RHCP ili Blur. Dakle, prvoklasni hipsteraj.

Muzički, ovaj album vrišti optimizmom, ali tekstualno je malo drugačija situacija. Za razliku od prethodnog izdanja gde su se u singlu Lisztomania obratili sa jednostavnim ‘This is show time’, ovde u završnici albuma na Oblique City bend poručuje ‘I’ll never know how to do the show/Have you ever been lonely?’. Album tako u mnogo čemu predstavlja komentar na doživljeni uspeh, njegovu drugu stranu medalje tj. usamljenost, kao i želju za osamljivanjem, najevidentnije u pilot singlu Entertainment, koji pevač Thomas Mars završava lajtmotivom ‘I’d rather be alone’.

Neke od pesama kao Drakkar Noir, SOS in Bel Air, Trying To Be Cool su i direktna kritika na pojavu celebrity kulture, dok sam naziv Bankrupt! potencijalno pruža komentar na svetsku finansijsku krizu. Međutim oni zapravo zvuče najsigurnije i najbolje kada su im stihovi samo jezičke vežbe koje nemaju previše smisla (pomislite samo na stihove ‘In the jangle jungle, jingle junkie juggle juggle me’ iz Drakkar Noir).

Ni na novom albumu Phoenix ne odustaje od svoje pobedničke formule sa prethodnog albuma pod palicom producenta Phillipe Zdara iz francuskog synth-pop benda Cassius (Rapture su ga uzeli za produkciju poslednjeg albuma In the Grace of Your Love zbog uspeha Phoenix), tako da izdanje obiluje himničnim troipominutnim pop pesmama. I mada dobri momci iz Versaja ovde možda nisu pružili potencijal za efektne singlove kao na prethodnom izdanju, treba pohvaliti njihov zarazni optimizam koji konačno komunicira sa mnogo širom publikom.