Došao je i taj dan kada su Martin Gore & Dave Gahan zasvirali i zapevali pred oko 30.000 posetilaca na Ušću.
Foto: Stanislav Milojković
Mesto: Park Ušće, Beograd
Datum: 19. maj 2013.
Posle neviđene kampanje, jednog neuspelog pokušaja od pre četiri godine, bend je konačno došao u srpsku prestonicu i započeo svoj koncert desetak minuta pre 9 sati i nastavio sledećih 2 sata i skoro 20 minuta na veliko oduševljenje publike u Beogradu. Imao sam sreće da ih gledam i na prethodnoj turneji za album Sounds of the Universe u Kopenhagenu i glavni utisak prilikom otvaranja koncerta sa te turneje iz 2009. godine je bio da je Dave Gahan izgledao izmučeno i makar u prvih nekoliko pesama nesigurno (kasnije sam saznao da je zapravo tokom cele turneje bio na hemoterapiji zbog kancera prostate, zbog kojeg je koncert ovde i bio otkazan). Prvi utisak sa sinoćneg koncerta je međutim bio da su se stvari vratile pod kontrolu - Depeche Mode su nas sigurnim tonom pozvali da uđemo u njihov svet stihovima Welcome to my world/Step right through the door/leave your tranquilizers at home/you don’t need them anymore. Tako je već bolje.
Koncert su otvorile dve pesme koje otvaraju i sam album Delta Machine – Welcome to my world i Angel i negde samo opipale puls publike koja je tek počela da se zagreva. To su bile prve dve od čak sedam pesama sa novog albuma na koncertu i napomenuo bih, zbog puno komentara koje sam video na raznim sajtovima i društvenim mrežama, da oni na svakoj turneji uvek obilno promovišu novi album. Tako da očekivanja da će posebno na nastupu u Beogradu izvesti više hitova naprosto nisu bila opravdana.
Ali odmah sledi prvi od većih hitova, Walking in My Shoes koji nas vraća u devedesete, i publika počinje da prati korak sa bendom, peva tekstove i potcrtava kako ovaj singl, koji je sada stalno u live repertoaru, postaje sve bolji sa godinama i svakim izvođenjem. Precious je jedna od dve pesme koju izvode sa uspešnog albuma Playing the Angel iz 2005. godine i koju ovoga puta prati video materijal sa slikama raznih kučića, koji sada postaju ti ‘precious things’ iz pesme.
Kreće prava poslastica za fanove – Black Celebration, pesma koju su poslednji put uživo izvodili na Exciter turneji 2001. godine i pravo je zadovoljstvo čuti ponovo te note koje su, slobodno se može reći, definisali zvuk ovog benda. Sledi Policy of Truth sa najuspešnijeg Violator albuma i pevač Dave Gahan je ovde već energičniji na sceni, uvija se oko mikrofona i počinje zavodljivo da komunicira sa publikom.
Komunikacija je inače više telesna, jer verbalne nema previše, osim povremenog obraćanja publici da prati ritam. Posle Should Be Higher, pesme sa novog albuma, bend nas vraća u 1998. godinu i singl koji je najbolje opisao Gahanov heroinski pakao, Barrel of a Gun. Uzgred, ovde nastaju prvi tehnički problemi na koncertu, tek iz trećeg puta im uspeva da pesmu privedu kraju.
Iza ovakve mešavine novog albuma i starih hitova, kako to već obično biva na njihovoj set listi, Martin Gore preuzima mikrofon i ovde peva Only When I Lose Myself i When the Body Speaks (balada sa Exciter albuma) i time smiruje malo atmosferu na koncertu. Inače pesme koje izvodi Gore se često menjaju tokom same turneje tako da je na prvom koncertu u Nici pevao Higher Love i the Child Inside.
Gahan preuzima mikrofon za najavni singl sa poslednjeg albuma Heaven, a fokus se prebacuje na propratni video materijal koji je režirao stalni saradnik Anton Corbijn gde gledamo članove benda kako prave, zavaruju i sklapaju crne trouglove koji su simboli sa novog albuma Delta Machine. I onda kreće poslednji singl Soothe My Soul, i bend od ovog momenta potpuno pridobija publiku. Ako je sudeći po ovom nastupu, ovaj singl će na budućim turnejama ući u stalni repertoar sa Delta Machine albuma, jer ima taj isti zarazni elektro-bluz ritam kao popularni Personal Jesus. Sledi A Pain That I’m Used To koji dobija potpuno novu dimenziju uživo u odnosu na turneju iz 2005/6 godine jer ga izvode u plesnom remiksu Jacques Lu Conta (drugo ime za Stuarta Pricea koji je producirao albume Madonne i Pet Shop Boys), a potom ide A Question of Time sa albuma Black Celebration. Singl zvuči besprekorno i dalje podgreva publiku, Dave se vrti na sceni, čak se i hvata za međunožje kada izgovara stih ‘And have their fun, with my little one’.
Lični favorit sa novog albuma Secret to the End nas polako uvodi u završnicu u kojoj pevaju Enjoy the Silence i Personal Jesus. Tokom Enjoy the Silence, Gahan predaje mikrofon publici, čak u momentu širi ruke ka njoj kao u nekom kafanskom sevdahu, što valjda ova pesma po svom statusu koji uživa u publici i proizvodi. Simboličnom Goodbye uz propratni crno-beli filmi Anton Corbijna, na kojem bend sedi na stolicama i međusobno razmenjuje šešire koje stavljaju jedni drugima na glavu, završava se i zvanični deo nastupa.
U bis nas na najdirljiviji način uvodi Martin Gore sa akustičnom verzijom pesme Home, možda pokazujuci kako se ovde i sada oseća kao kod kuće. Gahan potom preuzima kormilo i na sličan baladni način izvodi odličnu pesmu Halo (sa albuma Violator), koju uživo nisu izvodili još od Exciter turneje 2001. godine, sada u novom remiksu benda Goldfrapp. Lično najprijatnije iznenađenje je to što su uvrstili Just Can’t Get Enough u svoju set listu (koju ne sviraju tako često uživo). Ona možda najbolje simbolizuje taj jaz između potpuno naivnog i poletnog synth-pop zvuka benda iz 1981. godine i slike pomalo ostarelog ali i dalje živahnog benda koji trenutno gledamo pred sobom, koji je već jednom nogom duboko zakoračio u bluz vode.
Gahan sada laska našoj publici rečima ‘You’re the best audience yet, it’s true’. U već potpuno zagrejanoj atmosferi, go do pojasa on nastavlja sa I Feel You i polako nas uvodi ka tradicionalnoj završnici na njihovim turnejama Never Let Me Down Again. Ovdašnja publika prihvata tradiciju sa ostalih koncerata tako što maše rukama s desne na levu stranu u ritmu pesme do samog kraja koncerta.
I to je bio njihov svet na nešto više od dva sata. Iako je bilo poslastica kao Halo ili Black Celebration, koje su više za zagrižene poklonike, nastup Depeche Mode nije bio samo za fanove. Ponudili su odličan šou, s godinama dobijaju neku zrelost i profesionalizam na živim nastupima, tako da je postojalo puno razloga da i šira publika uživa u koncertu. Opravdano.
Set lista:
1. Welcome To My World
2. Angel
3. Walking In My Shoes
4. Precious
5. Black Celebration
6. Policy Of Truth
7. Should Be Higher
8. Barrel Of A Gun
9. Only When I Lose Myself
10. When The Body Speaks
11. Heaven
12. Soothe My Soul
13. A Pain That I’m Used To (Jacques Lu Cont mix)
14. A Question Of Time
15. Secret To The End
16. Enjoy The Silence
17. Personal Jesus
18. Goodbye
Bis
19. Home
20. Halo (Goldfrapp mix)
21. Just Can’t Get Enough
22. I Feel You
23. Never Let Me Down Again
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari