Najuzbudljiviji album sezone, a jedan od svakako najbitnijih u godini. Njegova raskoš i bogatstvo otvara gomilu mogućnosti, te ne može nikako ostaviti ravnodušnim. Nasuprot globalizaciji svega i najgrubljeg zadiranja u čovekovu intimu, a sve pod etiketom “moderno”, Aerial slavi individualizam, posebnost i kreativnost
“Na mesto Mračnog Gospodara hoćeš da postaviš jednu Gospodaricu. A ja neću biti mračna, nego lepa i strašna kao Jutro i Noć! Užasna kao Oluja i Munja! Snažnija od temelja zemlje! Svi će me voleti i očajavati!”
Ona diže glavu a s prstena koji je nosila izbi svetlost koja obasja samo nju, a sve drugo ostavi u tami. Stajala je pred Frodom čineći se sada visoka van svakog merenja, i lepa nepodnošljivo, strašna i uzvišena. Onda pusti ruku da padne, i svetlost iščeznu, iznenada nasmeja se ona ponovo i – gle! – umanjila se: vitka vilin-žena, odevena u jednostavno belo čiji je nežni glas bio mek i tužan.
“Prošla sam probu”, reče ona. “Ja ću se umanjiti i otići na Zapad, i ostaću Galadrijela.“
Gospodar Prstenova: Družina Prstena
Ima nečeg u tome. Nekog mističnog, divljeg afrodizijaka koji obuzima dušu čineći je neopisivo ushićenom, ustreptalom, radosnom; dok je telo spremno da se za trenutak odvoji od zemlje i dosegne te visine i prostranstva o kojima peva neproklamovana vilin-gospa –
Kate Bush.
Takođe, ima nečega i u tom grčevitom iščekivanju albuma koji je sniman šest godina. Dovoljno da se napravi fama i pripremi teren za njegov munjeviti plasman na 3. mesto britanske liste. Kate je, s druge strane, u međuvremenu primila nekoliko “životnih nagrada”, dobila sina, a radu na ploči prišla razložno i studiozno. Da, sve to može da izgledao kao da je nastalo u glavama nove generacije menadžerskih ekipa koje okružuju današnje umetnike.
Onda dobijete ploču i tokom preslušavanja postanete apsolutno sigurni da ne postoji “priča iza priče”, ne postoji nikakav “plan i program”. Ništa osim onoga što je Kate napisala, komponovala i otpevala. Njen je svet poseban. Još jedan izdanak artističkog ludila, još jedan nekontrolisan izliv emocija u nizu okršaja svesnog i nesvesnog. Njihovo bizarno preplitanje stvara nadrealnu sliku prostora, okruženja i života u njemu.
Činjenica o dvanaestogodišnjoj izdavačkoj apstinenciji nije razlog za padanje u nesvest kada se ona prekine. Naravno, nipodaštavajući pristup takvom potezu biva apsolutno opravdan ako nije zadovoljio barem minimum onoga što je autor sebi, obožavaocima, publici, pa tek onda mahom nadobudnim novinarima postavio kao nivo tj. kriterijum ispod koga se ne ide. Međutim, ako takav splet okolnosti iznedri jedno ovakvo epsko muzičko delo, zaziranje prerasta u malodušno podizanje sopstvene cene.
Konačno, zar je potrebno bilo kakvo opravdanje za jednog multitalentovanog i multi-u-svakom-pogledu izvođača poput Kate Bush? Stvar je izbora: da li na silu objavljivati albume svake 2-3 godine (ili u svakoj od njih) ili onda kada misliš i osećaš da treba? Učiniš da vreme prođe i da se svi izređaju, a onda izađeš na scenu sam i ponovo je svojom pojavom ispuniš ceeelu. Jedan takav gest utoliće obostranu žeđ, barem neko vreme.
Aerial je maštovita slikovnica za odrasle. Iz nje ponovo učimo, izvlačimo pouke i stičemo neke zaboravljene (a lepe) manire. Neko je rekao kako s godinama ponovo postajemo deca, ali kakva? Prilično izopačena. Takav je život. Ali postoji rešenje: umetnost i njena kreativnost uspevaju da nadahnu i probude u čoveku iskonsku radost i okrepe ga svojom spontanošću. Takve su pesme na albumu Aerial.
Dupli CD donosi celine nazvane A Sea of Honey i A Sky of Honey. Obe povezuju zvuci prirode koji se provlače kroz pesme (i između njih) ostavljajući slušaocu prostor da uzme dah i spremi se za nove avanture. Kao da Kate piše neobuzdano, kao da na momente nema kontrolu nad napisanim tekstom, i kao da konačno i sama biva iznenađena stvarima koje je bacila na papir. Te (ne)svakidašnje situacije koje je inspirišu u stvarnom svetu možda su jednolične i dosadne, ali u glavi autora bivaju sagledane drugačije, dobijaju na koloritu čineći ih iznenađujuće zanimljivim.
Album otvara singl King Of The Mountain, neobična oda Elvisu Presleyju. Kate na sebi svojstven način odaje počast Kralju. Nakon što je postao opšta atrakcija, potrošna roba i unosan posao, izgubivši pri tome obrise ljudskosti, Kate pokušava da Elvisu vrati izgubljenu dušu s lakoćom brišući isprazne senzacionalističke naslove: “And theres a rumour that youre on ice / And you will rise again someday / And that theres a photograph / Where youre dancing on your grave.” Verovatno joj je i sam na tome zahvalan.
Vremenom talas kreativnog ludila osvaja Kate. U nastavku diska A Sea of Honey uspeva da nas uvuče u svet na ivici realnog. Poput diskretne i uzbudljive pesme Mrs. Bartolozzi. Od jedne centrifuge u veš mašini i veša u dvorištu uspeva da napravi istinski uzbudljivu erotsku priču iz perspektive usamljene žene: "My blouse wrapping itself around your trousers / Oh the waves are going out / My skirt floating up around your waist...Washing machine / Washing machine".
Pi je još jedna oda posvećeniku iz drugog univerzuma, holandskom matematičaru Ludolfu van Ceulenu, koji je precizirao vrednost broja π. Pesma može zazvučati kao promašeno svojeglavo maltretiranje publike, jer tekst većinom čine brojevi (3,1415926535...). Kate tu ipak prepoznaje svoju strast: “Sweet and gentle sensitive man / With an obsessive nature and deep fascination / For numbers / And a complete infatuation with the calculation / Of PI”.
Najnadahnutiji momenat iz tog opusa je How To Be Invisible, pesma koja je bliska nizu stvari sa ploče Never For Ever (1980). Priča iz paralelnog sveta, izvrnuta realnost i recept za oživljavanje sna: “You take a pinch of keyhole / And fold yourself up / You cut along a dotted line / You think inside out / You jump ‘round three times / You jump into the mirror / And you're invisible”.
Muzički, disk A Sea of Honey je znatno svedeniji i dobrim delom akustičan (klavir i glas), uz retke “gibajuće” momente. U tom smislu izdvajaju se Bertie (posvećena sinu) i Joanni, koje predstavljaju svojevrsno renesansno snoviđenje i poslasticu za ljubitelje sličnih numera sa albuma The Dreaming(1982) ili Hounds Of Love(1985).
Nemoguće je zaobići poređenje sa prethodnim albumima: svi imaju prepoznatljivu zajedničku nit. Od te kobi retko ko je uspeo u potpunosti da utekne, jer se vremenom može pretvori u sopstvenu reciklažu. Kate Bush tu slatku zamku vešto ignoriše.
Očigledno poznavanje muzičkog nasleđa i prefinjeni osećaj za savremenu muziku dozvoljavaju joj da napravi takve kompromise i da na neki način preusmeri tok istorije stavljajući prastare muzičke forme (u ovom slučaju renesansnu muziku koju je svirao običan narod) u okvire savremenog popa – a da to nikom ne zasmeta.
CD A Sky of Honey sadrži nekoliko celina, a aranžerski je jači (od čega? od prethodnih? ) zbog obilja orkestracija i bogate ritam sekcije. Tako je ovaj disk, reklo bi se, bliži Kate. Na njemu je ona posmatrač. Pažnju joj zaokupljaju neki interesantni ljudi i njihova dela, priroda i njena transformacija.
“We're gonna be laughing about this / We're gonna be dancing around / It's gonna be so good now / It's gonna be so good.” Šapuće, dok vas svetlost Rima u pesmi Prologue zaslepljuje. Gudači lagano podižu tenziju. Ali, nema eksplozije, već samo sporadični lenji odjeci bubnja u daljini.
Sledi triptih koji započinje fascinacijom slikarstvom i umetnicima, njihovom preciznošću, strpljenjem i predanošću u pesmi An Architect's Dream. Nastavlja se kratkim umetnikovim izlaganjem (“The Painter: It's raining / What has become of my painting / All the colours are running”), a završava spektaklom zvanim Sunset. Jedna od onih numera koja tako nenametljivo kombinuju razne žanrove: od klasične, preko jazzy, do latino muzike. Ovu celinu okončavaju virtuozne flamenko gitare i hor: “The day writes the words right across the sky / They all go all the way up to the top of the night”.
Somewhere In Between miriše na jedan od budućih singlova, a ritmički je najmodernijijer koketira sa LTJ Bukem drum'n'bassom. Eskepistička Nocturn je još jedna raskošna romantična bajka sa “dijamantskim nebom / zvezdama u kosi i na prstima”. Romansa noći biva prekinuta fantastičnim opisima rađanja novog dana: “Pogledaj u svetlost / stalno se menja / pogledaj u svetlost / probija se kroz vazduh”.
Naslovna pesma zatvara album, koji u tom momentu dostiže vrhunac postavljajući slušaoca-gledaoca na vrh zgrade (?!). Intenzitet pesme vremenom postaje jak i neobuzdan, pa se čini tolikim da je nemoguće sagledati prostranstvo koje se pruža... sve do kraja... sve do Sunca.
Aerial na neki način ispravlja grešku iz 1978. kada je Kate objavila dva albuma: The Kick Insidei Lionheart. Odvojeno, predstavljali su uspon i pad u jednoj godini. Ali, kao celina (sa možda drugačijim rasporedom pesama) čine ono što je Aerial danas – najuzbudljiviji album sezone, a jedan od svakako najbitnijih u godini. Njegova raskoš i bogatstvo otvara gomilu mogućnosti, te ne može nikako ostaviti ravnodušnim. Nasuprot globalizaciji svega i najgrubljeg zadiranja u čovekovu intimu, a sve pod etiketom “moderno”, Aerial slavi individualizam, posebnost i kreativnost. Tri osnovne komponente umetničkog bića.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.