Možda je sve ovo staromodno, ali je vraški dobro i, ako je tako, kakve veze ima ako bi ovakva muzika bila podjednako dobra i pre pola veka, ali i kroz sledećih pedeset godina, takođe?
Bruce Springsteen je Gazda. Legenda. Pravi Amerikanac u značenju koje se izgubilo pod naletom vremena. Američki klinci, kao i oni širom sveta sada slušaju nešto drugo, neke od tema o kojima je
The Boss pevao su ostale na nivou folklora i muzeja, slika iz filmova, gde hepiend nije nužan, čak ni poželjan. Naročito u Srbiji, gde nikad nije bio veliko ime: u vreme komunizma njegove teme su nam izgledale beskrajno daleko, a pevao je o šljakerima i odmetnicima, pustim gradovima bez posla i nade. A ni druge ispovesti, u kojima se otvarao proganjajući lične demone, nisu se primile. Srbija i Gazda su uvek bili u raskoraku. Bez Gazde ne valja, rekao bi narod.
Šta nam Gazda nudi posle mlakog albuma The Rising (2002)? Njegovu karijeru, uopšteno rečeno, prate dve linije: 1. čvrst bazični rock, jak, stadionski orijentisan, bučan i melodičan i 2. folk-country na tragu Boba Dylana, njegovog najvećeg uzora. Nakon Ghost Of Tom Joad (1995), ovaj album je prvi koji se naslanja na tu liniju. Sveto trojstvo, uključujući i Nebrasku (1982), napokon je uspostavljeno.
Aleluja! Praize The Lord!
Pesma koja otvara ploču je sa razlogom na tom mestu. All I`m Thinkin` About je nešto najbolje što je Gazda snimio dugi niz godina unazad. Poletna, relaksirana, kao stvorena za igranke u zadimljenim salunima tamo iza Pekosa u Teksasu. I da, Gazda je zadao domaći zadatak svim grupama iz odeljka amerikana.
All The Way Home je brža, klasični rock naslov na Springsteenov način: gitare praše, bubanj udara u stomak, usna harmonika je začin za bolju aromu.
Black Cowboys je solidna numera koju Devils & Dust, kao što i ime kaže, ostavlja u prašini. Pesma napisana za ono malo preostalih desperadosa i lutajućih usamljenika kojima je ova civilizacija mrska. Osećam da je jedini mogući domaći ambijent za ovu pesmu Deliblatska peščara. Zahvalnice onih koji me poslušaju i tamo odu na kampovanje primam naknadno.
Leah ostavlja bez daha. Pesma za sva vremena: jednostavne melodije sa par ukrasa u vidu pratećih vokala i setnih truba. Long Time Comin` me tera da se zamislim kakav bi duet bili Bruce i Leonard Cohen. U ovoj pesmi osećam logičnost te saradnje.
Maria`s Bed zvuči kao pesma koja opominje kauboje da je vreme da pokupe svoje masne šešire i da se spreme za odlazak, žice na bendžu su se već malo istrošile, violina preuzima glavnu ulogu, a ni mandoline nisu od onih koji nemaju šta da kažu.
Ostatak albuma nije ništa manje dobar i dokazuje gazdinu vitalnost: da starost u rock`n`rollu ne znači i odsustvo kreativnosti i održavanje slave na starim hitovima.
Ovaj album će van Amerike teško naići na razumevanje. Možda je sve ovo staromodno, ali je vraški dobro i, ako je tako, kakve veze ima ako bi ovakva muzika bila podjednako dobra i pre pola veka, ali i kroz sledećih pedeset godina, takođe?
Pravo pitanje glasi: da li postoje izgledi da i kod nas dođe Gazda i zavede red? Umesto komiranih Stonesa, koji se odlede pred svaku turneju da bi svirali uvek iste stvari do '71. godine, zašto Srbija ne priziva poslednjeg pravog veterana? Mudrost ovde nikada nije bila na ceni. Ali, da završimo optimistično: uprkos svemu, poslušajte ovaj album, upijajte muziku, oslušnite reči i puštajte ga svima na koje naiđete, amen to that.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.