Doktor Džekil i Mister Hajd, online prepiska od Beograda do Minhena. Odvojeno preslušavali, zajedno pisali Marko (o SKC panoima) i Dario (o plavušama na podzemnim šinama)
MARKO: Stvarajući
Oprem dobro, kompleksni
Rambo Amadeus se, kao i obično, obilno poslužio teško preglednim nizom stilova. To obezbeđuje zanimljiv izazov za kritičare koji požele da album iole kratko opišu. Hajde da se ogledamo. Ja kažem: ambiciozna kombinacija IDM-a, jazza, funka, mock-folka, hip-hopa i još ponečega. Rezultat je originalni humanistički humorističko-satirični kraut rock. Kolega?
DARIO: Pa, da dodam, a da ne skrenem s teme: Treperavi rizla sevdah - Ashik mlaka vodo meraklijska. Easy LuvaLuvaE listening - Demode. Lirski memento - Turbo folk. Oprem dobro je u sto voda opran album. Rambo Amadeus je dobio sve bitke, a da rat nikada nije ni vodio ni započeo.
MARKO: Jedno od važnijih pitanja za sagledavanje kvaliteta
Oprem dobro jeste: u kojoj meri su šala i zbilja tu u harmoniji? Ključni kvalitet fenomenalnog albuma
Titanik (1997), najznačajnijeg muzičkog izdanja druge polovine
domaćih devedesetih, jeste njegova
težina.
DARIO: Posle Titanika (za moju bivšu dragu), sledio je poziv Čobanu da se vrati. Da dodam i odgovor na pitanje: Oprem dobro je krcat humorom, koji vas tera da se zamislite, a potom i da zaplačete. Jer, to ustvari i nije tako smešno. Zapravo, nikako nije smešno. Ustvari, tužno je do bola. Ipak, ozbiljne stvari su tako ozbiljne, da nema druge nego da se nasmejete. Smeh je lekovit, a i život je čudo(neko ne/davno reče, i ostade živ).
MARKO: (...za razliku od mnogih). No, hajde da ostavimo popularnog reditelja (i Bregovića, pa i čobana/čobane) po strani, uz opasku da je Rambovo stvaralaštvo i te kako relevantno za teme koje se njih tiču. Interesantno je što si Oprem dobro doživeo tako ozbiljno. Meni Amadeus na albumu zvuči prilično rasterećeno.
DARIO: Pa jeste sve opuštenije, ipak je ovo tranzicioni period, sve se opušta i otpušta. Mislim da osim fizičke težine, Rambo pojedine teme i mitove ne samo da dotiče, nego ih i secira i lobotomira. Plastik fantastik funkcioniše perfektno kao pamflet, na temu „spolja dobro, uđi unutra“. Ima tu i pero lake lakoće, a i super teške težine. Vrhunska zabava, ali i vrhunsko pljuvanje “istini” u oči. Album koji se ne pušta deci, ali i album uz koji nikad nećete poželeti da odrastete. Tastatura/prsti su mi ostali bez teksta.
MARKO: Plastik fantastik je zaista izvanredna pesma - čak ni sam Rambo Amadeus nije često tako kreat ivan kada je u pitanju socio-lirika; numera Turbo folk (čiji su stihovi ranije inkarnirani na svojevrsnom manifest-panou ispred SKC-a) je zanimljiva, ozbiljna i potrebna kao podsetnik na činjenicu da je upravo Rambo kovač naslovnog termina... Oprem dobro ipak mahom protiče u lepršavo-vickastom tonu. Glavni aduti albuma su, pored stihova u Plastik fantastik, veoma inventivno zvučno tkanje u nekolicini kompozicija i humor, koji kulminira početkom drugog minuta. Po svoj prilici, nećemo se složiti oko ocene. Ja kažem 7.
DARIO: Jutros sam preslušavao Oprem dobro u podzemnoj železnici. Plastik fantastik plavuša ulazi na "zadnja vrata". Seda preko puta mene. Noge prekrstila do gaća. Disk se vrti na discmanu, ali mozak je već na pause. I tako buljim sledećih devet stanica. Plavuša izlazi, mozak je opet na play i prvo što čujem “...triceps pobedio...”
Meni Rambo nije vulgaran, meni Rambo nije Demode, mene Rambo strašno inspiriše, meni je Rambo fri klajmbing, moje su misli paraglajding, meni je Rambo jednostavno... Amadeus. Ja kažem Zurueck zum Beton 9.
P(opboks)S: 7 + 9 : 2 = 8
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.