Pesme koje pripadaju svima

Uopšte se više ne bojim za mentalno stanje omladine u ovom gradu. Onolika histerija i dosledno urlanje svakog stiha u One I Love, Losing My Religion i Orange Crush (hitovi, pa šta!) pokazuje da smo daleko iskreniji, srećniji i rehabilitovaniji nego što se o nama misli ili što smo sami skloni da poverujemo

Sonja Rajin

mesto: Hala 1 Beogradskog sajma
vreme: 21. januar 2004.
organizacija: Komuna

Neverovatno je teško sumirati utiske i pisati nekakve nebuloze. Onima koji su prisustvovali sve će delovati skučeno i nedorečeno, a ostalim - kolektivnu euforiju i emocionalni trans 12.000 R.E.M. U BEOGRADU

posetilaca, koji je počeo negde sa Great Beyond i završio dvadesetak pesama kasnije u Man On the Moon - jednostavno se ne mogu preneti.

Kao što smo već u POPBOKSU primetili, R.E.M. ne mogu da omanu. Nisu to samo neonska svetla, dvočasovni spektakl, bimovi, fantastičan zvuk u neandertalskoj hali... Oni su učinili i mnogo više: pokazali su nam, pored još samo nekoliko prilika, zašto volimo ovaj grad (a i Stipe, Buck i Mills kako su sami priznali), ljude u njemu i činjenicu da smo TU i SADA.

Što je nažalost, otkad znam za sebe, bilo teško koliko i poslati ljude u svemir.

Za nekoliko generacija REM u Beogradu predstavlja otelotvorenje dugog R.E.M. U BEOGRADU

detinjeg/tinejdžerskog sna. Osećaj da nam se dešava nešto predivno. Njihove pesme su mnogima značile više od spomenara, i zato sam sigurna da su katarzične Drive i Everybody Hurts juče imale jednu ličnu, lokalnu notu. Ali da se ovo ne bi pretvorilo u kolektivno lečenje kompleksa niže vrednosti, vratićemo se na prebiranje po žicama.

Na letećem tepihu

Kao predgrupa nastupio je letonski bend Brainstorm, koji su počeli kao simpatična mešavina Coldplay i JJ72, a završili u stilu tinejdžerskih srcelomaca sa harmonikom i etno primesama. Bila je to samo pristojna polučasovna uvertira.

Oko 21:15 izašli su heroji. Da to stvarno jesu, pokazali su u nekoliko navrata. Fantastično osmišljen set počev od Finest Worksong inkorporirao je gotovo sve planetarne hitove, odmereno i u navratima, koji su smirivali i dizali tenziju po potrebi. Hajlajti sa poslednjeg albuma Around the Sun - Outsiders, Final Straw i Leaving New York zvučali su sasvim na mestu, dok smo na bisu počašćeni sa novitetom I'm Gonna DJ i “specijalnim srpskim molbama” - retko izvođenom Radio Free Europe (u kojoj je Stipe nosio B92 majicu) i prelepom Nightswimming.

Uz dužno poštovanje šestočlanoj ekipi, koja je na ovoj turneji proširena za Kena Stringfellowa (bivši frontmen Posies, za klavijaturama), Scotta McCaugheya (gitara) i Billa Rieflina (bubnjevi), R.E.M. U BEOGRADU

najveću pažnju ipak zavređuje sam Stipe, koji je, sa fantomskom plavom šminkom, umeo da iznese svu snagu velikog šoumena. Onog skromnog, iskreno nasmejanog i zahvalnog, pre svega normalnog čoveka, spremnog na povratnu reakciju i fantastičnu komunikaciju s publikom. Na kraju se samo zahvalio i obećao da će se vratiti.

Poznato je da se scenski umetnici toliko iscrpe da nekoliko sati ne mogu da se vrate iz polulebdećeg stanja. Po svemu sudeći, posetiocima jučerašnjeg koncerta će biti potrebni meseci...

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike