GORILLAZ
Demon Days
Samim tim što se ne slikaju, retko daju intervjue, a na koncertima sviraju iza velikog platna, Gorillaz su na neki način apsolutno oslobođeni od tržišnih i pritisaka bilo kakve vrste, te je taj čuveni sindrom drugog albuma vešto izbegnut
Već je na debi albumu iz 2001. bila očigledna ozbiljnost pristupu i činjenica da su
Gorillaz mnogo više od off projekta za jednu sezonu. Svako od muzičara okupljenih pod ovim imenom (Tina Weymouth i Chris Frantz -
Tom Tom Club; Miho Hatori -
Cibo Matto; Damon Albarn -
Blur i strip crtač i dizajner
Jammie Hewlett), pokušao je da izađe iz okvira žanra kojem originalno pripada. Gorillaz tako još pre elektro-clash pomame i histerije iz Glazgova i Njujorka, sviraju svoj klupski rock'n'roll posebnog šarma
Drugi album ove virtualne ekipe donosi znatno ozbiljnije poduhvate u svakom pogledu. Demon Days za razliku od debi izdanja ne insistira na duhovitosti i ironiji, a bend muzički zvuči znatno kompaktnije. Poredeći obe ploče, primetna je uigranost; ambijent ležernog jam sessiona je osnovna karakteristika ovog izdanja. Klupski zvuk je sada izdignut na znatno viši nivo. Odvažnije se hvataju u koštac sa raznim trash-dance ritmovima i lupovima, ali i ozbiljnim sintisajzer deonicama koje po svojoj jednostavnoj melodičnosti neodoljivo podsećaju na Kraftwerk. Česte promene žanra, albumu daju dinamiku, što odaje utisak ležerne vožnje kroz neočekivane muzičke predele.
Neko je nedavno prokomentarisao da mu Gorillaz zvuče kao neuspeli soundtrack za neke mutant Teletabise. Ključ uspeha, čini se, nalazi se upravo u toj morbidnosti i tmini kojoj se bend, okrećući stvari u svoju korist, zapravo sve vreme ruga. 2D, Murdoc, Russel i Noodle (kako se predstavlju u crtanoj formi) izgledaju kao junaci horor filma zatečeni u urnebesnoj komediji. Svoje uloge i muziku tako su prilagodili novonastaloj situaciji, ono što izlazi iz njih je preopoznatljiv Gorillaz zvuk. Ironični pristup realnosti gotovo da deluje oslobađajuće.
Samim tim što se ne slikaju, retko daju intervjue, a na koncertima sviraju iza velikog platna, Gorillaz su na neki način apsolutno oslobođeni od tržišnih i pritisaka bilo kakve vrste, te je taj čuveni sindrom drugog albuma vešto izbegnut. Postavlja se pitanje: ko bi u tom slučaju trebao da ima frku? Crtani likovi, stvarni muzičari, režiser spotova i dizajner ili tamo neki deseti producent? Bizarno zar ne? :)
Činjenica je da je ovaj album znatno uravnoteženiji. Demon Days ne poseduje neke ekstremne pikove (singlove), već pesme čijeg kvaliteta postajete svesni tek kroz više slušanja. U trenutku kada ste spremni da odložite CD shvatate da su vam se neke od njih urezale u pamćenje. Njihova spontanost i nenametljivost ima svojih draži, te ćete novi album (ne)stvarnih Gorillaza sa radošću konzumirati tokom predstojećih vrelih meseci.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Dr.DJ_Oz (gost)
| 06.07.2008. 12.55.34
Vec vidjeno
-
wangjuan (gost)
| 27.07.2010. 04.00.36
albumu daju dinamiku, što odaje utisak ležerne vožnje kroz neočekivane muzičke predele.
armband thomas sabo
links london
gucci mens shoes
louis vuitton bag
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.