Danas je ovaj bend dokaz da ne treba brinuti za rock ‘n' roll i proglašavati ga mrtvim svaki put kad nam se učini da je njegov izvorni duh zamenjen nečim drugim. Singl Konj je od 9/10 ovogodišnje domaće produkcije ubitačniji na rock način Kinksa i artikulisaniji u pop maniru Mercury Rev. To je dokaz da se sve što je ikada postojalo u rock ‘n' rollu i svim njegovim formama uvek vrati na jedan veliki put: snažno + osećajno + glasno
Trideset godina bez Hendrixa, 25 bez Lennona i isto toliko od Divljanovih/Šaperovih Maljčika, 20 posle prve ploče Partibrejkersa..., Veliki Prezir su svojih (prvih!) deset godina obeležili Velikim Školskim Časom sopstvene karijere.
Ako je David Bowie u pravu kada kaže da publika od kompletne karijere jednog benda upamti u proseku po tri pesme, onda Veliki Prezir u ovom slučaju nudi kompletan meni.
Spajanje artističkih ambicija i masovno prihvaćenog pop-zvuka po pravilu zahteva visok stepen stilizacije, što je samo po sebi klizav teren. Veliki Prezir na ranijim izdanjima sigurno nije izbegao to nepisano pravilo. Ali, zavodljiva sonična melanhonija im je, bar kada je moj ukus u pitanju, uglavnom osiguravala toplinu potrebnu za izdvajanje iz u tom smislu grupe srodnih bendova (Presing, D.Dub...). Možda ne baš preporučljivo za rock fundamentaliste, ali je VP bez sumnje uvek bio na vrhu liste domaćih stilista sa uglavnom nesumnjivim autorskim pokrićem.
Zato je danas ovaj bend dokaz da ne treba brinuti za rock ‘n' roll i proglašavati ga mrtvim svaki put kad nam se učini da je njegov izvorni duh zamenjen nečim drugim. Želim da verujem kako energični singl Konj– očigledno zahvaljujući studijskim inovacijama najpre u samoj formi pesama, ali i bubnjem Roberta Radića (La Strada, Obojeni Program...) – pripada novoj generaciji njihovog zvuka koji se gradi na nasleđu najvećih uzora. Konj je od celog ostatka albuma (i od 9/10 ovogodišnje domaće produkcije) ubitačniji na rock način Kinksa i artikulisaniji u pop maniru Mercury Rev. To je dokaz da se sve što je ikada postojalo u rock ‘n' rollu i svim njegovim formama uvek vrati na jedan veliki put: snažno + osećajno + glasno.
Na prvo slušanje ostatak albuma zvuči poput karike koja spaja Neila Younga i The Flaming Lips, ali je ipak reč o pesmama čija kompleksnost izmiče tako jednostavnoj kategorizaciji. Njihov spori i odjekujući ritam podseća na beskrajna napuštena američka/vojvođanska bespuća. Teme U kanalima (sanjivi alter-country) ili, na primer, Suncokreti (space-retro-rock) takođe ulaze u grupu najboljih domaćih numera godine. Ruka bez povratka je dobar primer kompaktnog rada grupe i gostiju (Boris Mladenović na gitari i Draga Antov kao vokal), koji su čitavim nizom detalja doprineli slojevitosti ploče.
Koncept albuma funkcioniše instinktivno kroz kombinaciju classic-rock uticaja (Gram Parsons) sa idealima tipa Wilco, koji u pesmama poput U kanalima, Hemija i (naročito) Slušam te udaraju po slušaocu ne ostavljajući vremena ni da mu se ohladi čaj. S druge strane, Konj je strateški postavljen u sredinu albuma, dok Ruka bez povratka u bonus varijanti zaključuje priču.
I svaka od tih pesama je ovom aktu pobune ubrizgala naročit lirski doprinos. Jer, Vladimir Kolarić i dalje piše odlične tekstove adresirajući veličanstveni osećaj uzbuđenja i vere, tuge i zaborava. Neskriveni optimizam (“I 300 čuda ispričaćeš mi ti”) i vera u bližnje (“Ja imam da podelim dah”) izneseni su bez ikakve zadrške, snagom misionara i uverljivošću pametnog čoveka.
Iako sa decenijskom kilometražom, VP su, na žalost i ne svojom krivicom, još uvek pop podmladak. Ali, na sreću, time i uzdanice domaće scene u neposrednoj budućnosti.
Mislim da se popularnost Velikog Prezira do sada više hranila fluidom legende nego retkim albumima i ponekad češćim koncertima. Da ovoga puta nije bilo skoro otvorenog ignorisanja izdavača (koji se ziheraški odlučio za afirmaciju najočitijeg i najverovatnijeg), Ruka bez povratka je možda mogla da postane ključni feniksovski povratak VP i put ka široj popularnosti i, što je još važnije, uticajima na mlađe.
Komentari
-
Jokur Dokur (gost)
| 03.02.2008. 01.43.53
Imam utisak da je ovo Britanski bend koji peva na srpskom. Za one koi vole ovaj fazon ovo je odlicno. Steta sto nisu vise zastupljeni u medijimia, pravi bend za radio stanice.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.