Hardcore Srbija

Komentari

• 

  maare (gost) | 01.04.2010. 14.35.40

  ambiciozno zamišljen, ovo mu dođe kao još jedan kripto-pr za srpski film. kad se sve uzme u obzir, i nije neka alternativa. suviše fanovski napisano za moj ukus. smatram da je oslanjanje na kolektivni argument u "neshvatanju" pomenutih filmova, što bi se reklo na engleskom, epic fail. svi pomenuti filmovi polaze sa pozicija da budu shvaćeni kao neshvaćeni underdogovi i iz toga crpu svoju (manje ili više upitnu) vrednost. ali, sama činjenica da računaju na reakciju okoline (neki više neki manje) ih diskvalifikuje u težnji da budu svrstani u hardcore pretinac, jer je hardocre životni poriv a ne dokonaško umetničarska zajebancija. iz toga proiziliazi da argument "meni se ovo sviđa zato što se tebi ne sviđa" nije nikakvo estetsko merilo po sebi, pogotovo što kao sud dolazi od ljudi koji uglavnom vole sve što vole mladi, te osećaj istinske subverzije, one koje nosi sopstvenu glavu u torbi, izostaje. stranim jezikom rečeno: much ado about nothing. s moje tačke gledišta: miloš branković >>> made in serbia >> život i smrt porno bande. hvala na pažnji i ustupljenom prostoru.
• 

  Serouos Moonlight (gost) | 01.04.2010. 15.04.45

  Odličan tekst, informativan, srčan i pronicljiv. Pravi užitak. A prethodni komentar čitamo već nekoliko puta uz tekstove na razne teme.
• 

  HC (gost) | 01.04.2010. 15.37.21

  Najgore će biti sledeće: 1. kritike na račun nasilja, nekrofilije i pedofilije 2. zatim drugi tabor koji će veličati hrabrost autora 3. a nadasve preovlađujući društveni tajac koji ubija bilo kakvu vrstu katarze neophodne za ikakvu nadu o promeni. Nadam se da grešim. Naravno, podržavam mlade autore i njihova šokantna debitantska ostvarenja.
• 

  Dani posle kise (gost) | 01.04.2010. 17.19.28

  Problem sa ovim tzv. sokantnim filmovima je to sto je bilo dovoljno da prodju kroz ruke par samozvanih kriticarskih velicina i vec su bivali izmetnuti u kultne, sokantne, medjase srpske kinematografije i ostale ''sounds big'' frazetine. Nisu morali cak ni biti prikazani. Ma ni snimljeni. FDU mafija (tj. izdanci ove institucije koji su diplomirali u poslednjih 10-15 godina) ce unistiti srpsku kinematografiju. To je zacarani krug prepotentnih ljudi koji se uvazavaju i konsultuju samo medju sobom.
• 

  Če (gost) | 01.04.2010. 18.35.00

  Da li neko zna kada će Srpski film biti prikazan u Beogradu? Da li je tačna priča da će na jesen biti samo jedna projekcija, i to u Areni?
• 

  lilika (gost) | 01.04.2010. 19.46.28

  Opasan tekst.
• 

  Anoniman (gost) | 01.04.2010. 20.27.57

  maare care (odnosi se na komentar u dnu) jadan hc ako su ovo najsjajniji primerci. iako postujem njihov rad, ti ljudi imaju toliko fejk pozu, da bi svakom organskom hc autoru u bilo kojoj oblasti izgledali kao kafićari koji izlaze petkom u grad. to su najobichniji klaberi koji ne umeju ni da se provedu, pa su reshili da prave filmove. mada, to isto mislim i o tarantinu.
• 

  mim (gost) | 01.04.2010. 23.48.16

  Nemama nista protiv pomenutih filmova, samo se nadam vremenu posle predratnih, ratnih, posleratnih, sada i art-sok filmova, vremenu u kojem ce se u Srbiji snimati "normalni" filmovi, sta god to znacilo.. a uostalom ovi filmovi sigurno ne mogu da stete ugledu Srbije u svetu, jer ga ona vise i nema.
• 

  plastikmen (gost) | 02.04.2010. 08.12.16

  Svet nije cuo za Srbiju, a kamoli za ove filmove. Ne lozite se k`o deca (ili mi je ovo k`o nepotrebo?)
• 

  Dosada Bozija (gost) | 02.04.2010. 20.23.43

  Podrska Maareu! Zastupnici "novog srpskog filma" uglavnom ocenjuju koncept, a retko rezultat. Na nivou koncepta, sva tri filma su mastovita i sveza, ali na nivou izvedbe - vidi se laz i "poza" njihovih autora. Premalo su se kretali u krugovima, koje opisuju u filmovima... Potreban je pogled na Srbiju odozdo, iz dubine. Pogleda na Srbiju sa visine vec imamo dovoljno...
• 

  mika (gost) | 02.04.2010. 22.12.01

  Potno banda mu nekako dodje Rani radovi 2 :) Jedva cekam da vidim Srpski film... a one price Pa kako nas ti ljudi predtavljaju - me totalno zbunjuju... ne mogu da skontam na koj nacin ti ljudi razmisljaju. E da, mislim da je totalni fejk to zgozavanje nad nasiljem u filmovima - imali smo to live (realiti) pre 20tak godina svakog dana po 15tak minuta posle Drugog dnevinka RTSa...
• 

  Če (gost) | 03.04.2010. 14.50.56

  Teško je unapred ocenjivati rezultat filma koji još uvek nije prikazan, zar ne? Meni je Porno banda odičan do vrlo dobar film na svim nivoima. Nije mi jasno kako bilo ko može to da spori.
• 

  high concept (gost) | 03.04.2010. 15.13.58

  Dosada Bozija je u nacelu u pravu, ali je vec promena koncepta dobrodosla i vazna. Promena koncepta je poetak nekih daljih, temeljnijih, promena.
• 

  Jovan Ristić (gost) | 03.04.2010. 17.37.18

  O, Dosado božja. Da li smataš da čovek koji je proveo godine družeći se sa srpskim porno glumcima i glumicama, čovek koji je snimio dokumentarni film MADE IN SERBIA o tim istim ljudima (nadam se da si ga gledao), ne može da pruži taj "pogled iznutra"? Da li smatraš da se on "nije dovoljno kretao u krugovima koje opisuje u svojim filmovima"? Ako smatraš da ne može, molim te da mi objasniš zašto, i da mi objasniš, analogno, zbog čega smatraš da je "Život i smrt porno bande" pogled sa visine. Za Maareta: Filmu "Miloš Branković", za kojeg smatraš da je bolji od "Made In Serbia" i "Života i smrti porno bande" fali upravo kvalitet koji ova dva filma poseduju - umeće da se priča ispriča suptilno, bez vrišteće ideološke poruke, kao, na primer, u "Milošu Brankoviću". Odgledao sam sva tri, i upravo za tvog favorita smatram da je ispričan drveno, da se razmeće "porukama" ali da od gomile pripovedačkih niti - koje dramaturški premalo profitiraju od tih poruka - ima tek pokoju izvedenu do kraja. A najgora je stvar što je naslovni junak potpuno protraćen kao lik; ugušen u gomili epizodnih koji su dobili nezasluženo veliki prostor. Ko je, zaista, Miloš Branković? Da li je režiser pokušao da me upozna sa njim? Servirao mi je umesto toga stereotip "običnog mladog čoveka kojem je prekipelo zbog licemerja, korupcije i truleži u društvu". Onda je dotični mladi čovek zgrabio pištolj i krenuo da ubija - valjda kao neki srpski Prljavi Hari. E, da bi to postao, morao bi da bude izgrađen, životan lik. Sa izgrađenim likovima, promišljenom pričom, umešnom režijom, montažom, glumom, itd, sklon sam da razmatram poglede na svet koji se razlikuju od mog. "Prljavi Hari" nudi pogled sa desnice; ja sam bliži nekoj levici, ali "Prljavi Hari" mi je i dalje blistav film, koji tera na razmišljanje, dok je "Miloš Branković" jednostavno ćorak.
• 

  klan (gost) | 05.04.2010. 11.14.53

  miloš branković je potcenjen film, ali bajić je tačno procenio da od njega kreće cela priča.
• 

  maare (gost) | 05.04.2010. 14.13.24

  @j.r. svestan sam itekako manjkavosti milosha brankovića, samo ih ne vidim nužno gde ih ti vidiš. ne znam čemu to pominjanje anahronih ideoloških konstrukata, levica, desnica, centralno, mada naslućujem da je "levica" neka dobrodošla legitimacija u ova vremena lešinarskog kapitalizma, a "desnica" najjeftinije sredstvo blaćenja. kad smo već kod toga, mis i žspb su par ekselans kripto-desničarski filmovi sa kulturološke tačke gledišta jer se u oba polazi od elitizma i urođene nejednakosti ljudi (na potezu selo-grad)izvedene iz "kulturne superiornosti". dakle, galaksijama daleko od globalno gledano izvornog humanizma i levičarskog egalitarizma viđenog u "marble ass", čiji je žspb bleda kopija. u konkurenciji tri prvopomenuta filma, meni samo nejaki branković kao film diše. za razliku od druga dva pomenuta: ovde imamo film sa svojim vrlinama i manama, ali film u pravom smislu te reči, dok se u potonjim slučajevima susrećemo samozadovoljne šablonske kvazi-kritićke eseje u obliku filma, koji iz sopstvene "pravovernosti", "radikalnosti" i "šokantnosti" iznuđuju saborsko obožavanje sopstvene jednodimenzionalnosti. svako kritićko koje oduzima drugačije usmereno pravo na kritiku je dogmatsko, dakle nije kritički intonirano. što reče sinoć n. pajkić u "utisku": "državne pare koje idu filmovima koji se hvataju u koštac sa društvenim problemima, bi bilo bolje uložiti u rešavanje tema koje obrađuju." šta misliš, na koji sam film prvo pomislio? ova zemlja nikada nije manjkala u količini "omiljenih opozicionara". vrlo je simpatično i simptomatično zamerati milošu brankoviću manjak uobličenosti glavnog junaka, a slaviti bandu, film u kome se apsolutno nijedan junak ne pamti duže od trajanja filma. marko je pet puta veći papirni origami od miloša (nažalost, i jedini junak mis izvan dokumentarnog tkiva, bekvalac, se pamti uglavnom u negativnom smislu te reči). pri tome su apsolutno nejasni njihovi motivi za misiju koju im btw niko nije tražio, misiji kojoj se ne vidi ni smisao ni svrha, osim koketiranja sa besmislom, a besmisao koji opisuje besmisleno je suvišna tautologija. ukratko, tim filmovima fali lična nota dovoljno snažna da se vine do nivoa bilo kakve socijalne relevantnosti. zbog toga su, između ostalog, ti filmovi u mojim očima kvalitativno gori od mb. poz m
• 

  nebojša pajkić (gost) | 06.04.2010. 01.16.10

  maare je u pravu. MB je zreliji film jer nikome ne podilazi. Njegova desna agenda je jako daleko od zvanične linije bilo koje desnice, naročito u Srbiji. U tom smislu ovaj film ima svoj dosta autonoman stav koliko god mu se spočitavalo da je deesesovski. Zanimljivo je da je na Popboksu o tom filmu povoljno pisao Marko Kostić čija politička opcija deluje dosta drugačije od one koju ima MB.
• 

  Mokrogorac (gost) | 06.04.2010. 01.18.24

  Pajkic se nije baš proslavio sinoc.
• 

  Milosh (gost) | 06.04.2010. 20.25.50

  Evo jedne zanimljive kritike Srpskog filma: http://www.hitfix.com/blogs/2008-12-6-motion-captured/posts/sxsw-a-serbian-film-represents-the-absolute-darkest-heart-of-cinema
• 

  Dosada Bozija (gost) | 08.04.2010. 19.39.32

  Iako je Maare na briljantan način izrazio sve što bih ja rekao, želim da g. Ristiću pridodam još I ovo, u nadi da će pročitati: Jesam, gledao sam MADE IN SERBIA i takođe mislim da se radi o hrabrom i kvalitetnom dokumantarcu, ali porno glumci su društveni eksces, a ne slučajan uzorak naroda, kao većina žrtvovanih likova u PORNO BANDI. U tekstu, Đorđe Bajić, ono što (opravdano) spočitava Điđi Karanoviću, (nepravdeno) previđa kad je u pitanju Đorđević. No, dok se Karanovićevo izdizanje nad skrajnutim slojevima društva svodi na gordi podsmeh nadobudnog socijalstičkog estete, dotle Đorđević pred sebe postavlja mnogo veće umetničke izazove, pa samim tim i rizikuje mnogo veći promašaj. Đorđevićev odnos prema likovima je pošteniji, umetnički relevantniji, ali time je i opasnost u koju on dolazi kao autor mnogo vrednija naše pažnje. Zapravo, svi problemi PORNO BANDE svode se na jednu spornu tačku, a to je IDENTIFIKACIJA. Tek do prvog ubistva, pažljivi gledalac bi mogao da poveruje da se Đorđević identifikuje sa glavnim likom (rediteljem Markom) , dok je već posle prvog ubistva za neke od nas mnogo očiglednija (nesvesna ) identifikacija sa snaf-finansijerom. Baš zato što logiku svog prvog filma, mnogo užeg tematskog okvira, transponuje na svoj drugi film, kojim zahvata mnogo širi opseg društvenih (pa i ontoloških tema) , Đorđević naročito zakazuje u trenucima kada treba da sučeli filmadzije sa filmovanim okruzenjem. Naprosto , tretirati porno-glumce kao „redi mejd“ produkte je potpuno opravdano, jer oni (po svom slobodnom izboru) pripadaju filmskom univerzumu, ali problem nastaje kada filmadzije (Marko i ekipa) treba da izađu iz tog univerzuma i kada tog univerzuma treba da se dotaknu oni koji mu uopšte ne pripadaju (žrtve snafa) . Tada se i jedni i drugi razotkrivaju kao bezdušne lutke, bez ikakvog stvarnog psihološkog pokrića, svedene na bedne filmofilske stereotipe. A, to potiče odatle što Đorđević uopšte ne poznaje niti razume opštenje likova van svog filmofilskog mentalnog sklopa. Iako je reč o, po sebi, najubedljivijim momentima filma, brutalne egzekucije zapravo samo razobličavaju sveukupnu manjkavost likova, koji su ostatkom filma toliko mrtvi i mehanizovani da nijedna njihova pojedinačna smrt ne deluje kao neka prevelika šteta (Bože me oprosti) . Ovo proizilazi iz činjenice da oni i ne postoje ni zbog čega drugog do da budu žrtvovani džejdžejabramsovskom konceptu svevidećeg reditelja. U tom smislu, prisustvo snaf-pornografa Đorđevića, nad svojim likovima je više nego „vršteće“. Zato je Dejan Ognjanović potpuno u pravu, kada kaže da ubistva ne utiču dovoljno ili nimalo na glavnog, niti i jednog drugog lika (iako je i takva PB potpuno na liniji Ognjanovićevog svetonazora: Boga nema, svi smo prokleti, jedini životni porivi čoveka vode ili u besvesno razmnožavanje ili u ubijanje itd.) . Likovi i ne postoje, osim kao objekti tarantinovske želje Mladena Đorđevića da budu pobijeni pred kamerama. I u onako nevešto sprovedenom aristotelovskom konceptu progresije ka katarzi, sasvim je logično da se jedina stvarna progresija likova desi, ne horizontalno (od početka ka kraju filma) , već vertikalno (od mrtvila jednog od likova ka DEUS EX MACHINA mističkog iskustva u snu; premda, bez ikakvog prethodnog njegovog ličnog podviga i uopšte nije bitno što je to baš taj lik, kao što nije bitno koji je koj lik u pseudo-pravoslavnom gardu LJ. Habjanović-Đurović, tj. Mnogo manje nego u „vrištećem“ milijusovskom desničarstvu Čupka Radosavljevića...) . Samo u slučaju, suprotnom od svega navedenog, provincijski luzer koji voli sebe da kasapi žiletima ne bi svoju majku mogao da nazove “droljom”, baš kao što ni seoski deda sa šajkačom, ne bi mogao da upotrebi izraz “šatro“, što se desi u ROĐAKU SA SELA. Kao što ROĐAK SA SELA nije ni u kakvom srodstvu sa srpskim selom, tako i ŽIVOT, a samim tim i SMRT u PORNO BANDI postoje samo na nivou zamisli. Gde nema životnosti, nema ni života likova, gde nema života likova, nema ni saosećanja sa njihovom smrću, već samo bioskopske naslade mesom ovaca sa ekrana, koje jedva čekaju da odu na zaklanje i žrtvuju sebe „molohu filma“. Ovo, naravno, nije kritika lično Đorđevića. On je žrtva svog obrazovanja, koje se i zasniva na postepenom izdvajanju umetnika iz delatnih slojeva naroda. Preveliki je jaz između diplomca FDUa i traktoriste koji loče pivo ispred seoske prodavnice, da bi mogli da se razumeju. Đorđević je napravio najbolji mogući film u datom trenutku, ali daleko od toga da je u većini stvari pokazao put kojim dalje treba ići, kao što vole da tvrde samozvani proroci NSFa. Štaviše, PB bi najpre mogla da se gleda kao velika paradigma stanja u srpskom društvu, gde je jedina prava podela na one sa jedne i one sa druge strane kamere; a, obe strane tvrdoglavo se drže svojih zatvorenih svetova. Pravi napredak će se desiti onda, kada luzer koji sebe kasapi žiletima, umesto da se ubije, otme kameru Đorđeviću i snimi (tehnički inferiorniji, ali ontološki superiorniji) film o PINKu, agenciji KLIK, i UMSu, stvarnim izvorima razvrata, nemorala i „estetizovane smrti“. Tek tada će naša kinematografija zaličiti na onu Joce Jovanovića, Žilnika i Žike Pavlovića.
• 

  Komina (gost) | 09.04.2010. 20.00.13

  Dosada je u pravu.Mladenu je lako da kritikuje seljake,ali nikog pravog on sme da pipne.Zudi on previse za priznanjem establismenta da bi iskoracio iz salonske pobune.Tu je Milos Brankovic mnogo jaci i provokativniji.
• 

  кикирез (gost) | 09.04.2010. 20.04.21

  порно банда је бре изашла из моде чекамо српски филм
• 

  Jovan Ristić (gost) | 10.04.2010. 18.26.07

  O Dosado jedna, pročitao sam. I oglasiću se, čim se oslobodim nekih drugih dosada, koje nemaju veze sa Internetom. :-)
• 

  Dosada Bozija (gost) | 11.04.2010. 10.00.11

  Vazi. Necu ti dosadjivati do tada.