Ovih dana privodi se kraju snimanje Srpskog filma, erotskog-horor-trilera sa Žikom Todorovićem u glavnoj ulozi. Uz Katarinu Žutić, Sergeja Trifunovića, Lenu Bogdanović, Jelenu Gavrilović…, on igra bivšeg porno glumca koji prihvata ponudu da se, kroz učešće u neobičnom porniću, doživotno finansijski obezbedi. Ispostavlja se, međutim, da je u pitanju snuff film čije snimanje podrazumeva – ubijanje. Jedne noći ekipa filma je u Zemunu ugostila i našeg reportera
Set Srpskog filma je drugi koji posećujem: prvi se nalazio u lagumima turskog kupatila na Kalemegdanu, gde se početkom 2000. snimao T. T. sindrom. Ovog puta ambijent je manje slikovit – običan dragstorčić negde u Zemunu i uličica odmah kraj njega – ali povod je podjednako istorijski, ako ne i više: prvi moderni srpski horor koji sadrži autentično srpske šokove.
Za razliku od T. T. sindroma i nekih drugih poluhorora nastalih od tada (Šejtanov ratnik, Krojačeva tajna), Srpski film nije samo pelcer preuzet sa strane i prvi put zasađen u Srbiji; ovo je film kakvom nema pandana ni u svetskoj kinematografiji. Pre svega po vrsti i količini šokantnih prizora. Potonje nimalo ne čudi ako znamo da je scenarista Aleksandar Radivojević (koscenarista Čarlstona za Ognjenku), čiji bad-boy imidž ne treba predstavljati: dovoljno je reći Hronike Festa 2004 i Šok koridor.
Zatičem ga u prepoznatljivom kožnom mantilu, sa cigaretom u jednoj i flašicom rakije u drugoj ruci, kako nagnut nad monitor ispred dragstora posmatra scenu koja se upravo snima unutra. Kikoće se: "Gledaj ŠTA taj čovek radi!"
Čovek koga mi pokazuje je, naravno, Žika Todorović, koji igra Miloša (ali ne Brankovića!). On je glavni junak ove brutalno mračne priče – bivši porno-glumac angažovan za posao koji je kvintesencija srpskog filma: jeftin, ružan, prljav i zao.
Scena koja se noćas snima dešava se pred kraj, kada je Žikin lik već dobrano odlepio od izvesnih droga. On uleće u dragstor gde pred zabezeknutim (i nerealno seksi!) prodavačicama krade kartice za mobilni. Sad se i ja (prigušeno) kikoćem: Žika je potpuno u liku i njegova unezverena faca, uz blagu pomoć šminke, kao da pripada džankiju iz pakla, košmaru svake nesrećnice koja noću radi u dragstoru.
Naravno, kliberimo se od veselja koliko je to dobro odigrano, a ne zbog "komedije" scene, budući da se film snima strejt, bez persiflaže. Ovo je, pre svega, drama, pa tek onda horor, triler, erotika, pornografija i crna komedija (što su, ujedno, i nimalo slučajno, dominantni žanrovi koji definišu život u Srbiji).
Reditelj Srđan Spasojević ne deluje kao debitant: zna šta hoće, i nekoliko puta vraća scenu dok steady-cam ne uhvati sve baš onako kako je zamislio. Žika dolazi za monitor, gleda se u prethodnom kadru i s dirljivom posvećenošću, bez imalo ega, pita da li je ovo bilo OK ili treba još pojačati brzinu ulaska i unezverenost pogleda. Ova uloga za njega nije tezga: ne ponaša se kao zvezda, već kao neko ko je srećan što je deo baš ove i ovakve priče.
Nakon jednog od dublova dešava se neprocenjivi momenat koji nije u scenariju, iako je savršeno u skladu s Radivojevićevim smislom za humor: glumica koja igra prsatu mesarku, misleći da kamere ne snimaju, nakon svoje scene okreće okrvavljenu sataru prema sebi, ogleda se u njenoj metalnoj površini kao u ogledalu, i namešta frizuru.
Noć je hladna, i postaje jasno zašto su filmski radnici toliki ljubitelji kapljice. Donose mi crno vino. U jednoj od pauza, dok se namešta sledeća scena, za zagrevanje mi puštaju kadrove iz „filma u filmu“, pornića koji će prikazivati Milošev minuli rad. Scene zaista deluju kao iz neke belosvetske pornjave (prema scenariju, Miloš je radio i preko grane).
S posvećenošću s kojom je maločas cepao kesice mobi-kartica, Žika se na snimku unosi u dve plavuše u bazenu neke raskošne kuće (snimano na Dedinju). Pokazuju mi i kadrove u kojima mu je partnerka Katarina Žutić, za čiju profesionalnost (i druge kvalitete) svi iz ekipe imaju puna usta hvale. Žika i Kaja: seks na motoru! Ovo zaista neće ličiti ni na šta viđeno u srpskom filmu. Do Srpskog filma.
Ketering je u rangu onog na setu T. T. sindroma i postaje jasnije zašto naši filmski radnici uglavnom kratko žive. Kako se bliži zora, pomišljam koliki fanatik (blago rečeno) treba neko da bude da bi se u Srbiji bavio snimanjem filma. A onda me u bedak baci pomisao: zar se ovako mučnom životu ljudi podvrgavaju da bi pravili ono što danas čini srpski film? Ipak, javlja mi se da će se bar u ovom slučaju uložena muka isplatiti.
U tom smislu razvedrava sledeći kadar: na monitoru je nešto što kompozicijom i koloritom deluje kao da je iz nekog filma Petera Greenawaya! Ustajem i nekoliko koraka dalje, iza ugla, proveravam da li je ovo zaista onaj bedni sokak koji sam ranije jedva primetio. Jeste! Običan do bola, ali s tako postavljenim osvetljenjem da čak i kontejneri u pozadini izgledaju kao umetnička dela, naročito kad ih snima mnogo hvaljena Red kamera.
Slede komplimenti direktoru fotografije Nemanji Jovanovu (s kožnim kaubojskim šeširom). "Šta kažeš, a? Kao Sacha Vierny?", smeška se on, aludirajući na Greenawayevog stalnog DP-a. Nemanja je snimao i Život i smrt porno bande, još jedan domaći film koji se dotiče teme snuffa (trenutno zaglavljen u limbu postprodukcije), ali uveren je da će Srpski film izgledati sasvim drugačije.
Nažalost, ne smem da spojlujem šta se tačno dešava u sceni snimanoj na tom setu, ali reći ću samo da zadivljuje požrtvovanje koje Žika unosi da bi pružio 110% onoga što se od njega traži. Iako dosta škakljiv, biće to jedan od nevinijih kadrova Srpskog filma. Bilo kako bilo, ono što razvejava dosadašnje sumnje je shvatanje da se ovde obraća pažnja i na detalje koje većina srpskih reditelja i njihovih ekipa i ne zapažaju, te da se ne igra samo na kartu šoka.
Sudeći prema viđenom, Srpski film se glumi, snima i režira kao da će ići u konkurenciju za Zlatnu palmu, iako je sudbina ovoliko netipičnog i eksplicitno stravičnog projekta, što bi reko naš narod, anybody's guess.
Reditelj kaže da sutra ide u studio Mikija Lakobrije da pogleda protetiku i maske koje je ovaj sa svojim timom napravio. Scenario od njih zahteva (opet!) neke stvari kod nas još neviđene. Vala, neke od njih nisu viđene ni u svetu.
Posle ove posete snimljene su neke od scena s obilatim mučenjem, krvopljuštanjem i drugim efektima: fotografije koje sam video ukazuju da su ovde postignuti standardi posle kojih će Hostel i Slagalica strave (Saw) morati stidljivo da se povuku u ćošak! Pročulo se da je i nekim okorelim hororistima na snimanju bilo malkice muka. Ali to je znak da su na pravom putu: najzad jedan Srpski film od koga će vam biti muka zato što autori tako hteli!
Snimanje bi trebalo da bude završeno pre kraja oktobra, a premijeru valja očekivati u prvom kvartalu 2009.
|
Aleksandar Radivojević, scenarista Postoje indicije da će Srpski film biti veoma šokantan. Reci nam nešto o tvom pristupu ovom scenariju i namerama koje stoje iza njega. Da bismo uspeli da napravimo svetski konkurentan film, moramo da im pokažemo nešto što nikada nisu videli. Ipak, ideja je bila da se ne ide u "šok radi šoka", jer cela stvar je utemeljena u jednoj vrsti melodrame, ali se tu ipak ide do nekih krajnjih granica, tako da mislim da ljudi u svetu nisu imali prilike da tako nešto vide na filmu. Da se ne hvalim previše, ali mislim da imamo bar jednu scenu koja će biti jedna od najšokantnijih ikada snimljenih.
Zašto šok? Možda šok nije prava reč. Srpski film želi da uznemiri. Da vas zgrabi za podsvest i povadi sve što ste tamo sakrili jer se plašite istine. Da učini vaše košmare daleko zanimljivijim i težim. Da ostane s vama zauvek. Da hoću da šokiram, zavrnuo bih živoj mački šiju pred kamerama. Šok je trenutna stvar. Uznemirenost je večna. Da li je oguglalog srpskog gledaoca uopšte moguće protresti i uznemiriti igranim filmom? Mislim da je moguće prodrmati srpsku publiku, naročito zato što nije navikla da vidi takve glumce, sa srpske A-liste, u prizorima kakvi će se u ovom filmu naći. Takođe, šokiraće ih to što film nije napravljen u YouTube fazonu, s nekom krš-kamerom, već snimljen najprofesionalnije, kao sasvim legitiman, solidno budžetiran film koji ima neku vrstu udarca i u samom tekstu, odnosno u zapletu i likovima, a ne samo u specijalnim efektima. Mislim da imamo potencijala da tako nešto napravimo jer živimo u najbizarnijoj i najmorbidnijoj sredini na svetu. Ovo je mesto na kome se susreću paganizam, socijalizam i „pretposttranziciona“ šizofrenija; tako nešto nigde ne postoji. Zbog toga se naš horor zove Srpski film. |
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
dokle više s tim kompleksima? (gost)
| 19.10.2008. 20.36.07
"Da se ne hvalim previše, ali mislim da imamo bar jednu scenu koja će biti jedna od najšokantnijih ikada snimljenih."
-
Shone (gost)
| 20.10.2008. 02.05.00
Obećava.
-
3OPAH (gost)
| 20.10.2008. 08.41.19
Koješta;misliti da smo posebno bolji ili ,naročito,gori od drugih može samo neko ko nikad nije proveo imalo duže vreme negde drugde.Ili je ,da budem blag, jako naivan.
Mlad i neukusan
-
Срби су већ на лошем гласу... (gost)
| 20.10.2008. 12.11.50
...само још недостаје нешто овако.
-
nezni james (gost)
| 20.10.2008. 21.47.14
ja vec bacio peglu
-
Ja (gost)
| 29.10.2008. 14.55.32
Žika je car :P
-
ljubav... (gost)
| 29.10.2008. 20.41.21
...nam treba, a ne mrznja. Eh.....
(posveceno predjasnjim komentarima)
-
Ana (gost)
| 16.01.2009. 20.19.49
Ako bih pozelela da nechija deca gledaju ovaj film, to bi bila deca svih onih koji su uchestvovali u ovom umetnichkom delu, a majke nadam se da su vam ponosne shto su vam ikada podarile ruke da drzite kamere.
-
gaga (gost)
| 30.01.2009. 19.24.39
Zvuci zanimljivo.Film nije za djecu, pa nema potrebe ni da ga gledaju.
-
Jovan Ristić (gost)
| 17.03.2010. 16.26.13
Da li iz ovih komentara treba zaključiti da bi svaki film trebalo svakom da se dopadne, i da bi svaki film trebalo da bude za decu?
-
valentino (gost)
| 02.06.2010. 12.32.57
ha ha ha ha al ste ludiiii
-
anna (gost)
| 14.06.2010. 22.59.04
Film mi se jaaaako svidja. Najbolesnije scene sam dozivela kad je publika u bioskopu pocela da aplaudira u odredjenim momentima,ne shvatajuci da Srpski film nije zabava za sadiste (ili mazohiste) vec prica o nama.
-
fantom 127 (gost)
| 25.08.2010. 21.58.26
ludilo, moramo da ga gledamo obavezno
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.