Tamo i ovde je rastrzan između ljubavne i emigrantske drame, ne ostvarujući uspešno ni jedan od svojih potencijala
Scenario: Darko Lungulov
Uloge: David Thornton, Mirjana Karanović, Branislav Trifunović, Jelena Mrđa, Feđa Stojanović, Cyndi Lauper
Žanr: drama
Trajanje: 85 min
Proizvodnja: Srbija, SAD, Nemačka, 2009.
Medijske najave i sam naslov filma od samog starta sugerisali su da će se Tamo i ovde Darka Lungulova, kao emigrantska drama, baviti temama koje su još od početka devedesetih neprestano aktuelne koliko za srpsku mladež toliko i za one malo starije: odlazak iz zemlje, preživljavanje u inostranstvu, život koji se ostavlja iza, i večito poređenje dva konteksta.
Ovde, međutim, ključnu igru igra suprotna perspektiva: pogled stranca koji dolazi u Beograd. Robert (David Thornton) je, dakle, propali i depresivni muzičar koji prilikom selidbe upoznaje Branka (Branislav Trifunović), srpskog emigranta koji mu predlaže da oženi njegovu devojku za novac, ne bi li ona dobila vereničku vizu i doselila se u Njujork, te se Robert tako zbunjen i večito mamuran nađe u Beogradu.
Od tada se glavni fokus filma prebacuje isključivo na pridošlicu: u nastavku pratimo promene na Robertu, od stanja pred delirium tremens do zaljubljenosti usled koje se odriče materijalnih vrednosti tj. pozamašne novčane nadoknade za venčanje.
Ovakav skoro pa naivni romantični zaplet poduprt je živopisnim i dirljivim scenama, poput Olginog (Mirjana Karanović) pevanja cveću na terasi, ili plesa u nekada popularnoj a sada praznoj zadimljenoj kafani. Tu su i nosevi zamrljani jogurtom, ruže i sviranje saksofona – sve situacije koje se ozbiljno približavaju patetičnom ali ipak ne prelaze tu granicu.
Problem leži u tome što te simpatične scene, kao skele za radove u toku, odskaču od ostatka filma koji se gubi u praznom hodu, najprimetnijem u scenama Brankovih nedaća u Njujorku. Beogradska priča tako je u potpunosti poklopila njujoršku, i čini se da su njujorške scene bez problema većinski mogle biti izostavljene.
Da se priča više bazirala na trouglu usamljenika Olga-Robert-Toša (Feđa Stojanović) – marginalcima sa obe strane okeana – ovo bi bio verovatno sasvim pristojan film. Ovako, kada na sve pridodamo da reprezentacija Beograda u najmanju ruku priziva asocijaciju na Bukurešt u doba Ceausescua, i kada razlog odlaska mladih iz Beograda na prvom mestu uopšte nije tematizovan, dobijamo da je najveći problem filma to što on nije „ni tamo ni ovde“ – niti je ljubavna priča do kraja izbačena u prvi plan, a ponajmanje je emigrantska drama.
Na kraju nam tako, uprkos neosporno fino zamišljenim scenama i potencijalno dirljivoj ljubavnoj priči, ostaje neumitan utisak razvodnjenosti, i pre svega scenarističkog nemara.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari