U Srbiji se godišnje snimi jedva 10 manje-više podnošljivih filmova, a knjige o njima su još veća retkost. Crni talas pleni kompetentnošću da precizno i bez naknadne pameti progovori o skrajnutim fragmentima naše prošlosti. Tirnanićeve priče o filmovima-slučajevima često uspevaju da budu uzbudljivije i od samih filmova
Kako u uvodu sâm Bogdan Tirnanić priznaje, Crni talas je zbornik nastao na temeljima naručenog feljtona za NIN, feljtona koji je potrajao mesec-dva i završio se jer je “dobro obavešteno rukovodstvo, s vezama u političkim krugovima, vršilo tihi pritisak da se stvar smandrlja pre nego što iritantnost njegovih epizoda ne pređe (sic!) granicu tolerancije“.
Autor, dakle, u Crnom talasu dovršava posao započet pre četvrt veka. Uz obilje dokumentacije i pronicljivih interpretacija, te pojašnjenja neophodnih današnjim čitaocima, on iznosi jednu od mogućih istorija srpskog/jugoslovenskog filma, u fokus stavljajući poglavlja koja nedostaju.
Stradanja autora i filmova kreću se u širokom luku od intervencija političke vrhuške tokom snimanja (Jezero Radivoja – Lole Đukića), zvanične sudske zabrane (Sweet Movie Dušana Makavejeva i Rani radovi Želimira Žilnika), komitetskih preganjanja (Crveni udar Predraga Golubovića), izgona u opšti zaborav radi stvaranja istorije po meri novog poretka (S verom u Boga Mihajla Al-Popovića), inkvizicijskog maltretmana zvanične kritike (Okupacija u 26 slika Lordana Zafranovića), čerečenja po čuvenim rubrikama tipa Pisma čitalaca (Kvar Miloša Radivojevića), sve do zatvorskih kazni za autore (Plastični Isus zlosrećnog Lazara Stojanovića). Tirnanić direktno, imenima i prezimenima, upire prst na inspiratore napada i pritisaka, a iz njegovog pregleda se vidi da su agitpropovske vedete i čuvari javnog morala u maloj zemlji koja je težila socijalizmu s ljudskim likom i te kako bili kreativni u smišljanju sredstava za mučenje.
Ipak, i takvo okruženje je uspelo da izrodi dela koja su (barem u trenutku nastajanja) bila relevantna i u širim okvirima. I pored toga što srpski/jugoslovenski film često ostavlja utisak neozbiljnosti, Tirnanić je u pravu kad zaključuje da je (pokojna) Jugoslavija imala mnogo bolju kinematografiju nego što ju je zasluživala.
On se takođe ne libi da ukaže da tzv. crni talas nije bio sinhronizovana pojava autora srodnih pogleda na svet i filmsku poetiku, već zgodna poštapalica da se označi širok krug potencijalnih filmskih subverzivaca i rušitelja poretka tek u nastajanju, a nalazi daha i prostora i da progovori o neprincipijelnosti, nekolegijalnosti, povremenom beskičmenjaštvu, surevnjivosti i sklonosti ka autodramatizaciji „žrtava“.
Ovaj zbornik, dakle, predstavlja bitan prikaz ovdašnjih prilika i naravi, ali nosi još jednu dragocenu dimenziju: navodi čitaoca da se suoči sa (filmskim) stanjem stvari u ovom trenutku. Tako se dolazi do zaključka da je film nekada imao daleko veći značaj, kao i da su postignuti klimavi i sitni ali vidljivi pomaci u demokratizaciji društva.
Komitetsko-sudskih nasrtaja na politički nepodobne više nema; oni su ustupili mesto možda naručenim hvalospevima u medijima, budžetskim zamešateljstvima, ortačkom umrežavanju i srodnim, teško dokazivim a očitim konkursnim mahinacijama, te producentskim potezima gotovo s one strane zakona. Jednako pogubnim pojavama, ako ne i pogubnijim.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
krcun (gost)
| 19.07.2008. 16.05.27
Ovo je vrhunska kritika vrhunske knjige. CRNI TALAS zaslužuje svaku preoruku pošto je uspeo da uhvati duh ne samo jedne jake kinematografije već i jedne jake kritičarske scene. I to ne samo sa one strane koja je podržacvala Crni talas već paradoksalno i među onima koji su ga osporavali.
Bilo bi zanimljivo kako bi današnji kritičari reagovali na crnotalasovske filmove,
-
Ghoul (gost)
| 19.07.2008. 16.33.02
zaista se radi o kapitalnoj knjizi koja zaslužuje svaku preporuku. njen poseban kvalitet je gotovo neoboriva argumentovanost: ovo nije (za ove prostore tipičan) privatni obračun zamaskiran iza kvazi-objektivne priče, već autentična knjiga koja je, kako sam tirke kaže, pisana makazama a ne olovkom. citati iz raznih dokumenata, kritika, knjiga i dr. napisa neoborivi su, i u sasvim novo svetlo stavljaju brojne znane i zaboravljene 'male bogove'.
knjiga je potpuno neprocenjiv dokument o jednom vremenu i njegovoj kinematografiji, i -meni barem- ostavlja veoma gorak ukus i mučninu...
što se tiče današnjeg iščitavanja crnog talasa i drugih neprepoznatih, nedovoljno hvaljenih i na ovaj ili onaj način subverzivnih domaćih filmova, i to od strane mladih kritičara, to će uskoro moći da se vidi u zborniku NOVI KADROVI (vidi: http://www.novikadrovi.net )
-
Kunac (gost)
| 19.07.2008. 20.47.58
Top-notch, baš kako treba. Tirketova knjiga još kako zavređuje pažnju, pročitao sam je u jednom dahu, a tekst na Popboksu je odličan, baš po mom ukusu.
-
makavejev (gost)
| 20.07.2008. 13.13.35
ako treba kupiti jednu knjigu o filmu ove godine, to je onda ova tirketova knjiga.
-
mary (gost)
| 16.08.2008. 17.03.02
trazih po knjizarama knjigu i jos uvek je nema,da li neko zna gde je mogu naci?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.