Kratki naslovi, isti srpski izdavač, ista zemlja porekla, drastično različit ton i donekle sličan motiv odbijanja mirenja sa onim što sudbina po svom nahođenju servira.
Pre nekog vremena u pesmi Luckycharm/Intuition Erlend Oye izrekao je dijagnozu ’you choose you chose poetry over prose’, a čini se da je upravo ta odluka jedan od mogućih izvora nevolja pesnikanje Nine Farber, glavne junakinje najnovijeg romana Oyeovog zemljaka i imenjaka Erlenda Loea. već desetak godina Loe je voljeno pero u Srbiji i naš satari znanac, a stare se i muke koje more njegovu najnoviju junakinju. Život kao takav, moglo bi se reći.
Popis (objavila Geopoetika, preveo Radoš Kosović) bavi se događanjima u samo nekoliko dana u životu nikada dovoljno priznate (a ni čitane), vremešne pesnikinje na rubu egzistenciju. U trenutku kada dozna da je književno veče u njenu čast u knjižari pri univerzitetu otkazano bez ijednog valjanog razloga i da je nekoliko dnevnih novina i časopisa donelo negativne prikaze njene povratničke zbirke poetskih varijacija, Nina Faber kreće u neplanirani i isprva nenamerni osvetnički pir nad kritičarima. Da ne bude zabune, Loe nije promenio žanr, Popis nije triler, nego i dalje gorkoslatko intonirana proza o životu koji se gotovo svima odvija kako mu volja.
Očito je da se radi o manje ambicioznom, a, budućnost će već pokazati, verovatno i efemernom naslovu iz opusa rado čitanog Loea, te o njegovim dometima treba i suditi u svetlu te teško osporive spoznaje. Loe ovde u nonšalantnom maniru problematizuje možda u širem društvenom smislu ne krucijalno, ali svakako intrigantno pitanje svrhe i dometa kritike u današnjem svetu. Pohvale Loe zavređuje na račun konzistentnog tona i dinamičnosti u pripovedanju, kao i stvaranja upečatljivog lika gubitnice po svakoj osnovi, junakinje čije poteze je teško opravdati, ali koju je istovremeno tako lako razumeti. Sa druge strane, nemoguće je ne primetiti da Loe, premda bez upadljivog kalkulanstva, temi pristupa sa pola snage, kanda i sam izazivajući potencijalne recenzente da pokažu oštrinu svog pera na primeru ove šarmantne, prijatne i lako čitljive, ali ipak proze kojoj se ima što-šta zameriti, ali koja i dalje ukazuje na veće potencijale ovog autora.
***
I Per Pettersen u slučaju ove proze, romana Odbijam, u potpunosti ostaje veran sebi. Odbijam je melaholično obojena ispovest troje prijatelja iz detinjstva (brata i sestre i njihovog suseda-vršnjaka) o svemu što ih je onomad spajalo, a potom i prouzrokovalo da prekinu kontakt na bezmalo četiri decenije. Pettersenova proza je i ovaj put ciljano introspektivno usmerena, a sam autor ostaje odan detaljističkom prikazu svakodnevice tihih civila koji će (u različitim trenucima) poželeti da, mada duboko svesni stvarne nemogućnosti korenitije promene, barem pokušaju da izreknu pomenuto „Odbijam!“ pred naletima života i događaja koje nisu birali i sa kojima ne bi tek tako da se mire.
U tom smislu, Odbijam (objavila Geopoetika, prevela Jelena Loma) može biti doveden u vezu sa idejno sličnim romanom Noćni voz za Lisabon Pascala Merciera (AED Studio, 2009). Pettersenu manjka Mercierovog zamaha i zanosa, ali se u isti mah bez preterivanja može ustvrditi da i Odbijam na emotivnoj ravni pruža sasvim dovoljno. Pettersen je i u ovoj stvaralačkoj epizodi fokusiran i staložen pripovedač, i, premda ovde nema ideološkog idelazma znanog iz Kleta reko vremena, a znatno je manje prisutna pastoralnost koju pamtimo kao važnu odrednicu u Idemo da krademo konje, Odbijam ostvalja prilično pozitivan krajnji utisak prevashodno zato jer Pettersen i ovde uspeva da iz osnovne, krajnje jednostavne/pojednostavljene postavke izatka emotivno upečatljivu priču o značaju barem pokušaja borbe i vitalnosti poriva za promenom sve i na samom pragu trećeg doba.
Stoga, Odbijam, možda najsvedenija od svih Pettersenovih proza prevedenih na srpski jezik do ovog trenutka, ipak predstvalja diskretan i svrsishodan dar svim onim melanholicima koji i dalje umeju da cene literaturu lišenu instant-dopadljivosti i samim tim i dosta ograničenog roka trajanja. Popis i Odbijam, posmatrani kao par, predstavljaju skladan spoj komunikativne a istovremeno i dovoljno kvalitetne proze sa skandinavskih adresa.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari