Nesanica za dvoje

(Booka)



Zašto priču o jednoj novoj ne započeti podsećanjem na jednu staru knjigu? Dve su stvari koje povezuju na prvi pogled dve ne toliko srodne  knjige – naime, Noć  - noćni život, noćni jezik, spavanje i snovi A. Alvareza (objavili novsadski Svetovi davne 1997. godine) i Nesanica za dvoje Mirjane Ognjanović & Slavko Krunić (u izdanju Booke) su na prvom mestu valjane knjige, koje dodatno spaja pojam noći i onoga što noć sa sobom nosi. I dok se Noć... Alfreda Alvareza, kao zgodna popularnonaučna studija, bavi pojmom noći, spavanja i sna, odnosno dramaturgijama i varijetetima tri pomenuta pojma, Nesanica za dvoje, ilustrovana zbirka priča, kao krunski motiv ima prevashodno nesanicu u raznim pojavnim oblicima.

Nesanica za dvoje, združeni rad Mirjane Ognjanović, vrlog i voljenog pera Politikinog zabavnika, i Slavka Krunića, slikara i ilustratora u istom, u fokus dovodi prvenstveno narečeni pojam nesanice, najčešće grdne muke i ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, a katkad, kao što je slučaj u ovde predstavljenim pričama, i delotvornog izvora kreativnosti i (samo)spoznaje.  Osam odabranih priča Mirjane Ognjanović propraćeno je sa osam ilustracija Slavka Krunića kao svojevrsnim idejnim parnjacima iliti odrazima reči na planu vizuelnog. Ideja osmice kao simbola beskraja ovde je pride naglašena dodatnim motivom lutanja kroz prostorne i vremenske ravni. Tako će kroz priče u kojima je mahom glavni junak i/ili generator radnje/ideje upravo ilustrator Slavko Krunić prodefilivati podosta prestoničkih nam toponima, ali i vazda zavodljivih belosvetskih adresa, a Kruniću i drugima pri lutanju kroz teško sagledljive, pa samim tim i magijski privlačne predele noćnih i oniričkih lutanja pridružiće se boginja Sarasvati, genijalni Stardivari, pa i lautista Edin Karamazov i novinar Velimir-Velja Pavlović.

Najupečatljiviji utisak Mirjana Ognjanović ostavlja u pričama u kojima u potpunosti ili u većem broju zaobilazi faktografiju (recimo, u izuzetnim, visoko isbrušenim komadima Nesanica za dvoje i Poslednji kompliment; uostalom i sama će autorka u pripovesti nazvanoj  Tajna slavujnog drveta primetiti da  bilo mudro da „zaboravimo tačnost istorijskih podataka, koji su, uostalom, često prekriveni velom sumnje.“ Ostale priče, pak, mogu da posluže kao odlični, melanholijom i snovolikošću potcrtani vodiči kroz svet skrajnutih ili manje prisutnih činjenica, koje ukazuju na svekoliku umreženost sveta i onih koji su u njemu obitavali i obitavaju i koji su u njemu borili za pravo za stvarni ili san koji se tiče ambicija. Ovde prisutna proza brzo i lako stupa u savršenu rimu sa Krunićevim ilustracijama, koje diskretnim, ali uočljivim otklonom u odnosu na klasičnu figuraciju, kao i suptilno poentiranim detaljima u drugom planu ili u dubini kadra  predstavljaju sugestivnu paralelu otklonu koji san neizostavno zasuzima u odnosu realno, odnosno, u odnosu na na ono sa čime smo prinuđeni da se nosimo na ne nužno prijatnoj javi.

Nevelika obimom, brojem ilustracija ili zapreminom teksta, Nesanica za dvoje je, pak,  sjajan izbor za svečarski poklon onima našim dragima koji za takve uznose dara i duha (još uvek) mare, a u isti mah može da posluži i kao dragoceni melem kojim se može izaći na kraj sa nesanicom barem tokom jedne noći. A povremeni i stalni nesančari ponajpre znaju koliko to može biti vredna pomoć u satima koji teku svojim ritmom i u pravcima protiv kojih slabo ko može nešto da preduzme.