Pred vama je izbor najboljih albuma 2007. godine napravljen na osnovu pojedinačnih glasanja devet kritičara Popboksa. Autor liste top debitanata je Aleksandar Pavlić, urednik naše rubrike “Scena”
Vojvodina već dugo daje najbolje pop autore u Srbiji. Nova energija sada dolazi iz Sombora, s neodoljivim mladalačkim šarmom koji s lakoćom emituje Pop-Ups. Kompletan autor u ovom bendu je najveći autorski potencijal teen-popa danas u Srbiji - pevačica Olivera Popović, koja ima samo 17 godina.
Džinovki talas nepatvorene energije prekriće vas dok slušate ovaj subotički HC-metal bend. Prava ulična drskost u modernom pakovanju.
Kao Panonski mornar sa one strane ogledala. Kantautor čije je iščašeno, crnohumormo i pronicljivo seciranje naše stvarnosti pravo osveženje u trenutku kad se nepretenciozna duhovitost gotovo izgubila iz domaće muzike.
Sofisticirana plesna muzika koja kvalitetom može parirati aktuelnim svetskim mainstream hitovima. One-man-band Milana Stankovića iz Beograda. Timbaland bi morao da sazna za ovog dečka.
Opaki bazični rock rifovi iz poznatog pravca - Naftu predvodi Bane, nekadašnji član subotičkih Džukela.
Projekat Novosađanina Miroslava Majkića, u ovom slučaju skrivenog iza pseudonima „gosn Bandar“. Bekompromisni trash ringišpil na njegovom prvencu Miš, puž i ker napravio je po jedan krug kroz sve žanrove, vrcavo se rugajući sivilu svakodnevice – na radost sve dece!
Polueksperimentalni fragilni lo-fi rock i napokon dobar pokušaj čitanja Velvet Undergrounda i The Godz nasleđa. Pod velikim uticajem Star Wars mita. Prva tri „prijatelja“ na njihovoj MySpace stranici su Jenna Jameson, Branko Kockica i George Lukas.
Trio koji svoju muziku opisuje kao porno-funk. Samoironični i šarmantni. Njihov hit Ja nisam lenj dugo je vremena bio u vrhu domaćih lista.
Iako postoji još od 2003, čini se Petrol je svoj izraz pronašao tek posle promene u postavi tri godine kasnije, koju sada čine samo gitara, analogni sintisajzer i bubanj. Ove godine su održali nekoliko impresivnih koncerata koji su se mesecima prepričavali. Već dugo nismo imali prilike da čujemo i vidimo ovako fokusiran i energičan bend.
Novo vruće mesto na muzičkoj mapi Srbije je Niš. Posle odličnog debi izdanja za kultnu zagrebačku etiketu Slušaj Najglasnije! i uspešnog koncerta na Alternativnom rock festivalu u beogradskom SKC-u, jasno je da je Plasma tek u zaletu. Uzbudljiva prog-rock vožnja na njihovom prvencu, kao i neočekivano zaokružen i artikulisan izraz, smeštaju ih direktno na treće mesto naše liste.
Njegov samizdat-debi Natio koji se pojavio krajem 2006. godine doveo je do preraspodele snaga na domaćoj hip hop sceni. Zoran Stefanov Iskaz dolazi iz industrijskog Pančeva i iza sebe ima desetočlani prateći bend Svedoci. Angažovani tekstovi, ubedljivi rock-rap crossover i atraktivni nastupi doneli su mu reputaciju najveće hip hop nade.
Bubanj, bas i sirova energija koja tera na pokret - u glavi i nogama. „Podmažite grlo – derite se jako“ – kažu oni dok pevaju o Srbiji danas u pesmama Kao Šarlo, Muzika je važna i Dan kad je ubijen Zoran Đinđić. Na tragu domaćih novotalasnih bendova iz 80-ih, Stuttgart Online je bunt koji 2007, ovde, prija više nego ikad.
Iako se Kiselina uklapa u najveći mit o rokenrolu kao buntovnoj, subverzivnoj umetničkoj formi, ono što je u narednim decenijama preko bezbrojnih kasetnih presnimaka ili vinilnih i CD pirata zaista moglo da promeni svest slušalaca bila je potpuna nepredvidivost razvoja kompozicija u kojima se u tren oka istripovana jazzy improvizacija stropoštavala u tešku grmljavinu.
Nakon pokrenute književne edicije, izdavačka kuća Kornet se otisnula na mrtvo more tržišta nosača zvuka. Hrabrost se uvek isplati (ko rizikuje, taj i dobija), i već prvim izdanjem ona je uspela da uhvati dobar pravac, preko potreban sceni u nastajanju.
Neupitno je da je Wikluh Sky svojim drugim albumom dokazao da mu nema premca u njegovoj ligi na našem govornom području.
Dijagnoza s razlogom kult o kome se raspredaju legende. Sve audio tragače obradovalo je Spirino kratko vraćanje u centar zbivanja i objavljivanje prigodnog duplog diska na kome je Dijagnoza uparena s Dizajnom za stvarni svet, kolekcijom snimaka nastalih u saradnji s brojnim muzičarima neposredno pred Spirin odlazak u pečalbu krajem 1988. godine.
Reč je o najprijemčivijem izdanju domaće instrumentalne scene, s potencijalom da pomiri artističke pretenzije s rok energijom u najboljoj tradiciji kraut roka i nezavisne gitarske muzike
Terajući šegu s malograđanštinom čiji zapah smrtonosno kuži vazduh koji udišemo, Piknik je ovim albumom nastavio tamo gde su (uz asocijacije na Pero Defformero i Zaklanu Čeljad) stali legendarni SMF, i, bar kada je ovaj recenzent u pitanju, osigurao mesto u vrhu ovogodišnje domaće ponude.
Po preslušavanju ovog izdanja ostaje pitanje ima li ovakav zvuk publiku kod nas. Ako je nema, trebalo bi je izmisliti! Niški sastav Plasma-Arc Machining kvalitetom i realizacijom raznorodnih ideja to bez sumnje zaslužuje. Najprijatnije domaće iznenađenje godine.
Radove Partibrejkersa nije teško upoređivati: kilaža njihovih jednostavnih rifova i stihova može se izmeriti gotovo matematičkom preciznošću. Sloboda ili ništa, njihov sedmi album, ne teži puno, ali teži dovoljno da bi ono što je kod njih ne(pr)ocenjivo ostalo tu. To je jako značajno, jer potrebi se ne nazire kraj.
Dugosvirajući debi treće grupe Milana Glavaškog, ponuđen besplatno na njenom sajtu, ne zvuči ni kao Eva Braun, ni kao Popcycle. Jasno je, međutim, da ove pesme nije mogao napisati niko drugi. Prepoznatljivi senzibilitet je još uvek tu, ali tu su i životno iskustvo i produbljena muzička erudicija
Ploča Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi? proizvodi, naime, sasvim drugačiji osećaj u organizmu slušaoca u odnosu na veći deo tekuće rock produkcije (pre svega strane, pošto se ovo izdanje teško uklapa u dešavanja na domaćoj sceni). Čak se na momente čini da tu ne postoji ni najmanji zajednički sadržalac, da jedno drugo isključuje.
2. RAZNI IZVOĐAČI - Jutro će promeniti sve? (PGP RTS)Šta najavljuje ovo Jutro? Kako će deca gubitnika iz Miloševićevog rata nastaviti priču dece pobednika Titovog? Sudeći prema ovom izdanju – neopterećeno, kompetentno, razbuđeno i uglavnom na srpskom. Svako pokoljenje kali se na svojoj mu(zi)ci. Paket aranžman bio je plod urbane vizije koja raskida s vladajućom ideologijom, a Jutro... je prvi poklič svesti koja se podiže iz ruševina. Repetitorovo Ja to govori najglasnije. To je ne samo urlik tinejdžerske samosvojnosti, nego i eho Kojinog Niko kao ja, a i završna replika Miloševićevom “Volim i ja vas!”. Od Repetitora, kratak je skok do Da da da Pionira 10, koji ne samo zvučno, nego i stihovno reafirmiše kredo Divljanovog “Mislim, mislim, ne želim da mislim – znam”
Od berača kupusa u okolini Londona, preko vrsnog gitariste osuđenog na posao animatora na grčkim plažama, do laboratorijskog radnika kanadske korporacije koja u Boru eksploatiše rudu - dugo već nismo imali članstvo nekog benda s tako malo iluzija, raspoloženo da, u ime ideje života, demolira bilo šta. Odavno niko nije toliko ogolio stvari, i tako je najbolje: Goribor poziva da se svi bore sa sopstvenim strahom; pobeda će zavisiti jedino od toga koliko će svako uspeti da ga pogleda u oči. Velika dela treba da prate smele i jasne reči: Goribor je jedan od najboljih domaćih rokenrol albuma u poslednjih 15-20 godina i najviši pojedinačni kreativni domet srpske kulture 21. veka.
The National se četvrtim albumom polako približavaju statusu zvezda indie scene, kandidujući se - uz Interpol, sa kojima dele postpunk uticaje, i The Arcade Fire, na čijoj su nedavnoj turneji gostovali – za trećeg člana mogućeg trijumvirata modernog rocka
Iza imena Panda Bear stoji Noah Lennox, jedan od članova muzičko-eksperimentalne družine iz Njujorka Animal Collective. Ugledno-kontroverzni Pitchfork ovaj album opisuje kao najbolju stvar koja nam se desila od početka godine, a uz uzvik „Beach Boys za 21. vek!“
Verovatno je neobičan osećaj kupiti marku sa svojim likom i poslati pismo. Srećom, generaciji Joni Mitchell, koja je od rock muzike napravila moralni imperativ doba u kome živimo da bi na kraju videla sebe na poštanskim markama, ne može se desiti da se uobrazi. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što više niko ne šalje pisma
Kada je trebalo da dâ ime bendu, budući lider Ian Parton se setio bizarnog novinskog teksta o ljudima čiji je posao da očiste teren posle avionskih nesreća. U odnosu na veći deo moderne produkcije, drugi album Go! Teama postiže sličan efekat
GBQ razrešavaju misteriju savršene pop pesme, primerene vremenu i muzičkom nasleđu, vraćajući veru u bledunjavu ostrvsku scenu kojom se tako bahato šepure mlađani, frizirani Engleščići
Za jedan uvek problematičan drugi album posle prvog koji se pojavio niotkuda i zaludeo svet, posebno pod teretom mejdžor okruženja, uspeh je nemati ozbiljnu manu na prvu loptu.
U melanholičnom ambijentu koji kreira elektro dvojac Soulsavers, mračni vitez LA-ja i jedini dostojni naslednik Johnnyja Casha i Jeffreyja Lee Piercea - Mark Lanegan još jednom dokazuje da r’n’r nije priučeni stav, poza i glamur, već filozofija i religija onih što gonjeni divljim silama i mentalnim olujama žive svoj individualizam na tamnoj strani
Od Sgt. Pepper’s Lonely Heart’s Club Banda (’67) do Paul's Boutiquea (’89), od prvog albuma Velvet Undergrounda (’67) preko debija Pavementa (’92), postoji nekolicina unikatnih ploča čiji su uticaj i istorijska važnost monumentalni, ali koje je lakše glorifikovati nego istinski ih voleti. Ga Ga Ga Ga Ga, šesto studijsko izdanje teksaške grupe Spoon, upravo ne pripada toj vrsti albuma
Tokom dvogodišnje pauze nakon prvenca Arular, Šrilankanka M.I.A. je raskinula sa dečkom, producentom Diplom i potom snimila novi album. Ono što na prethodnom izdanju nije promaklo pažljivim ušima, ovim će biti obznanjeno celom svetu – reč je o jednoj od najuzbudljivijih autorki današnjice
Njujorški eksperimentalisti na svom prvom pravom dugosvirajućem ostvarenju otkrivaju neočekivane putanje razvoja gitarske muzike, na radost ljubitelja „drugačijeg“ zvuka
Radiohead sedmim albumom ponovo uspevaju da iznenade: muzička impresivnost koja je u njihovom slučaju podrazumevajuća, ovoga puta skromno ustupa prvi plan – toplini. Iako Thom Yorke i ekipa to verovatno neće reći - jer su suviše svesni važnosti aure, imidža i ostalih stvari koje nikada nije bilo moguće sasvim odvojiti od bilo kog vida iole popularne muzike - In Rainbows je valjda najmanje riskantan album koji su Radiohead mogli da snime u ovoj fazi karijere. To je, imajući u vidu dosadašnji tok njihove diskografije, sasvim logično i – dobro.
„Svega pet ljudi znaju da ja pravim muziku“, veli Burial u jednom od nedavnih intervjua, objavljenom na sajtu Hyperdub, svesno birajući da ostane u senci, bez imena, odbijajući da svoj identitet i lice stavi ispred muzike i da muzici pripiše nešto što ne bi umela sama da kaže; odbijajući, na kraju, potencijalno unosnu najamničku karijeru bitmejkera za tiražne pop izvođače. Zvuk na ovoj ploči je kao skalpelom oblikovan, precizan, čist i odmeren, tako da slušaoca pogađa tačno u centar za ravnotežu. Untrue formalno pripada plesnoj muzici, ali ovo nije ploča za klubove. Njeni ritmovi su neprirodni, mehanički nelogični, neorganski, oni se sapliću kao mašine koje pokušavaju da imitiraju život, frustrirane što ga, i pored sve veštačke inteligencije kojom su obdarene – ne razumeju.
Povezani tekstovi:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
dragoslav (gost)
| 01.01.2008. 10.38.24
Sviđa mi se što su grupe kao Discilina ili Pop mašina (i ostale, nebitno), stavljeni van konkurencije, a akcenat bačen na nadolazeće mlade bendove. Hm... mnoga od ovih izdanja moram da preslušam...
-
dragoslav (gost)
| 01.01.2008. 10.41.00
Ipak sam se malo provalio... nemojte mi zamjeriti...
-
djape (gost)
| 01.01.2008. 19.35.33
Liste nikako nisu za bacanje... ali nije da nisu u koliziji sa rečju "pop" u nazivu časopisa.
-
kocnice (gost)
| 01.01.2008. 23.00.50
nme je ponosan na uticaj koji ima na ovim prostorima. a poslednja recenica za goribor me podseca na rts devedesetih...
-
djape (gost)
| 02.01.2008. 12.31.00
Mislim da su Seka Aleksić i Dara Bubamara ove godine izdale svoje albume :? To je npr. domaća pop muzika koja dolazi od umetnica koje su spremne da se neprestano reinventuju.
-
Anoniman (gost)
| 02.01.2008. 13.39.18
ti si se djape pokazao u prosloj godini kao vrhunski recenzent. zelim ti tako uspesnu i ovu godinu, lave!
-
djape (gost)
| 02.01.2008. 16.56.37
Hvala, hvala! Bez problema nastavljamo u istom ritmu (da ne kažem džuboksu). Idemo jače, idemo brže - da li ti oni mogu da izdrže?
-
Anoniman (gost)
| 02.01.2008. 19.50.49
nego sta nego tako! jes da sam bio ironican, ali samo napred, lave!
-
djape (gost)
| 03.01.2008. 13.42.20
:'( ...e tako mi i treba kad ljudima pristupam dobronamerno kao i umetničkim delima... anoniman, rastužio se me do suza, sav tvoj angažman postao je tužan...
-
dragan (gost)
| 05.01.2008. 07.17.53
1 mesto inostranih izdanja je trijumf antimuzike,album ,kao i većina sa liste koga se niko sledeće godine ,u oov vreme neće sećati..pomodni detalj,ništa više.Pop je nestao iz popboksa,a i rok je pod znakom pitanja.
-
slow__riot (gost)
| 05.01.2008. 14.26.51
dragane, ko je prvi na tvojoj listi?
@redakcija:
bravo za burial na prvom mestu.
-
djape (gost)
| 05.01.2008. 22.18.13
Ništa bez Roisin i Kanyea.
-
dragan (gost)
| 06.01.2008. 07.09.14
1 mesto ili najbolji album prosle godine..pa, i nije bilo bas dominantnog naslova,ipak, manic street preachers, apples in stereo, roisin, arctic m, bees,ranijih godina mi je bilo lakse da se odlucim.
-
slow__riot (gost)
| 06.01.2008. 13.35.00
@dragan:
lepo. da li bi ti smetalo da neko za tvoj omiljeni album kaze da je "trijumf antimuzike,album koga se niko sledeće godine, u ovo vreme neće sećati..pomodni detalj,ništa više." sta bi pomislio o nekome ko bi to rekao? ukusi se razlikuju i ako se tebi ne svidja neki album ima (dovoljno) onih kojima se svidja. dovoljno je reci "ne svidja mi se taj-i-taj album" i eventualno "ne svidja mi se zato-i-zato". nema potrebe za pljuvanjem. pogotovo ako ti se ne svidja neki album koji pripada, hm, zanru (ili zanrovima) koji ti inace ne volis/ne razumes.
inace, ne pamtim kad je neki album podelio publiku u meri u kojoj je to ucinio "untrue". s druge strane, kritika je gotovo jednoglasna:
http://www.metacritic.com/music/bests/2007.shtml
-
djape (gost)
| 06.01.2008. 16.09.52
Da, kritika za Burial je uglavnom jednoglasna na uzorku od 16 recenzija.
-
slow__riot (gost)
| 06.01.2008. 18.29.16
@djape
a koliko bi ti? 116?
-
MIlosh (gost)
| 06.01.2008. 18.49.32
Od ovoga što sam preslušao iz 2007. jedini album kome bih dao čistu desetku je Shadows of the Sun od Ulvera; a što se tiče Popboksove liste, preslušao sam Burial i to definitivno nije my cup of tea, od ostalih sa liste meni su se prilično svideli novi Radiohead i The National...
-
djape (gost)
| 07.01.2008. 04.16.49
@slow
Više od 30 bi bilo merodavno pošto svi ostali imaju prosečne ocene na osnovu više od 30 recenzija. Dakle, Burial je sa, maltene, duplo manje recenzija na prvom mestu. Kapiram da na osnovu tog kriterijuma otpada i Roisin koju sam predložio ali Kanyeja treba svakako ubaciti. Joni Mitchell (a i Soulsaversi) je/su verovatno favorit/i uredništva, neka budu na 6. odnosno 9. mestu, međutim Burial je precenjen.
-
dragan (gost)
| 07.01.2008. 10.54.00
Slow uspori malo..mislim da nije pljuvanje ako sam napisao da je određeni album anti-muzika..muziku ne treba prvenstveno razumevati već osečati,kako god to banalno zvučalo,ona treba da pobudi u tebi nešto, a da li sam ili ne u pravu,pa, pokazeće vreme.Za mene je anti-muzika i Britney,ali i Slipknot,npr,kao i većina današnje muzike koja služi samo pasivnoj, besvesnoj konzumaciji,ali to je tema koja nadmašuje ovaj prostor, za to neka služi forum.Ipak, za Burial sam siguran da neće ostaviti traga,kritičari su gluvi, reče jednom Elvis Kostelo, mada sam i ja nekada bio u toj ulozi..
-
kriticar upucuje na stvar (gost)
| 07.01.2008. 13.07.21
ok!
19 komentara na strani izbor!!!
ali, kako vam se cini domaci?
neki koment?
-
djape (gost)
| 07.01.2008. 13.24.16
Po mom mišljenju domaća lista je mnogo bolja od strane. Ja bih Disciplinu, možda i Rebel Star stavio ispred Jutra. Zemlja Broj 9 i Plasma-Arc nisam slušao. Wikluh mi je jači i od Brejkersa i od Piknika i tako...
-
Diego (gost)
| 07.01.2008. 15.47.00
Goribor i Plasma -Arc Machining..definitivno 2 trenutno najbolje grupe u zemlji .
[a oba izdala albume u Hrvatskoj. trebalo bi da se ljudi koji se bave muzikom u Srbiji veoma zabrinu zbog tog trenda.]
-
Bojan (gost)
| 27.01.2008. 11.30.57
@Diego
Meni je jako zao ali cini mi se da se " ljudi koji se bave muzikom u Srbiji" nece zabrinuti zbog pomenutog "trenda" jer to i nije trend nego tradicija - Setimo se samo najvecih izdavaca iz doba SFRJ - govorim dakle o Jugotonu (Zagreb) i PGP RTB (Beograd) i??? Ko je objavljivao prve, i to nekoliko "prvih", albuma Elektricnog, Ekatarine, Pekinske, Partibrejkersa, Sarla...? Jugoton je prepoznao vrednost i kvalitet pomenutih bendova dok su se u beogradu forsirale grupe kao sto su Riblja Corba, Bajaga, Generacija 5, Piloti, Van Gogh a albume gore pomenutih su objavljivali tek po raspadu Jugoslavije sto je TREND koji se nastavlja i kada su u pitanju mladji bendovi. Drugim recima, i za vreme 90-ih su bendovi prva 2-3 albuma objavljivali za neke manje izdavacke kuce a tek potom (eventualno) i za PGP RTS.
Pa, ako je tako bilo dve decenije sto bi u trecoj bilo drugacije? To sto su objavili prvi album Lira Vege ne znaci da su se opametili. Na kraju krajeva, i B92 je iz korena promenio svoju izdavacku politiku kada su u pitanju diskovi, sto ce reci, treba nam jedan novi Fleka i Trotorock.
Aj uzdravlje i nedajte se,
Scena ne bi bila scena bez SCENE:)
-
djape (gost)
| 29.01.2008. 15.14.29
@Bojan
Stvari među diskografskim kućama SFRJ, koliko znam, nisu bile uređene po principu "ko prvi devojci". Mislim da je oduvek postojala podela plena između PGPa sa jedne i hrvatskih/slovenačkih kuća sa druge strane da PGP izdaje narodnjake a Hr/Sl "zabavnu" muziku (gde je spadala i gitarska muzika). Bilo je izuzetaka ali je to ipak bila prilično kruta struktura.
-
leonardo (gost)
| 24.09.2009. 19.20.42
nevalja ništa hoće narod bolju muziku
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.