Dugosvirajući debi treće grupe Milana Glavaškog, ponuđen besplatno na njenom sajtu, ne zvuči ni kao Eva Braun, ni kao Popcycle. Jasno je, međutim, da ove pesme nije mogao napisati niko drugi. Prepoznatljivi senzibilitet je još uvek tu, ali tu su i životno iskustvo i produbljena muzička erudicija
Ljudi se menjaju; neki rastu, neki se smanjuju, neki zastranjuju, ali od sopstvenog senzibiliteta nema ni bega ni zaklona.
Milan Glavaški prevalio je dug put. Od zavejanih pločnika (i sopstvenih Jagodnih polja) prve ploče Eve Braun, koju ni temeljno potkrepljena ambicioznost albuma Pop Music nije uspela da skine sa tihog trona domaćeg gitarskog popa.
Preko ringostarovski šarmantne Popcyclopedije sastava Popcycle, sa naizgled naivnim stihovima i melodijama bliskim estetici Elephant 6 stampeda koji je na svetskoj indie sceni trajao dugo nakon što je Popcycle nestao...
...Zajedno sa Milanom Glavaškim, koji je nakon nestanka sa pop radara radio najbolju moguću stvar – živeo život.
Do Rebel Stara i albuma So, na kom su senzibilitet, životno iskustvo i muzička erudicija smešteni u istu ravan, sa koje nijedna dimenzija nije nedostupna.
Pre 40-ak godina, Bob Dylan se naprasno elektrifikovao. Rok bend zvekeće, struja je na sve strane; Like a Rolling Stone leti na ćilimu klavijature čiji je zvuk na pola puta između ćilibara i bele buke.
E, sad: šta gotovo pola veka kasnije radi Milan Glavaški?
Objavljuje najpre Promo EP sa opasno poletnom i vrtoglavo izbalansiranom pesmom Iza nas sa sličnim klavijaturama, a onda album na kom ih u novoj verziji pesme, pod novim naslovom Amerika, zamenjuje Dylanova drevna alatka – usna harmonika.
Verujem da se So najlakše može otključati kroz poređenje ove dve verzije, i prilagođavanje novoj. Efekat je... Kao kad se odlepe odavno srasle stranice starog foto albuma. Poput prelaska sa FM na AM talase. Poput prelaska noći u dan. Poput kliženja dana u noć. FM. AM. PM. AM... Poput trenutaka u kojima se shvata koliko je Wilco dobar bend.
Pevanje Milana Glavaškog postalo je nešto veoma ozbiljno i jako. I kada se u Snu nonšalantno predaje melodiji, i kada grozičavo podrhtava u Letu, njegov vokal poseduje izražajnost kakva se retko čuje na srpskom jeziku.
Još jedna „ključaonica“, Jabuka, čija je moderna soničnost a la Yankee Hotel Foxtrot postignuta kroz velvetovsko prašenje vrsnih svirača, gotovo sirovo svedoči o sofisticiranosti Rebel Stara.
Sirovo o sofisticiranosti? Pa da. Kao kad zameniš klavijaturu usnom harmonikom; kao kad pređeš na AM.
Kada osetimo potrebu da kažemo nešto grubo, obično potežemo ime najintimnijeg mogućeg međuljudskog čina, i/ili nekog od organa ključnih za njegovo realizovanje. Nije to ni toliko besmisleno: tu je u igri najviše nervnih završetaka.
Banalnost je večito prisutna pretnja dostojanstvenom življenju. Albumi poput ovog ne mogu promeniti svet, ali mogu promeniti život. Zato što uspevaju da stvari nazovu pravim imenom, a da to ne zvuči kao psovka - naprotiv.
Jako lepa, visoko delikatna, retko relevantna i nezanemarljivo zajebana ploča.
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari