Pre dva leta, jedna sparna julska noć provedena ispred televizora ostala je upamćena po omalenoj devojci koja je skakutala, bacala se, repovala i pevala dajući celu sebe u furiozno zaraznom ritmu - prizor dugo neviđen na najpoznatijoj muzičkoj TV stanici. Ubeležio sam njeno ime u memoreks radi bližeg upoznavanja sa njenim stvaralaštvom i otrgao ni po čemu drugom posebnu noć od zaborava.
Nedvosmislen utisak nakon preslušavanja debi albuma
Arular (2005) bio je da
Mathangi Maya Arulpragasam (Šrilankanka 1977. rođena u Londonu) poseduje - raskošan talenat. Bazični elektro sastojci su minimalističkom upotrebom interpertirani u melodičnom hip hop/rnb ključu.
World dodaci su dodatno potcrtavali političnost ploče, čiji je glavni kvalitet bio hipnotički glas i geografski nedokučivi dijalekt engleskog jezika iz kojeg je izbijala prljavština južnolondonskih sokaka. Pomirena napetost između umetničkog i komercijalnog proširila je publiku ovog albuma i do onih koji se ne mogu pohvaliti naklonošću prema hip hopu kao žanru.
Tokom snimanja ploče, M.I.A. je obišla celu zemaljsku kuglu u procesu snimanja (uključujući i egzotične destinacije kao što je Trinidad), imala problema sa dobijanjem američke boravišne dozvole, što ju je omelo u nastojanju da provede više vremena u kreativnom druženju sa
Timbalandom.
Sudeći po prezentovanom na Kali, albumu koji je dobio ime po Mayinoj majci (prethodnik je nazvan po ocu – tamilskom militantnom aktivisti!), to uopšte nije ispalo loše. Switch, londonski producent potpisan u tom svojstvu na većini pesama, maestralno je obavio posao dajući inicijalnoj pitkosti materijala oštricu i dubinu karakterističnu za underground izdanja sa britanske klupske scene.
Hermetičniji na prvo slušanje od prethodnika, Kala svakim novim slušanjem fascinira zrelošću, ne dajući vam da je izbacite iz uređaja/plejliste. Uprkos čestoj upotrebi pojmova tipa “prevara”, “Darfur”, “viza” i “genocid”, album je svojim optimističkim tonom pohvala životu u tribalnom ritmu.
Drugi kontrapunkt koji od ovog izdanja čini vrlo uspelo ostvarenje je formula “što-veselija-melodija-to-ozbiljniji-tekst” blistavo primenjena u predivnoj
Paper planes koja kao da je zvučna ekskurzija po Komptonu na koju su se sa Mayom uputili
Sigur Ros i Explosions in the Sky.
Nadogradnja nasleđa sjajnih Transglobal Underground, upotreba zvučnog oružja iz electro arsenala i mnoštvo drugih audio trikova čine neopisivu zvučnu sliku, dodatno potkrepljenu citatima
Jonathana Richmana, Pixies, Happy Mondays i
Clash, kao i semplovima iz bolivudskih filmova. Egzistencijalne ispovesti liberijskog MC-a African Boya i pecaroške dogodovštine maloletnih aboridžinskih repera Wilcannia Mobizoštravaju svetlost M.I.A. vizije kojoj je i kosmos premali.
Antologijska definicija iz primenjene filosofije asfalta “Jedno veliko ludilo sastavljeno od hiljadu malih ludila” tako je dobila još jedno jezgrovito polje primene.
Komentari
-
djape (gost)
| 04.11.2007. 18.25.10
Beatovi na albumu su mahom gotiva - digitalni, prljavi i znojavi! Stvarno ima taj lo-fi funk.
Što se nje tiče ima pesama gde baš legne svojim jump&shout tripom ali negde mi baš deluje da je sve malo isforsirano zato što ona faktički ne bi mogla ništa drugačije da uradi - ni da zarapuje ni da zapeva. Tekstovi i ceo fazon često prelaze granice svakodnevnog smisla i "pravila" izlaganja. Kapiram da je to svesno rađeno t.j. da je ideja i da na tom smisaonom planu zvuči slobodno, sirovo i prljavo sa sve slobodnim asocijacijama i mantranjem.
Celina kao takva zvuči zanimljivo i dope ali mislim da ne može to mnogo daleko da ode. M.I.A. sama a i njeno delo su od onih pojava u muzici koje se dogode kao neki fresh momenat, kao neki zanimljiv geg ali koji ne mogu da generišu čitav žanr ili obrazac, kanon koji bi se razvijao. Čak od onih koji ne mogu da se zadrže kod većeg broja ljudi kao crossover ili no school klasici. Recimo, kao što KLF i dalje imaju kultni status. Nemam pojma, meni tako zvuči.
Bamboo Banger, XR2, Mango Pickle Down River, Boyz, World Town vladaju! (Paper Planes može da prođe)
-
nikola (gost)
| 26.01.2008. 02.08.12
pecenjen album.. u nekim momentima me cak podseca na nas turbo folk..
ok je album, al ne toliko koliko je svuda utrpan i promovisan..
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.