Kod nas postoji mnoštvo grupa, ali one uglavnom nemaju baš dobre pesme, one koje mogu pokrenuti ljude, u kojima se oseti trud... Dobar tekst u sprezi s muzikom i određenom energijom je nešto što publika oseti, a ja sam uvek voleo dobre pesme bez obzira na stil ili žanr
Domaća instrumentalna nezavisna scena nedavno je dobila vredan prilog u svom daljem razvoju – beogradska grupa Zemlja broj 9 nedavno je za zagrebačku etiketu Slušaj najglasnije izbacila svoj debi album Polja oscilatora.
Reč je o sigurno najprijemčivijem izdanju kad je ovaj žanr u pitanju, s potencijalem da pomiri artističke pretenzije s rok energijom u najboljoj tradiciji kraut roka i nezavisne gitarske muzike. Četrdesetpetominutna vožnja uzbudljivim predelima gradske vreve i pejzažima pulsirajuće betonske osećajnosti bili su dovoljan povod da zamolimo Srđana da u e-mail prepisci osvetli egzistenciju ovog benda.
POPBOKS: Upravo vam je izašlo debi izdanje za Slušaj najglasnije. Kako je došlo do saradnje sa Zdenkom Franjićem?
SRĐAN: Zemlja broj 9 još od 2001. gaji blisku saradnju sa zagrebačkom eksperimentalnom scenom. Tada je grupa Fonograf, iz koje je Z9 i nastala, svirala u Zagrebu i upoznala se s tamošnjim tokovima. Tu je posebno bitna figura Hrvoja Nikšića Nikše, koji je svirao u grupama Kukuriku Street i Tena Novak.
On odskora s još nekim ljudima poseduje studio Karamasonik sa zavidnom količinom opreme, pre svega analogne, gde smo krajem decembra prošle godine snimili album Polja oscilatora... A zatim i miksali taj materijal tokom marta.
Kakvi su utisci o Zdenku?
Zdenko Franjić je često svraćao tokom tog snimanja, donosio nam vino i tako to, uopšte nam je zasada jedini ponudio izdavanje tog materijala. Što smo mi, naravno, prihvatili. Zdenko je stari entuzijasta i on to sve radi s minimalnim sredstvima, ali ipak radi i egzistira, tako da je to svakako respektabilno.
Mi smo zainteresovani za saradnju i s drugim izdavačima – ko god je voljan za saradnju sa Z9 i poseduje određenu količinu principa u svojoj glavi, mi ćemo mu izaći u susret.
Uh! Vi njemu ili on vama? Bendovi kod nas su navikli na princip kontakta sa izdavačima po principu „daj šta daš“?
Pa da, situacija sa izdavačima je prilično loša, gotovo je uvek tako i bilo, malo ih je danas u Beogradu i Srbiji... S druge strane, postoji mnoštvo grupa, ali one uglavnom nemaju baš dobre pesme, one koje mogu pokrenuti ljude, u kojima se oseti trud... Dobar tekst u sprezi s muzikom i određenom energijom je nešto što publika oseti, a ja sam uvek voleo dobre pesme bez obzira na stil ili žanr... Opet, nama je najbitnije razumevanje sa izdavačem, tj. shvatanje i neka upućenost u to što radimo. Ove ostale praktične stvari su uvek u skladu sa opštim stanjem i na njih se ne može uticati.
Koliko dugo postojite i kako biste opisali svoju muziku nekome ko nije imao prilike da vas čuje?
Zemlja broj 9 postoji od kraja 2003, i svojom muzikom teži komunikaciji i razmeni spektra informacija koji se uglavnom odnose na doživljavanje moderne stvarnosti. Reflektujemo uticaje nezavisne muzike u prilično komunikativnom obliku.
Šta stoji iza? Motivi i namere? Šta je to što pružate publici i želite da podelite s njom?
Bavimo se muzikom od tinejdžerskih dana, sve je to išlo nekako spontano... Voleli smo razne grupe, s kojima smo odrastali i formirali svoje stavove, i vremenom smo sve dublje ulazili u to. Danas u Beogradu ne vidimo egzistencijalni smisao bavljenja time na taj način; svi iz benda se bave i drugim stvarima, ali zadovoljstvo sviranja u grupi sa svim što to prati je ogromno.
Kratak komentar o recentnoj domaćoj i svetskoj muzičkoj sceni i poziciji Zemlje broj 9 u odnosu na njih.
Na domaćoj sceni se osećamo prilično usamljeno. U poslednje vreme postoje neke grupe s kojima sarađujemo, kao što je Petrol, ali sve je to do našeg entuzijazma, bez ikakve pomoći i podrške. Ovde ne postoji zdrava scena. Razlika između mainstreama i nezavisnih grupa je potpuno apstraktna, sve to više liči na nekakve pijačne spike. Tako je uvek i bilo, uz retke izuzetke...
Na stranoj sceni danas popularne grupe uglavnom teže nekakvoj hedonističko-lovatorsko-instinktivnoj tematici, mainstream je nikad gori, a dobri novi bendovi uglavnom su u teškom undergroundu, ali ipak prilično funkcionišu. A mislim da postoji i priličan broj nezavisnih grupa – što elektronskih, što drugih – koje su prilično besmislene. U doba dekadencije i tehnicizma mnogima neke stvari nisu baš jasne, što je i logično.
Postoji li neki muzičar/grupa sa ovih prostora koji je inspirisao vaše stvaralaštvo?
Tokom 90-ih smo pratili neke bendove sa ovdašnje scene koji su u nekim trenucima radili zanimljive stvari. Ali kao da tu nije bilo skroz ozbiljnog stava kojoj muzičkoj sferi i etici pripadaju, pa su te oscilacije brzo odlazile u nama nerazumljive pravce razmišljanja i sviranja. Danas one čiju muziku volimo uglavnom dobro poznajemo i družimo se s njima.
Kakvi su vam planovi za promociju albuma – spotovi, koncerti, turneje?
Nemamo nekakvu promociju, uglavnom ide od ruke do ruke, što je i logično u ovakvoj situaciji. Prošlo je tri meseca od završetka albuma, tako da se to polako kotrlja. Imali smo tri koncerta u Beogradu za poslednja dva meseca i bili smo prilično zadovoljni. Za jesen planiramo četiri koncerta u Sloveniji, a u Hrvatskoj često sviramo, tako da je to uvek u igri. Spot polako radi naš basista Gagi, tako da će to uskoro biti gotovo, a mislim da će za još jednu pesmu takođe biti urađen spot.
Proboj na inostrano tržište?
Zainteresovani smo za saradnju sa stranim grupama i kućama; s hrvatskom i slovenačkom scenom imamo odlične kontakte, a to i nije baš pravo inostranstvo. Zanima nas italijanska scena, koja je vrlo bogata bendovima sličnog opredeljenja; u Sloveniji bi trebalo da sviramo sa italijanskom grupom Afriad. Zahvaljujući Cul de Sacu, uspostavili smo kontakte i sa američkom nezavisnom scenom; uskoro ćemo videti sta će biti s tim; uglavnom, album Polja oscilatora ovih dana slušaju i neki ljudi u Americi.
Za kraj prepiske: čime se bavite sem muzike?
Dača i Gagi su slikari, ja sam arhitekta. Dača uglavnom prevodi jer je dugo živeo u Americi, Gagi se bavi animacijom, dok Milan raducka ponešto i studira mašinstvo, uglavnom svira i ultra je zaposleni bubnjar.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.