Ovo nije ploča koja se kači na zid, ovo je album koji se sluša sluša sluša sluša sluša.
Britt Daniel (glas, tekstovi, gitara) i Jim Eno (bubnjevi, produkcija) su sredinom 90-ih osnovali
Spoon u Ostinu, gradu koji je na savremenoj muzičkoj mapi Amerike prisutan više zahvaljujući festivalima
South by Southwest i Austin City Limits, nego muzičarima. Beskompromisni stav, pročišćen melodijski senzibilitet i pustolovni duh su stubovi na kojima je Spoon izgradio skoro besprekornu diskografiju.
Njihov drugi po redu album A Series of Sneaks (1998) pleni svojom kombinacijom gitarskog postpunk ataka i dečačke neposrednosti. Emotivna snaga, dovitljivost i zaokruženost aranžmana, koje su evidentne na albumima Girls Can Tell (2001) i Kill the Moonlight (’02), potvrdile su da je Britt jedan od najtalentovanijih autora generacije. Gimme Fiction (’05), ploča koja je prethodila Ga x 5, naglasila je elegantnu konciznost i ritmičnost koje su oduvek bile prisutne u izrazu Spoona.
Zahvaljujući besomučnim turnejama i upornošću (a bez pomoći MySpacea i multimilionskih promocija), Spoon je tokom protekle decenije izgradio jedinstven zvuk i izborio se za lojalnu publiku.
Poslednje izdanje Spoona jeizvanredna sublimacija gorenavedenih kvaliteta, ali i nastavak progresije. Ga X 5 je riznica koja nudi darove svakih nekoliko sekundi. Tempo kojim ovaj album nagrađuje um, uši, kukove i nervne završetke u najudaljenijim delovima tela je vrtoglav.
Na ponovna slušanja nagone momenti kao onaj kada klavir „upada“ u gitarski solo na Don’t Make Me a Target;kada se Brittov glas iz tri kanala spaja u jedan zvuk na The Ghost of You Lingers;kada se slučajno snimljeno studijsko ćaskanje („Record that, Jim! That!“) čuje u pozadini na Don’t You Evah; kada rastegnute reči „Behind the bassline“ zaplove na talasima basa na Eddie’s Ragga;kada se tradicionalni japanski instrument koto prvi put začuje na Little Japanese Cigarette Case; kada 36-minuta uživanja naglo postanu tišina na Black Like Me...
Britt kaže da je dosta slušao Kinga Tubbyja tokom snimanja ovog albuma, što i potvrđuje prisustvo dub/ragga efekata u pojedinim pesmama. Takođe, umešnost sa kojom su integrisani soul uticaji, bilo da se radi o onim „plavookim“ u fahu Van Morrisona (Underdog) ili onim koji podsećaju na najbolje dane Motowna (You Got Yr. Cherry Bomb), potvrđuje Brittovo ekspertno baratanje pop rečnikom.
Ga X 5 posebno impresionira time što njegovi detalji ne opterećuju slušaoca i što oni nisu cilj samim sebi. Naprotiv, producentski tim studijskih čarobnjaka (Britt, Jim, Michael McCarthy i Jon Brion) utkao ih je u skladno, jednodelno ruho. Ta odeća finog kroja ne pripada ni jednoj sezoni, ali je salivena za telo koga čine Brittove melodijske udice i udičice, meandrirajuće strukture pesama i svedeni tekstovi.
Prilično direktno, ali ne i eksplicitno (ipak je ovo Spoon), Britt se ljutito obraća Bushu u stihovima „Don’t make me a target“ u istoimenoj pesmi i „You will not back up an inch ever / That’s why you will not survive” (Underdog). U obe pesme on nudi psihološke skice gejačkog mentaliteta mešetara koji vode svet – dok ih peva, njegova dikcija naglašava prezir i gnev koji mnogi od nas osećaju, a muzika pojačava urgentnost njegovih poruka.
Rhthm & Soul („You’ve been sold… Change your tie and get wise… One of us went for the throat“) i tri kratke linije u My Little Japanese Cigarette Case takođe aludiraju na anksioznost novog veka („Let all my memories be gone“).
Ispod staccato klavira, The Ghost of You Lingers posle nekoliko slušanja polako diže usamljenu glavu i svojom čežnjivom atmosferom proganja slušaoca. You Got Your Cherry Bomb i Don’t You Evah opisuju momenat kada nelagodnost veze koja se postepeno raspada („Bet you think you have to do it“) prerasta u stvarnost raskida („We lost it long ago, you and me“).
Ipak, muzička podloga, podcrtana duvačkim instrumentima i kristalnom perkusijom u prvoj i spontanim tapšanjem ruku i zvonkim gitarama u drugoj, boji obe pesme svetlijim tonovima karakterističnim za ceo album.
Ga X 5 je jedan od najboljih albuma godine, jer na iskonski vitalan rock način, svojom energijom, čistoćom i intelektom slavi svaki treptaj života, ma kakav god taj život da je.
Alex Chilton je odavno poručio „Rock 'n' roll is here to stay,“ ali su albumi kao Ga X 5 neophodni da nas podsećaju da „When you don’t feel it, it shows, they tear out your soul / And when you believe, they call it rock and roll”.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.