LCD SOUNDSYSTEM
Sound Of Silver
Ovaj album je daleko od vladajuće pop-forme. I pored svega toga, on jeste pop. Manje uspešan i histeričan, ali i dalje zavodljiv. I bez ultimativnih pesama po kojima će se pamtiti sezona
Drugi album entiteta
LCD Soundsystem, koji je ipak više čovek nego bend, za cilj (koji je zadao frontmen James Murphy) na dan izlaženja imao je prvo mesto
Billboardove liste. Kako poslednjih godina prodaja diskova opada, manji je i broj neophodno prodatih primeraka za taj plasman. Jednostavnom matematikom, uz poznatu činjenicu da je debi LCD Soundsystem iz 2005. prodao preko 70.000 diskova, J.M. je zamolio da svi oni koji žele da kupe album to učine prve nedelje izlaska. Želja mu se nije ispunila.
Ali jeste grupi Modest Mouse nedelju dana kasnije. Čistokrvni indie rock još trči brže od dance-punk mutanta.
S obzirom na zagrljaj donedavno
ultimativne vruće etikete i jednog od
preživelih izdavačosaurusa, koji još traje, ambicija ne predstavlja iznenađenje. Kao ni činjenica da EMI ne pokušava LCD da pogura još dalje. “Hej, pa kakav je to hype koji nije prodao ni pola miliona? Ni četvrtinu? Ma, iscedićemo mi i taj ugovor, ionako nemamo šta da izgubimo...”
Na kolikoj god muci bio James Murphy, njegov producentski talenat i pesmopisački trud urodili su plodom stvarajući celovit album s primetno nižom upotrebnom vrednošću pojedinačnih pesama kako za radio, tako i za klub. Iako je LCD SS još prvi album podelio na pesme i klupske i ine singlove na bonus disku (onima koji su to želeli), čini se da je ključ uspeha negde između.
Na albumu Sound Of Silver to između je pogrešno izračunato: dok je muzika uglavnom vredna iracionalnosti klupske vreline, glas i tekst većinom su nepotreban hladan tuš stvarnosti i lokalno-globalnih nedoumica i problema. U ovome se posebno ističe prvi singl North American Scum, koji upotrebom nevešte autoironije zalazi u neželjeni lokalpatriotizam.
Daleko i od eskapazima i od jednostavne angažovanosti, suprotnih polova garantovano uspešnog pop-singla, i uz prosečnu dužinu numere od šest minuta, ovaj album je daleko i od vladajuće pop-forme. I pored svega toga, on jeste pop. Manje uspešan i histeričan, ali i dalje zavodljiv. Bez ultimativnih pesama po kojima će se pamtiti sezona, s jakim potencijalom za ponavljanjem uspeha u klubu (All My Friends, Us V Them) – podrazumevaju se instrumentali, remiksi i dubovi.
Za jedan uvek problematičan drugi album posle prvog koji se pojavio niotkuda i zaludeo svet, posebno pod teretom mejdžor okruženja, uspeh je nemati ozbiljnu manu na prvu loptu. Svako skip/forward može samo da zadobije. Repeat ovog puta ostaje za fanove.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.