Moguća pitanja i perspektive za razmatranje drugog albuma Wikluh Skya množe se poput kladionica i tržnih centara
"Who the kids gon' listen to, huh?
I guess it's me if it isn't you"
Kanye West, Champion
Možemo se, za početak, zapitati da li je Ortaci ne znaju rap album ili urban contemporary izdanje uz, doduše, veći udeo stvarnog života svog stvaraoca i beef stava od svojih klasića. Možemo takođe razmatrati i u kojoj meri je Ortaci ne znaju bolji od autorovog prvenca Zašto brate Vikler? (2004), tj. koliko je stručnije urađen od velike većine izdanja koja nose potpis Đorđa Miljenovića, ali i domaćih albuma uopšte.
Dalje, sigurno je da se možemo sporiti oko toga koliko je uspešno celina dela ostvarena preplitanjima tri glavna "ciklusa" - tema albuma: obračuna sa neprijateljima (Ajmo, Žurke i keš, Prave barabe, Ortaci ne znaju), patnji zbog žene (Sledeća stanica, Posle kiše, Zakopana kučka, S tobom bez tebe, Šta ti je brate) i uživanja u životu, zabavi i plemenitoj dokolici do kojih se došlo trudom i talentom (Tako radimo, Nedeljno jutro, Ovaj grad nikad ne spava, Pobednik, Udarac).
Možemo se zapitati i da li bi Ortaci ne znaju bio koherentniji, pa i većeg tržišnog potencijala, da je album kraći za pesme iz ciklusa „obračuna“, tj. da je duž celog albuma ispoljen stav božanske nedodirljivosti koji, na primer, ispoljava Kanye na Graduationu. Možemo, takođe, spekulisati da li bi pesme koje se odnose na ljubavne patnje više odgovarale ranijem Wikluhovom izrazu da su pisane sa jakom dozom ironije na kojoj je, recimo, Andre 3000 zasnovao The Love Below.
Kad smo kod uticaja, sigurno je da možemo analizirati i da li očigledno pozajmljeni elementi stilova The Streets, 50 Centa, Timbalanda, Eminema… Ortake čine manje autentičnim. Zašto da se ne zapitamo da li i za šta je autentičnost uopšte važna? Da li inovativnost i autentičnost treba sagledavati samo u globalnom kontekstu? Ima li govora o vanvremenosti ovog albuma, u kakvoj je ona vezi s njegovom savremenošću i da li je to uopšte bitno? Da li je lako snimiti album koji je slušljiv i iskren? A da li je to nužno i dovoljno za dobar album?
Možemo diskutovati i o pojedinačnim pesmama, čak i o stihovima. Možemo dvojiti oko toga da li autor, dok govori o ljudima koji ga ugrožavaju, protivreči sebi stihom „prave barabe sređuju svoje probleme tiho“, ili javnom prozivkom upravo označava mete napada kao nedovoljno bitne da bi bile smatrane problemima (Prave barabe). Možemo nagađati da li je Wikluh ili Miljenović ubio svoju bivšu devojku i da li je ona stvarno ubijena (Zakopana kučka). Možemo se čak pitati da li je autor zaista imao koncert na dan očeve sahrane (Pobednik).
Da ne zaboravim! Ne da možemo, nego, štaviše, moramo oceniti da li je svaki od gostujućih beatmakera, vokalista i DJ-eva (Dash, Škabo, Ajs, Filter Crew, Seven...) odradio svoj deo posla odlično ili vrhunski.
Možemo pitati i zbog čega autor za koga se već dugo zna da poseduje skoro univerzalni vokal, talenat višestruko podržan klasičnim muzičkim obrazovanjem, znanje o najrazličitijim budžacima popularne kulture, životno i izvođačko iskustvo, harizmu i stabilnu, profitabilnu koncertnu aktivnost i dalje predano usavršava veštine pevanja, producentskog rada, sviranja različitih instrumenata. I kako to, dođavola, uspeva da na različitim nivoima – pesničkom, producentskom, interpretatorskom – kroz svih 18 numera albuma zvuči ubedljivo?
Naravno, nameće se i pitanje značaja Ortaka za privid koji zovemo „domaćom muzičkom industrijom“. Upitan je i status ovog albuma kao konačno čitke legitimacije nove pop zvezde regiona (poslednje pitanje će biti razrešeno do kraja teksta – prim. aut.).
Možemo raspravljati i o tome da li su neophodni odgovori na sva postavljena i mnoga druga pitanja da bi se došlo do ocene ovog albuma. Sporna je i sama mogućnost davanja svih relevantnih odgovora u formatu recenzije od 3.000 slova (bez proreda). Možemo se, ruku na srce, zapitati i da li su Wikluh Sky i njegov album zaista toliko bitni da bi pitanja o njima bila postavljana pa stići čak i do Dišanovih razmatranja o kanonizaciji umetnika.
Neupitno je, međutim, jedino to da je Wikluh Sky svojim drugim albumom dokazao da mu nema premca u njegovoj ligi na našem govornom području.
Audio:
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari