Neobuzdana Đorđeva artikulacija naše treš svakodnevnice donela je neobičnu i preko potrebnu svežinu domaćoj muzičkoj sceni. Odvažno, hrabro i bez demagogije: dobar primer koji treba slediti
Đorđe Miljenović, bolje poznatiji kao Sky Wikluh, na dobrom je putu da postane
the hardest working man in showbusiness. Pored 1) hip hop postave Bad Copy u kojoj se pojavljuje i ulozi producenta, 2) nedavno izašlog solo albuma
Zašto brate Wikler?, 3) zajedničkog reggea projekta Shappa sa Kojotom iz Eyesburna, 4) punk grupe Jogurt i 5)..., ovaj nesvršeni student Muzičke akademije je snimio album pod sopstvenim imenom na kome se upustio u još jedan neistražen pravac - već pomalo zaboravljenu rock operu.
Ono što je generalno verovatno najveći nedostatak domaće scene je zatvorenost/zagledanost u sebe, što rezultira na momente odličnim intimističkim pesmama - ali bez izražavanja nekakvog suda o sredini i svetu u kome živimo. Za sada, hip-hop se pokazao kao jedini pravac spreman da se pozabavi stvarima sad i ovde, a iako su sempler i ritam mašina zamenjeni gitarskim solažama i razuzdanim pevanjem, Đorđe Miljenović nije ni najmanje promenio svoju poetku. Turbo 90-ih je mutirao u lajfstajl časopise, TV ispovedaonice i reality emisije, gde vas samo jedno gratis raspevavanje deli od neslućenih visina.
Zamišljen kao priča o (nesrećnoj) osobi koja će zarad slave i bogatstva promeniti pol, ime i veru, Zagađenje u Japanu koristi formu rock (sapunske) opere da bi održao narativnu nit u bizarnim avanturama glavnog junaka/junakinje Vjere Hadži Majdžić, uz sveznajuće prisustvo (prigodno nazvanog) Izliva Mozga. Zvuk je najbliži prog-rocku/fusion jazzu iz 70-ih, a dokazano dobar vokal (duet Otkucaji sa Marčelom) neodoljivo podseća na Dadu Topića iz perioda sa grupom Time. Na putu od govana do zvezda, Vjeru prati sijaset belosvetskih poznatih i anonimnih likova, ali obzirom na odabranu kvazi-dramsku formu, nema smisla otkrivati ko se kad pojavljuje i kako se epopeja završava.
Iako je album uglavnom otpevan i odglumljen, iza svega jasno stoji hip hop stav spremnosti na razračunavanje do samih granica parodije, kao na primer u narodnjačkom hitu Povratak GRNDovih zvezda dostojnom Južnog Vetra. Glavna zamerka albumu je već karakteristično repersko gubljenje u kolokvijalnim fazonima i psovačini namenjeno isključivo lokalnoj ekipi, jer u nekim trenucima šala i šega odlaze predaleko, a zabavno je samo onima koji učesnicima na albumu. Bez obzira na tu samodovoljnost, Đ.M. je napravio validan komentar, bez preteranog teoretisanja u ambijentu koji tome savšeno služi, o prirodi medija, gladi za boljim životom po cenu gubljenja identiteta i opsesiji slavom, što je pojava globalnih razmera, pa Zagađenje u Japanu možemo doživeti kao alternativnu biografiju i Seke Aleksić i Britney Spears. Zanimljivo dizajniran booklet donosi sve tekstove, kao i dodatna objašnjenja koja su mogla biti izbegnuta.
Zagađenje u Japanu je svedočenje o neobuzdanoj kreativnoj energiji Đorđa Miljenovića, koja se ne može podvesti pod odrednice samo jedne muzičke forme. U učmaloj sredini gde gotovo svi, pa i većina aktuelnih muzičara, očekuju da neko nešto reši umesto njih, ovolika izdavačka aktivnost i sama po sebi grandiozna ideja o tematskoj trilogiji - izaziva respekt.
Iako je snimljen sa ograničenom namenom – da ponudi priču i da nam naravoučenije – pa ga tako ne možemo tretirati kao ozbiljan autorski album već kako sjajno zamišljen off-projekat, Zagađenje u Japanu još jednom potvrđuje stav da ako ih ne možeš pobediti, barem im se možeš svojski narugati.
Komentari