Njujorški eksperimentalisti na svom prvom pravom dugosvirajućem ostvarenju otkrivaju neočekivane putanje razvoja gitarske muzike, na radost ljubitelja „drugačijeg“ zvuka
Na ovo izdanje se u „progresivnim“ krugovima dugo čekalo.
Razloge za to možemo naći u reputaciji članova ove grupe, koja izvire iz njihovog pređašnjeg rada: za gitaru i klavijature zadužen je Ian Williams, iz math/posthardrock legendi Don Caballero, poznat po umeću sviranja gitare i klavijatura u isto vreme (po sistemu jedna ruka – jedan instrument); John Stanier je lupao bubnjeve u posthardcore veličini Helmet, a bio je i član jedne od mnogobrojnih Pattonovih grupa Tomahawk.
Dave Konopka je svirao u math-rock benduLynx, a u Battles svira bas i gitaru.Najzad, Tyondai Braxton, sin džez muzičara Anthonyja Braxtona i solista poznat po saradnji s nekoliko izvođača iz WARP kataloga, jeste vokal, gitarista i klavijaturista.
Battles postoje već nekoliko godina. Njihova dva EP-ja
B i
C izdati su 2004. za manje etikete Monitor i Dim Mak. Zahvaljujući njima, glas o grupi se brzo širio, što je privuklo WARP, legendarnu nezavisnu etiketu iz Šefilda, za koju su izašla nebrojena važna izdanja umetnika poput Aphex Twin, LFO, Autechre ili Boards of Canada (da pomenemo samo neke iz bogatog kataloga). Na obostrano zadovoljstvo, saradnja je ozvaničena prošlogodišnjim reizdanjem dva EP-ja na jednom disku.
Eksperimentalna priroda izdanja njihove etikete predominantno definiše i rad ove grupe: svrha čvrste ritam-sekcije, na tromeđi elektronskih formi, hip hopa i derivata tvrđe rock muzike, i inventivnih bravura i minijatura na gitari su propitivanje granica popularne muzike i otkrivanje novih svetova.
Iako su EP izdanja bila haotična po strukturi, seleći se s jednog na drugi žanrovski teren iz pesme u pesmu, to se za Mirrored ne može reći: reč je o ploči koja ima pažljivo izgrađen zvučni identitet od prvog do poslednjeg trenutka.
U ovom smislu umesno je napraviti poređenje sa sjajnim finskim sastavomMagyar Posse i njihovim prošlogodišnjim remek-delom Random Avenger: suštinski isto, ali u potpuno drugim pravcima – čini se da su i jedan i drugi bend otišli najdalje u svojim propitivanjima granica savremene muzike koja se oslanja na bazični rock idiom.
Ali dok je u srcu Finaca stvaranje veličanstvenih epskih tema vanredne estetike u cilju stvaranja formi koje koketiraju sa tzv. visokom umetnošću, Amerikanci, zahvaljujući svom neospornom talentu i virtuoznosti, više polažu na geg, dosetku i dobru zabavu, baziranu na neparnim ritmovima i rock energiji.
Svaka od 11 tema sadrži više svežih ideja i referenci od mnogih celih albuma. Uvođenje ljudskog glasa je novina u odnosu na EP izdanja. Njegov tretman kao još jednog instrumenta propuštenog kroz razne efekte stvara komičan utisak doprinoseći vedroj prirodi ove ploče.
Hip hop u postrock ruhu u temi Leyendecker vaskrsava duh počivših Red Snapper (takođe benda s WARP-a) iz faze Our Aim is to Satisfy. Blesava minijatura Ddiamondd, prvi singl Atlas ili odlična vožnja u Tij, samo su neki od aduta ovog ostvarenja, čija su jedina mana trenuci u kojima se čini da je eksperiment sam sebi cilj, ali njih je, ruku na srce, malo. Mnogo je više onih trenutaka koji će vas primorati da Mirrored dugo ne vadite iz vašeg uređaja.
Battles su ovom pločom uspeli u onome što je cilj svakog umetnika – da skrenu pažnju na svoj rad. I dok je kritika uglavnom oduševljena, postoji i dobar broj onih koji nemaju puno lepih reči za stvaralaštvo ovog sastava.
Šta god ko mislio dok se lome koplja oko stvarne vrednosti ove ploče, Bitke se ne vode oko nevažnih stvari.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.