Druga režija Lazara Ristovskog je bleferski pucanj u prazno, neuspešni art-house koji pokušava da se dodvori uz pomoć uobičajenih mamaca za domaću publiku (čitaj: prostote i golotinja). Nažalost, ni ogromne grudi starlete Monike Kiš ne uspevaju da spasu Bele lavove od potonuća na samo dno kace
Scenario: Lazar Ristovski
Uloge: Lazar Ristovski, Gordan Kičić, Hristina Popović, Vuk Kostić, Monika Kiš
Žanr: papazjanija
Trajanje: 90 minuta
Proizvodnja: Srbija, 2011.
„Čašu meda još niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči“, napisao je davnih dana veliki Njegoš. Vaistinu, tako to obično i biva. Pa i kada je srpski film u pitanju. U poslednje vreme na svaki solidan naslov (Montevideo, Bog te video, Tilva Roš, Neprijatelj, Jesen u mojoj ulici), dolazi po jedan promašaj. Tako su tokom 2011. godine u napaćene srpske bioskope stigla ostvarenja koja se, u najmanju ruku, mogu okarakterisati kao problematična (Ma, nije on takav, Sestre, Zduhač znači avantura). Ovoj drugoj grupi pridružili su se i Beli lavovi Lazara Ristovskog.
Nije tajna - Ristovski u Belim lavovima (krajem 2009. godine najvljen kao Bajaco bluz) pokušava da imitira Želimira Žilnika. Ima tu i Kusturičinog „rastrojstva čula“, ali sličnosti između Žilnikovog filma Kako se kalio čelik i Belih lavova lako se mogu uočiti. Beli lavovi su zamišljeni kao alegorična priča o problemima radničke klase u društvu izvitoperenih vrednosti. Vremena su teška, pa se svako snalazi kako zna i ume. Da bi preživeli, fakultetski obrazovani građani pristaju da rade manuelne i degradirajuće poslove. Sa ovom idejom na umu, Ristovski gradi svoj film. Ali Ristovki nije Žilnik.
Za razliku od Žilnika koji u svojim filmovima uspeva da na ubedljiv način ukaže na društvene probleme, u Belim lavovima nema ni trunke iskrenosti. Sve je potpuno iskonstruisano, lažno do srži. Socijalni komentar ne funkcioniše, a koketiranje sa pučkom komedijom još manje. Ristovski u Belim lavovima želi da se predstavi kao „čovek iz naroda“ i postavi se na čelo revolucije, ali mu to ne polazi za rukom.
Bez obzira što je Ristovski pre početka snimanja poručio da će film biti snimljen po jednom od najboljih scenarija Gordana Mihića, usledila su prekrajnja koja su rezultirala da se iskusni scenarista gotovo u potpunosti povuče iz projekta. Na kraju je kao scenarista potpisan Ristovski, dok je Mihić naveden kao autor priče po kojoj je nastao film.
Film se sastoji iz niza labavo povezanih segmenata koji liče na rezultat protivprirodnog ukrštanja epizode Benija Hila i video-ilustracije inspirisane prizorima iz srpskog tranzicionog Pakla – sve to garnirano neprijatnim i neveštim product placement momentima... U trenutku kada se na velikom platnu pojave Mira Banjac i Nikola Simić (u grotesknim ulogama vremešnih pljačkaša), Beli lavovi gube i ono malo početne koherentnosti. Film se bučno raspada pred očima gledalaca sve do završnice koja je potpuno arbitrarna. Odjavna špica se mogla zavrteti u dvadesetom ili dvestotom minutu - potpuno je svejedno. Beli lavovi su jedan bučan ego trip u kome se tokom sat i po trajanja ne dogodi išta iole smisleno ili posebno zanimljivo. Da citiram još jednu mudru glavu - mnogo buke ni oko čega.
Jedini razlog zbog koga bi ovaj film valjalo eventualno pogledati jesu grudi Monike Kiš (pobednica prvog izbora za najlepši dekolte u organizaciji dnevnog lista Alo) koje Ristovki često ogoljuje pred kamerama kako bi ilustrovao „otkriće“ američkih naučnika po kome muškarac koji dnevno gleda po 10 minuta velike i lepe ženske grudi sebi produžava život. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da sve golišave scene Monike Kiš združeno traju baš prepisanih 10 minuta, ali njenih grudi ima dovoljno da filmu pripadnu dve zvezdice. Za svaku dojku po jedna.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari